четвртак, 06. август 2009.

НЕЗДРАВА ИНЕРЦИЈА

Данас у рубрици „На блогу нашег коментатора“ Ксенија Тошич осврће се на догађаје од пре годину дана, на онај брзи, жестоки и у многоме поучни рат у Јужној Осетији. Као повод послужила су обраћања неколико сталних коментатора њеног блога, поред осталих ово: „Ускоро ће се навршити годину дана од америчко-НАТО-грузијске агресије на ЈО и Абхазију као и геноцида од стране истих над руским мировњацима и народом Јужне Осетије, пише Топољ. Замолио бих вас Ксенија да напишете један ауторски текст на ту тему као и о онима који су наоружавали Грузију. Међу њима је на жалост била и Србија“. Дајемо реч Ксенији Тошић.
Тошић: Од оних трагичних догађаја у Јужној Осетији прошло је годину дана. Да ли је то довољно да би се извлачили некакви озбиљни закључци? Ипак, да покушамо.
Прво питање – може ли све то да се понови? Може. У свом недавном интервјуу за Вашингтон Пост председник Грузије Михаил Сакашвили позвао је САД да му што пре испоруче одбрамбене системе. „Ми желимо да земља још увек постоји кад све то стигне до нас“ – рекао је Сакашвили. А 5. августа у свом обраћању сенаторима Александар Вершбоу – заменик министра одбране за међународну безбедност - изајвио је како САД нису пружале Грузији директну војну помоћ од августа прошле године. Међутим - “свака суверена држава има право на одбрамбени потенцијал за заштиту својих граница, и Грузија ту није изузетак“, истиче Вершбоу. И зато ће део средстава која Конгрес издваја за Грузију бити упућен баш у ту сферу. Е, то заправо и јесте сос под којим ће се служити наоружавање Грузије. Москва је све правилно разумела и већ је оптужила САД за наставак испорука наоружања агресивном режиму Сакашвилија.
Уосталом, САД ни издалека нису једини његов лиферант. У том списку у разно време могле су се запазити Бугарска, Грчка, Летонија, Естонија, Литванија, Турска, Чешка, Босна и Херцеговина, Украјина, Израел и Србија. Признаћете, тешко да би се све ове земље могле сматрати непријатељима Русије. У чему је онда ствар? Највероватније у природи формирања Влада већине ових земаља, које су често коалиционе, састављене од веома различитих странака. Кабинети балансирају на тананим компромисима, на подели утицајних сфера, а често и на подршци споља. И ту спољну подршку свака странка, а понекад и цела Влада, мора нечим да плати. Поред осталог, и обавезом испоручивања Грузији наоружања. Ова прича има доста лобиста по целој Европи. А ако је неко и помислио да можда не треба чачкати мечку, све сумње би се развејале причом да овај шармантни љубитељ вина, ружа и фонтана није толико луд да зарати са Русијом. Испоставило се да јесте.
А могли су и раније да схвате да нешто у целој овој причи не штима. Рецимо, тачно је установљено да су грузијску армију тренирали амерички и израелски инструктори. И они нису могли да не виде кога и за шта спремају. Не мислим да су озбиљни војни стручњаци били поносни на ону подивљалу полупијану и разуздану руљу, која је уз смех и подврискивања снимала своје подвиге мобилним телефонима. Подвиге, попут спаљивања аутомобила са четворочланом породицом усред Цхинвала, или директног стрељања миротвораца, неспремних да одговоре без одговарајућег мандата. Такве не припремају за „учвршћивање одбрамбеног потенцијала“. Узгред, руско тужилаштво је све те мобилне пажљиво покупило и снимке укључило у доказни материјал о злочинима Сакашвилијевог режима. Даљи разговор водиће се у Европском суду за људска права.
И још један парадокс. Чак и удруженим напорима, све ове земље тешко да би могле да испоруче Грузији довољно наоружања за реалну војну конфронтацију са Русијом. Као прво, за толики број војних складишта не била довољна и цела територија већ добрано очерупане земље. Као друго – реалан рат са Русијом, а не са 58. армијом њеног Северно-Кавкаског војног округа, Тбилиси не би могао никада да изгура.
И што је најважније, тешко да ће иједна од земаља које тако активно наоружавају Грузију бити спремна да се умеша у прави конфликт. Јер за све, укључујући САД, очигледно је да је само добра воља Кремља зауставила армију која је већ била спремна да се устоличи у Тбилисију. Следећи пут те добре воље може и да не буде. Зашто? Зато што Русија због низа историјских, па и географских разлога не може себи да дозволи луксуз да виче „упомоћ“ док убијају њене миротворце. Она је обавезна да заустави непријатеља, иначе ће се ти непријатељи страшно намножити и биће то далеко озбиљнији играчи.
Москва то зна, знају то и њени партнери из НАТО-а, наши амерички пријатељи, па чак европски парламентарци који тако воде да дигну дреку сваким поводом. Управо зато су се све санкције свеле на вербалну осуду и привремено заустављање неких мање важних контаката и заједничких програма. Управо зато је Москва све те санкције једноставно игнорисала.
На тај начин, они који данас настављају да се играју игре „наоружајте Сакашвилија“, играју се ватром. Јер јасно је да судбину новог рата може да одреди сезонска депресија једног човека. Такође је јасно да му Русија више неће дозволити да млатара песницама по ближој околини. И још је јасније да се такозвана међународна заједница неће мешати. И коме онда треба цела ова прича? Западно-украјинским националистима? Источноевропским и балтичким политичарима, чија карјера почива на антируским фрустрацијама? Лобистима америчке војне индустрије? Не, они заиста нису вредни новог рата. Време је да се више прекине та нездрава инерција наоружавања Сакашвилија.

14 коментара:

  1. Сигуран сам да је риска војска спремна да одбрани интересе руског народа ван граница Руске Федерације (РФ). Такође мислим да у стратегијски нарцт одбране РФ треба унети и одредбу по којој руска војска треба да помогне опоравку и јачању оних оружаних снага у државама који су одани Русији, као и заједничим интересима у борби за слободу од империјалистичких амбиција НАТО и Америке! Што се Србије тиче, сигуран сам да се срамота од прошле године неће поновити, а бирачи у Србији ће, надам се, на следећим изборима знати да казне партије које стоје иза наоружавања Грузије. Да сам на власти, тражио бих и кривичну одговорност оних људи који су потписали, да се оружије извезе у Грузију. Дошло је време да се у Србији раздвоји жито од кукоља.

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала вам Ксенија што сте услишили мојој молби.А сада ево и коментара од мене.Грузијска авантура прошле године спонзорисана из Вашингтона показала је апсолутни фијаско.То је фокус свих војно-обавјештајнијних аналитичких служби С.А.Д,НАТО-а,и свијета на руској тактици,маневрима,одлукама и догађањима на терену.Сами Американци били су шокирани брзином продора руске војске.Да док су их лоцирали на једном мјесту,они су већ били на другом,далеко испред.Грузијска војска наоружана из Вашингтона,Брисела,али и осталих земаља које је Ксенија навела у свом ауторском тексту,доживјела је катастрофу.На темељу овога свијетски експерти извукли су 3 главна и 4 позадинска закључка.1.Створена је нова руска војска,далеко покретљивија од некадашњег совјетског модела,тактички оперативнија на терену,боље координирана од квалитетније увјежбаних официра и војника него ли је то била совјетска војна машинерија.Нова руска војна машина много је мобилнија од осталих војски свијета,тактички перфектно уиграна,с високом дисциплином војника и официра.2.Руска војска је показала другу важну особину а то је изузетна кординација ваздушних снага и оклопно-механизованих јединица на земљи.Овдје је до изражаја дошла велика брзина ваздушних снага у идентификацији непријатељских противоклопних система и упоришта,која су потом била смрвљена руском артиљеријско-ракетном ватром са земље док оклопне снаге кроз ту непријатељску самљевену кашу такође нису пардонирале.3.У трећем закључку има нешто веома важно,нешто што је итекако забринуло НАТО-америчке планере и аналитичаре а то је руска велика обавјештајно-аналитичка и иинформациона прецизност о тајним базама Грузијаца,базама под земљом,базама замаскираним испод такозваних "цивилних објеката"и оно што је код НАТО аналитичара такође изазвало страх а то је веома прецизна и разорна ватрена сила која је уништила те базе.Овај са слике кукао је како је здробљен цијели један "дивни планински градић".Шта није рекао?Није рекао да је тај градић био огромна подземна база НАТО-америчких инструктора и жидовских инструктора из ционистичког терористичког режима-Израеала.Колико мање имају тих инструктора?О томе ционистичко-америчко-натовска банда ћути као заливена.Позадински закључци:1.Руска војска данас је врло дисциплинована.Војник без допуштења претпостављеног не смије сићи са тенка или транспортера нпр.О томе да би нешто радио на своју руку не може бити ни говора.Такође,велика дисциплина је и у извршавању најтежих могућих задатака.2.Руски командни кадар на терену је веома образован,са великим ауторитетом међу војницима и официрима.Совјетски модел био је спор апарат због сталног тражења одобрења од виших команданата.У новој руској војсци одлуке доносе и нижи официри а да би то могли чинити виши официри у њих морају имати неограничено повјерење.Овакав приступ смањује жртве на твојој страни,те много убрзава напредовање на ратишту и скраћује вријеме реакције.3.Нова руска војска показала је брзину(веома велику)при томе не губећи линије снабдјевања нити развлачећи трупе.Показала је убојитост(исту не злоупотребљавајући против цивила,за разлику од Сакашвилијевих и америчких убица),показала је ефикасност,(перфекционизам неслућених размјера)као и невјероватну прецизност артиљерије.Специјална одјељења била су такође на висини задатка у елиминацији непријатеља а све потребне информације добијале су уживо-путем сателитског линка.4.За око неких 48 сати 58-ма руска армија,односно дио нове руске војске,обезглавио је и уништио Сакашвилијеве убице,при томе прегазивши главнину његове војне,полицијске и обавјештајне структуре али и НАТО-америчке инструкторе и ционистичке инструкторе из терористичког режима-самозваног Израела.Ово је укратко резиме кавкаских догађаја из аугуста прошле године.Не без разлога поменуо сам ционистичко терористички режим самозваног Израела.Никада нећу опростити жидовском лобију деведесете године прошлога вијека када су мрцварили руску душу.Све до 31-ог децембра 1999 када је у Москви извршен државни удар и када је златном кочијом заувјек престао управљати пијани кочијаш.

    ОдговориИзбриши
  3. Fotografija govori hiljadu reči :)

    ОдговориИзбриши
  4. Да, у прави сте Дарија. У текстовима које пише Ксенија, фотографије више говоре него цео текст.

    ОдговориИзбриши
  5. Свиђа ми се ова ваша реченица Ксенија-"Следећи пут те добре воље може и да не буде".Дакле мислимо исто.Велико руско срце,може и тако да се каже.Да сам се ја питао будите сигурни да би Сакашвили на сав глас говорио "Живјела Русија",и то у Тбилисију.Све би било строго војнички одрађено.Не цивили у Грузији,него банда би платила,која урличе при том убијајући недужне људе по Шинвалију и руске мировњаке.Ипак,пресрећан сам како је 58-ма руска армија понизила НАТО,Америку,ционисте и ово чудовиште са слике.Ипак поиштована Ксенија,када сте говорили да озбиљни војни стручњаци нису могли бити поносни на ону подивљалу и пијану руљу,која своје "подвиге"снима мобителом,морам овдје за тренутак застати.Ти озбиљни војни стручњаци су их направили безвриједним људским нулама тако што су их наоружавали и обучавали за геноцид.И Весли Кларк је некакав војни стручњак,али разлика између њега и Тачија,Харадинаја или Чекуа нпр.је никаква. Сви они су убице и ратни злочинци.Каква је разлика између Сакашвилија или Олбрајтове нпр?Или Сакашвилија и Бжежинског?Или Сакашвилија и Бајдена?Никаква.Мисле исто и у свему се слажу када је мржња према Русији у питању.Могуће је да има оних који нису поносни на гомилу бандита који урличу као пећински људи,али ипак имам резерву.И ви Ксенија и ја волимо Русију и желимо јој све најбоље.Зато ово немојте схватити као да се не слажем са вама.Понављам,само имам резерву.Иначе ваш ауторски текст је перфектан.Ријетки су новинари попут вас.Да је Србији једно педесетак Ксенија,гдје би јој крај био?Ваше текстове читам са уживањем.Много вам хвала што имате разумјевања за нас на вашем блогу.Ех када би ГЛАС РУСИЈЕ могао ући у српске домове у Србији и Републици Српској.Молићу се за то.Свако добро вама Ксенија и посјетиоцима овог форума.С поштовањем!!

    ОдговориИзбриши
  6. Честитам и до неба хвала за две вести које сам јуче чуо сана телевизији: уговор са Турском и најава посете господина председника Медведева Београду. Само мудро заједничка улагања и профит. Имам изузетне материјаје али су преопширни за блог. Нађите начин како да Вам их пошаљем. Опростите што нисам поштовао тему блога. Писаћу касније. Много поздрава!

    ОдговориИзбриши
  7. Максимовићу ако желите направићу Вам блог па постављајте на њега материјале. Јавите се ако желите на vrabac@yandex.ru

    ОдговориИзбриши
  8. Драги драгане нисам то хтео него да Ксенији доставим неки обиман материјал који вреди. Хвала!

    ОдговориИзбриши
  9. Читао сам на сајту Нове српске политичке мисли занимљив ауторски текст Анреја Коњајева под насловом:"Умри мушки за Грузију".Можда би га било занимљиво прокоментарисати.Волио бих Ксенија да нам предочите ваше виђење холивудске солидарности са убицама цивила и руских мировњака у Шинвалију.Филм који ће се снимати о наводној руској агресији на Грузију само је још једна спирала насиља коју спроводи Вашингтон,иначе директни спонзор геноцида на Кавказу уз Брисел и Израел,али и оне који су наоружавали Грузију.Пуно поздрава!!

    ОдговориИзбриши
  10. „Демократски“, крвави образ Америке у Грузији у доба „харизматичног“ вође Гамзахурдије узроковао је причу због које сам, некада, и почео да пратим догађаје у том регијону: Побуна и захтев за независност. Добију независност на „изволте“, одмах уведу службени Грузински језик и почну терор над око 30% мирног становништва (Руса, Улана, Абхаза и др.). Народ избезумљен почне преко мора да бежи само да главу сачува, а Руски авијони са „Грузијским“ пилотима почну да бомбардују избегличке чамце и бродове на мору. Неко прошверцује ракету и обори такав авијон. Преживео је бомбардовање, али је на препоруку Јелцина осуђен на чини ми се 20 година робије што је оборијо авион независне државе (боље да је погинуо од бомбардовања).
    Онда 2007. године почиње интензивнији терор – да нико није миран: 28.01. умро Плијев Александар рањен од грузијске диверзантске групе, 28.05. убијен од терориста Козајев Валериј, 09.06. из заседе убијен Тедејев Георгиј, 28.06.2008. снајпером рањен Туајев Родијон – умро следећег дана, 30.07. Гагијев Феликс од полиције зверски премлаћен, 16.12. убијен Хуријев Маирбек. За све ово време једанпут, двапут месечно припадници грузијске власти неког ране или премлате. Онда на спавању побију своје Руске колеге из мировних снага и почну да убијају и пале све што се креће: војнике, жене, децу, стоку, куће – дивљаштво невиђене окрутности. Шта је требала Русија да ради – да цвећем у Москви дочека шачицу џелата? Имали краја понижењу народа и државе Русије? Време ће показати дали је требало скинути Сакашвилија и повући се на садашње позиције. Са друге стране свака сличност са догађајима на Косову 2007. – 2009. године је случајна. Онда сви сателитски режими шаљу Грузији оружје – у првом контигенту нешто вреди Америчко, Француско, Украинско и Турско оружје. Обилна друга испорука претвара Грузију у војни отпад Балканских земаља и Турске. Јефтиније стара средства поклонити „франко истовар“ и доказати НАТО-у лојалност него их о свом трошку уништавати. Трећи контигент обухвата софистицирану опрему која више служи Америма него Грузинима и углавном је сами Грузини немогу употребити. Мислим да америчка политика има исте симтоме као херпес – из сенке тражи оболело место где брзо групише интерес сав планетарни олош. Златно правило – кваран зуб одмах поправити или извадити, како би се избегла могућност много озбиљнијих компликација

    ОдговориИзбриши
  11. Хвала Максимовићу на овако исцрпном набрајању зверстава почињених у Грузији, која се међународно-правно могу подвести само под појам државног тероризма.
    Само ме чуди да Русија није одлучније реаговала и пре 8.08.2008.
    Али, кад је одреаговала онда је то учинила на најефикаснији начин.

    ОдговориИзбриши
  12. Мирко, Мирко...Заборављате да је цела збрка на Кавказу – против Русије финансирана из буџета РФ, а терористи и режими имали обавештајну, логистичку (и оружану) подршку отуђених центара моћи у свим структурама РФ (остатак Руског братства – јединства), док није велики Путин узео метлу и прахер и створијо ред у држави. Него нова вест на Радијо Београду наговештава да ће Обама испунити бар једно предизборно обећање (затварање затвора). Наиме јављено је да Србија има капацитете да прими на издржавање казне затворенике из Гвантанамо у Пожаревац?! Замолијо бих Ксенију ако је могуће да се уради ретроспектива о Америчкој политици тајних затвора широм света и да некако сви ми заједно допринесемо да се Србско име не каља због ситне провизије штеточина.

    ОдговориИзбриши
  13. А ми смо сами своје име упрљали, горе него што би то ико други могао да уради.

    Забрињава степен обседнутости нашег народа. Јуче сам са пријатељем русом испред руске амбасаде морао да цртам људима да га пусте брже да уђе у конзулат, да сређује пасош, јер србе у Русији држе као мало воде на длану и много често ће ти помоћи руска словенска душа.

    Срби на речима воле руски народ, то је готово тренд, али у контакту са конкретним човеком – показују мањак милости. А да не говорим о коментарима на „Политици“ – „тешко нам је али ни Русима није лако“. Нису ми објавили коментар у ком сам рекао да руси имају добро попуњену касу, извозе Сукхој (онима земљама којима сами то желе), имају гас и Сибир и још много тога а да ми НИ СВИЊЕ ВИШЕ НЕ МОЖЕМО ДА ГАЈИМО И ИЗВОЗИМО! Не знају срби просто да зачепе уста и да се не праве много паметни!

    ОдговориИзбриши
  14. Захваљујем Максимовићу на додатном појашњењу.
    Заиста нисам знао да је Москва до појаве Путина водила у тој мери аутодеструктивну политику!
    Могу само да прокоментаришем : ЖАЛОСНО!

    ОдговориИзбриши