среда, 30. септембар 2009.

АМПУТАЦИЈА КАО СРЕДСТВО СОЦИЈАЛНЕ ТЕРАПИЈЕ


Ипак се десило оно најстрашније - преминуо је млади насмејани Француз, кога се жестоко претукли хулигани који себе називају навијачима. Преминуо усред града који је овог лета дочекивао госте из 140 земља света у оквиру сјајно организоване Универзијаде-2009. Усред града који је „Гардијан“ оценио као „број један за ноћни провод“, уз додатак да је ипак „најбоље од свега што су Срби изузетно пријатељски настројени”. Данас је Београд у жалости. Али то је, чини се, тек почетак.
Власт је на овај трагичан догађај одреаговала са свом озбиљношћу. Информисала је да су готово сво починиоци већ ухапшени, преквалификовала кривично дело из тешког убиства у покушају у тешко убиство, и јавно се покајала. „Србија ће реаговати с највећом могућом озбиљношћу, по принципу строгости. У Србији за насилничке групе и екстремне политичке организације убудуће неће бити места“ – обећао је председник земље Борис Тадић.
Све је то у суштини правилно. У свакој другој земљи слична изјава деловала би достојанствено и била би на месту. Али у датом случају ми не можемо да игноришемо контекст у којем се догодило ово убиство, као што не можемо да занемаримо шта се има у виду под „екстремним политичким организацијама“.
Вратимо се корак назад. Брис Татон био је фактички масакриран 17. септембра, три дана пре срећом отказане геј-параде. У том тренутку је атмосфера у друштву била напета до усијања, до оног степена када може да експлодира било где и било којим поводом. Званичници су се буквално утркивали у покушају да прикажу како су широких погледа, изјашњавајући се на свим нивоима за одржавање поворке сексуалних мањина; медији су жигосали сваког ко би макар покушао да изрази сумњу у одрживост овог скупа у датом тренутку и на датом месту; у Београд су полако почели да пристижу странци спремни да подрже српске борце за права геј-популације. И све је то представљено као крунски доказ да је Србија зрела за придруживање европским културним вредностима. Тим пре што су ову тезу на все начине подржавали амбасадори западних земаља у Београду.
Сва ова какофонија послужила је као музичка пратња за сазревање незадовољства тихе и мање тихе већине. Незадовољства, изазваног кршењем друштвених традиција; незадовољства чији је извор још дубљи, негде на нивоу осећаја потпуног националног понижења. Речју, мало им је, овим светлоношама цивилизације, што су нас три месеца бомбардовали, па затим насилно отели 15% територије, сад још хоће и геј-културу да нам наметну!?! И док је старија генерација тихо псовала, ови млађи су одлучили да узму правду у своје руке. И баш су се ту, у невреме, затекли несрећни француски навијачи.
Знам, многи ће рећи да бомбардовање од пре десет година нема никакве везе са дивљањем навијача. Скептике упућујем на адресу http://www.blic.rs/ на коментаре уз текст „Умро Брис Татон“. Под ником „Једна“ кратак пост: „А да ли ће мени неко да врати руку изгубљену априла 99-е?“ Шире тумачење можете наћи на страницама „Политике“, где психолог Жарко Требјешанин даје сасвим сувисло објашњење новог таласа ксенофобије у Србији.
А сада један корак напред. Лидери „екстремних политичких организација“ – да цитирам Тадића – већ су у затвору. Административна казна од 30 дана. Сада, у контексту политичке кампање за борбу против насиља, њихова даља судбина делује ми сасвим неизвесно. Велико је искушење да се „највећа могућа озбиљност, по принципу строгости“ опроба баш на овом популарном примеру. Ако се младим националистима придруже још и пар познатих међу навијачима имена, биће то добар повод да се свету, који је већ помислио како Србија још није спремна крочи у свет европске цивилизације, предочи извештај о превазилажењу ксенофобије у друштву.
Али ова медота налик је ампутацији, док је друштву неопходна социјална терапија. И ако би се председник сетио да његов задатак није да заступа сексуалне мањине, него да буде председник свих Срба, чак и оних који су против геј-параде, па чак и против западних вредности у целини, могло би се говорити о некаквој основи за спровођење поменуте терапије. Али, све док је за власт Србији важније мишљење старанаца од мишљења сопственог народа, овај пут је за њу затворен. Уз то, да будемо искрени, далеко је лакше хапсити, него разговарати.
Ипак, мислим да то води формирању далеко озбиљнијег жаришта отпора, чији талас може лако да спере осмехе са лица оних који су убеђени да им увођење „белог шенгена“ довољно за опстанак на власти.

13 коментара:

  1. Naravno da nikom normalnom nije drago to sto se dogodilo,naravno i da krivci treba da budu kaznjeni,alikroz sav ovaj tagican dogadjaj opet provejava teza o kolektivnoj krivici Srba,o nasem "zverskom "karakteru i sl.I kako uopste dodje do ovakvih pojava besmislenog nasilja svaki put kad se bilo kojim povodom slika o Srbima bar malo poboljsa(kao u poslednje vreme sportskim rezultatima)ili kad treba zamagliti neku drugu nepravdu koja tisti narod.Kad su nam oteli Kosovo i M.,posle onog mitinga kojim smo pokusali da izrazimo nas ocaj zbog nepravde,nekome je bilo potrebno da izazove guzvu u gradu da bi se paznja skrenula sa nepravde, da bi se okrivile patriotske organizacije i da bi se reklo u svetu-pa tako im i treba.Jednom treba da se upitamo ko to stvarno radi...

    ОдговориИзбриши
  2. Gledam upravo na b92 informacije o ovom događaju.Sve isuvise podseca na ubistvo Đinđića.Prvo se skupi demokratska javnost da upali sceće,onda se upiše u knjigu žalosti,zatim se napravi velicanstvena setnja mira koja je medijski propracena do iznemoglosti,onda nvo vedete na televiziji analiziraju uzroke nasilja nekoliko dana dok se svima ne smuci,samo da vidimo da li ce biti uhapseno 12000 ljudi ili manje.Eto losa repriza.Da sam paranoican pomislio bi da se siroti francuz sam prebio da pomogne europejcima.

    ОдговориИзбриши
  3. Ко не буде слушао песму
    http://www.youtube.com/watch?v=ytqeMm3_fHU
    слушаће олују!

    ОдговориИзбриши
  4. VOLITE FRANCUSKU-KAO STO JE ONA VOLELA VAS!!!!

    ОдговориИзбриши
  5. Pre utakmice i pre stizanja navijača iz Francuske ponudjeno je od Partizana da Tuluzovi navijači od hotela do stadiona dodju autobusom spremljenim za njih (o trošku domaćina)i da se karte gostima dele u hotelu a ne ispred stadiona. Ovo Tuluz nije prihvatio odnosno nije organizovao navijače da idu autobusom do stadiona nego su se raštrkali po gradu, pa pored huligana i policije; krivje je i gostujući klub koji nije shvatio realnu opasnost po svoje navijače......
    Realnu opasnost kažem zbog nedavnih dešavanja u Beogradu, gde niko iz vlasti nije hteo da čuje mišljenje gradjana o paradi koja je trebala da se održi , što je narvno mnoge dobro isprovociralo, i direktno ili indirektno dovelo do ove tragedije da premine navijač Tuluza.

    SBT

    ОдговориИзбриши
  6. Iskreno saučestvujem u bolu porodice preminulog mladog čovjeka, koga je smrt zadesila u Beogradu, od ruke huligana, koji nikome, pa ni svojoj državi Srbiji ne misle dobro.
    Ali, se gnušam svih poltičkih kalkulacija srbofobnih organizacija, medija, udruženja i pojedinaca, koji i ovom smrću manipulišu, usmjeravajući evropsko javno mnjenje protiv Srba i Srbije.

    ОдговориИзбриши
  7. Мени је заиста од срца жао, што је овај невини младић страдао на овакав начин , али сам убеден да је неким случајем жртва ових зликоваца био неки Ром или неки сиромашни радник, неби се дигла оволика медиска кампања.Време је да се све жртве злочина у Србији, правно и медиски третирају једнако, као и да се једнако поштују и респектују.

    ОдговориИзбриши
  8. Ubistvo je za osudu-krivci treba da odgovaraju za svoje delo.
    Ali ocigledno je da pojedine politicke stranke u Srbiji žele da iskoriste ubistvo Francuza u politicke svrhe.
    Za osudu je i izjava oca nastradalog koji okrivljuje za takvo delo vandalske nacionaliste.
    Sloveni-Rusi- i Vandali su jedan narod-o tome je pisao Marvo Orbini.
    Ubistvo je delo huligana-takvih ubistava ima u svim većim evropskim gradovima i nikada nije proglasavan Dan Zalosti.

    ОдговориИзбриши
  9. Ne samo u političke svrhe, vec u svrhe učvrišćivanja kvazidemokratske diktature i režima u Srbiji. Naime ,danas je Republički javni tužilac Slobodan Radovanović, podneo MUP-u Srbije zahtev za zabranu organizovanog okupljanja, odlaska i prisustva na fudbalskim utakmicama i ostalim sportskim priredbama.
    Kršenje ljudskih prava krenuće sa zabranom okupljanja na sportskim manifestacijama a zršiće sa zabranom okupljanja na slavske i crkvene svečanosti.Tragična istorija se srpskom narodu ponavlja iz decenije u deceniju a ona glasi:

    KADIJA TE TUŽI, KADIJA TI SUDI.

    ОдговориИзбриши
  10. Тужна је истина, да имамо младе суграђане који на свиреп начин и са умишљајем убили младог човека из Француске, који је дошао у госте у Србију! Не то нису Срби, то су хулигани и за то требају бити најоштрије кажњени.
    Власт Србије, у својој еуфорији ка уласку у ЕУ, невиди да долази млад нараштај Србије са великим набојем мржње према свему са Запада!!Очито је то "синдром" који је прозвео НАТО-злочин бомбардовања Југославије!!
    Сада власт, поново прави грешку, покушавајући да забрани "националистичке" организације. И добиће негативан одговор, кроз омасовљење истих.
    Забранама се не може ништа учинити и то су потези "очајника" који незнају шта им је чинити!!
    Много је у Србији, унесрећених који су морали напустити своје домове из Словеније,Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и на крају са Косова и Метохије. И пита се свет или српска власт, одакле оваква межња?
    Дневна политика, покушава пренебрећи вековна осећања Срба према Косову и Метохији.Српски народ је понижен, јер му је Запад отео и дао неком другом његове светиње. Стога је балкан буре барута које ни улазак Србије у ЕУ не може стабилизовати, све док се не исправи неправда учињена српском народу.

    ОдговориИзбриши
  11. Молим се да милостиви Господ опрости Српском народу што је на српској земљи у гостима у Београду погинуо Брис Татон (живот је светиња, гост је светиња, недужан је светиња, човек добре воље и питоме намере је светиња). Запањује бахатост западних земаља које као да немају никаквих других проблема ни циљева него да властима у Београду постављају немогуће мисије. Ни у доба организоване Турске државе и окупације није било оволико зле намере ни детаљног мешања у живот сваког човека као данас. У форми да нико не сме да постави права питања Александар Вулин каже: на мање од осам милиона становника у Србији је до сто двадесет хољада абортуса годишње. Нико не сме да постави питање – зашто и све се сваљује на главу несрећних српских жена и девојака, а истина је да је највећи узрок „труљење плода“ изазвано радијацијом од бомбардовања 1999. године. Притиском и споља и изнутра и подршком деструктиваца изнутра око два пута месечно имамо ситуацију „пијаца Маркале“. У катастрофалној економској ситуацији имамо Закон о медијима, а на путу је забрана јавног окупљања. Шта се хоће и за шта се припрема територија Србије? Да извршимо колективно самоубиство грађанским ратом, или да цркнемо од глади због онеспособљавања свих врста производње, или да после 14500 година из рођене куће и отаџбине побегнемо главом без обзира, или да се скупи сав планетарни шљам као у Хрватској после муње и олује, па да ловна дозвола за одстрел Србина буде 300 евра, или да будемо изтранжирани у резерне делове, или све то заједно? Верујте на реч – одавно је зло превршило меру и нико од актера очигледно није свестан могућих последица. Узгред тренутно читам: „Кнез Павле – Истина о 27. марту“ од Миодрага Јанковића и Вељка Лалића – свака сличност је случајна!

    ОдговориИзбриши
  12. Заиста ценим и поштујем ваш рад, поставио сам везу према вашем блогу на http://infocentar.wordpress.com. Mеђутим, морам да кажем да сте, што се тиче дела текста о забрани ПАТРИОТСКИХ организација, потпуно промашили тему. Поента је да ове оргамизације нису извршиле никакво прекршајно ни кривично дело, а њихово чланство се хапси и прогања. Надам се да овај превид чињеница неће постојати у званичном ставу Русије у вези са репресијом прозападног режима према патриотским организацијама, јер мислим да Русија не може себи да дозволи луксуз дефанзивног става на Балкану.

    ОдговориИзбриши
  13. Дејане, прочитајте још једном текст и видећете да цитирам Тадића са иронијом, када под наводницима помињем „екстремне политичке организације“. Далеко чешће их помињем као представнике партиотских снага. Нигде не пишем да су починили прекршајна дела, само констатујем да су лидери ухапшени већ првом приликом. Првенствено зато што их се постојећа власт плаши.
    Са друге стране, велики сам противник како физичких, тако и вербалних претњи, и то једна од ствари на које би руководтво поменутих организација заиста морало да обрати пажњу. Пре свега зато да би оградило чланство од оптужби за ширење расне, националне и т.д. мржње и нетрпељивости. Зашто властима давати камен у руку?

    ОдговориИзбриши