понедељак, 13. јул 2009.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС КРОЗ ЛИЧНИ ПРЕСЕК

Треба ли веровати у случајне коинциденције? Бојко Борисов, који још није званично ни стао на чело владе Бугарске, стопира два енергетска руско-бугарска пројекта: изградњу атомске централе Белене и гасовода Јужни ток. Разлог звучи доста патетично: наиме, у руковоство партије, која је однела победу на недавним изборима, стижу забрињавајући сигнали о акцијама државних компанија које не узимају у обзир ни светску кризу, ни нациоанлне интересе Бугарске. И управо то изазива сумњу – чим политичари почињу да потежу „национални интерес“, одмах иза те размазане формулације провирује неки далеко конкретнији интерес.
Господину Борисову, са свим његовим „забринутостима“ могло би се безрезервно поверовати, да није три збуњујућа фактора. Као прво, још не ступивши на дужност, будући премијер стигао је да уведе мораторијум на енергетске споразуме са Русијом. Као друго, урадио је то истог дана када Бугарска подписује споразум о придруживању пројекту „Набуко“ који покушава да конкурише „Јужном току“. И треће, споразуме око Белена и „Јужног тока“ финансијски консултанти будућег премјера планирају да провере за недељу дана, ако је веровати представнику нове власти. Исти извор додаје: све ће зависити од резултата провере и... нових преговора са руском страном, чије представнике очекују ових дана у Бугарској.
Да ли је могуће за недељу дана проверити у којој мери велики енергетски споразуми одговарају националним интересима земље? И какве везе са свим тим имају преговори са руском страном која је своју реч већ рекла? Ту се и појављује сумња да се ради о неком другом интересу, далеко скромнијих размера од оног националног.
Тим пре што се сви још сећају епопеје око подписивања руско-српског енергетског споразума. Ако се сетимо њених основних етапа добићемо следећу слику: 25. јануара 2008., негде између првог и другог круга председничких избора у Србији, тадашњи и садашњи председник Србије Борис Тадић у друштву бившег премјера Војислава Коштунице подписује у Москви међувладин споразум о сарадњи у нафтно-гасној сфери. Затим, 7. јула формира се нова Влада у фактички старом саставу, али другачијем расположењу, и њен нови – стари економски блок почиње активну борбу против сарадње са Русијом. Све као код Бугара, са аудиторском ревизијом и уз позивање на заштиту националног интереса. И шта на крају? Конкретни споразуми у нафтно-гасној сфери били су подписани тек 24. децембра 2008. године у присутству истог тог председника Бориса Тадића.
Коме је требао овај застој? Ни Гаспрому, нити европским потрошачима. О становништву Србије, за које је свака тачка овог споразума – од реконструкције гасног складишта „Банатски двор“, преко изградње гасовода „Јужни ток“, па све до најспорније продаје НИС-а, која је на крају помогла да се закрпе неке буџетске рупе – представља шансу за запошљавање, исплату пензија или бар гаранцију грејања у зимској сезони, не треба ни говорити.
А то значи да се интерес мора тражити или на нечијим личним рачунима, или у политичким интересима појединаца. Али што се тиче националног интереса, све ове игре, како у Србији, тако и у Бугарској, могу само да му нашкоде. Слична неозбиљност, када када се важни међународни споразуми подписују тако да трају једну политичку сезону, док не стигне нека нова гарнитура на власт, тешко да ће погодовати инвестиционој клими у овим земљама.

7 коментара:

  1. Нема ту много тајни, овај Борисов је квислинг исто колико и Тадић. Зна се чији.

    ОдговориИзбриши
  2. Сада се виде ефекти посете Обаме Москви. Са једне сртане око питања која се односе на безбедност Русије није било помака изузев што је Русија учинила уступак Америци за прелет своје територије и снабдевање трупа у Авганистану - зато ће Обама накнадно да припреми играче. Са друге стране види се договор око реструктурирања преквалификације радника који немају посо у Русији – само да не буде као са Бечким економистима за време Горбачова. Међутим кад су се сабрали резултати по шаргарепи прорадила је допуна звана штап. Опет *Набуко* Бугарима је лепо уговорили су један до два гасовода преко територије и електрану па сад ако Американци дају приватну паричку тим боље. Ја овде видим покушај мотивисања Турске да присили Иран како би *Набуко* добијо однекуд гас. То је опасан покушај дестабилизације да Турска као регионални лидер уцењује Европу ослаби позиције и одбрану Русије и добије тапију на Иран (са или без оружаног подчињавања)посебно је лоше што после Украинске гасне кризе и Тадићевог потписивања Јужног тока ни један потпис на уговору није гарант реализације. Овим би сви напори Русије у вези са Грузијом и Украјином били компромитовани. Нетреба ни помињати која је разлика у стабилности ако је регионални лидер Београд или Истанбул. О домино ефекту да не говоримо. По свку цену мотивисати Иран да приђе Руском удружењу произвођача гаса, а инвестиције ма ког основа које би запослиле око 50000 Турака мислим да ће у овој фази бити довољне или почиње дуготрајни рат за енергенте...Иначе одајем велико признање за пројекат подизања споменика Сави Владиславићу камо среће да је таквих манифестација више. Жалосно је што је у Лондону промовисана књига *Бој на Косову из Албанског угла*, својатање Александра великог и Карађорђа види линк: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Albanci-svojatali-Aleksandra-Makedonskog-i-Karadjordja.lt.html
    па нико ништа ни у Србији ни у Русији свима лепо.

    ОдговориИзбриши
  3. "У својој књизи „Геостратегија за Евроазију” Збигњев Бжежински говори о распаду Русије на три дела као темељу за успостављање равнотеже снага у америчким интересима у Евроазији. Тај распад на европску Русију, Сибир и Далеки исток треба, по Бжежинском, да се одвија под руководећим утицајем Америке и њених партнера, а „руско наслеђе биће довољно за све”. По Бжежинском Русија је „геополитичка црна рупа”, огромна неподељена територија, а како је Москва изгубила „хладни рат”, Русију треба распарчати, опљачкати и дефинитивно уништити као самосталну државу."

    Извор:http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/RUSIJA-NIJE-SRBIJA.sr.html

    ОдговориИзбриши
  4. Господине Ненаде за вашу информацију најбољи приказ те замисли дао је Кучере́нко, Влади́мир Алекса́ндрович (псеудоним — Макси́м Кала́шников) на крају своје књиге *Битва за небеса*. Колико знам нажалост није преведена на Србски, али имам ту књигу – изузетно квалитетна анализа за период 1934 закључно са 2004. годином..

    ОдговориИзбриши
  5. @Максимовић, Да ли знате неку књигу, студију или научни рад који обрађује исту методологију, само да се тиче цепања и растурања Америке, на сличан начин како то они желе Русији? Ако Американци окупљају савезнике да растуре Русију, зашто и Русија не би исто урадила. Не знам само до када ће Русија водити САМО одбранбену политику, и мислим да је време да се крене у контранпад. Савезнике неће морати силом да траже и окупљају као што то ради Америка.

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман16. јул 2009. 04:51

    Pa Ksenija jos jedan promasaj, znas i na koga mislim ko je urasio pogresnu procenu.
    Mislim da se situacija drasticno pogorsava razume se po Rusiju. Znam da znas i ciji je interes da se
    Rusija izoluje. Mislim da netko treba sa sedne i napravi veoma preciznu (ne povrsnu) analizu, da predvidi sledece poteze i isplanira korektivnu
    akciju. A ne misleci da je veliki i mnogo pametan strateg gubiti sposobne ljude kao na primer gen.Korabljnikov (GRU).
    Inace ce imbicili u sigurnosnom konsilijumu USA
    misliti da mogu sve da urade.
    Ponovo cu ponoviti "Rusija se ne brani samo iz Moskve".
    iskreni pozdrav
    Ceder

    ОдговориИзбриши
  7. Gospodin Dušan Bajatović (direktor "Srbijagasa") je izjavio u "Politici":
    “Budući da Južni tok neće u zemlju ulaziti kod Niša, postoji mogućnost da se Srbija upravo pravcem Niš-Dimitrovgrad-Dubnica priključi "Nabuku" i da tako ne zavisi samo od ruskog gasa.”
    Tek sada je očigledno zašto su ponudili da gasovod "Južni potok" ulazi u Srbiju kod Zaječara a ne kod Dimitrovgrada i Niša. To znači da je trasa gasovoda preko Zaječara bila "Trojanski konj" sa čime se prema rečima Bajatovića saglasio i "Gazprom". Da li je to moguće?

    ОдговориИзбриши