Доста озбиљан одјек у српској штампи изазвао је позив „Јединствене Русије“ на свој конгрес у Санкт-Петербургу упућен двојици српских опозиционих вођа – председницима Демократске странке Србије и Српске напредне странке. Како су отровно приметили новинари, Николић и Коштуница лете различитим летовима и неће заједно наступати, али би управо у Русији могли да наставе разговоре о опозиционој сарадњи.
Али то је само једна од постојећих интрига. Другу рађа питање – ако Јединствена Русија, на челу са суперполураним у Србији Владимиром Путином, потенцира српску опозицију, није ли то знак хлађења односа са владајућом алијансом социјалиста и демократа?
Да почнемо од главне тезе. Русија, пуштајући Србију у своје енергетске пројекте од општег европског значаја, има не само право већ и обавезу да одржава односе са свим мање-више значајним политичким снагама те земље. Тим пре, разматрајући могућност издвајања кредита од милијарду долара Србији, Москва мора да зна и оне који би евентуално могли да одговарају за повратак тих средстава.
А сад детаљније. Тешко да ће тако озбиљна држава као што је Русија да се бави уједињавањем српске опозиције, поготово не у оквиру поменутог конгреса. Да унапред ограничим инсинуације на ову тему, потсетићу да су у Санкт-Петербург позвани представници преко 30 страних делегација. На званичном сајту Јединствене Русије можете прочитати да је „по окончању форума планирано потписивање споразума о сарадњи Сверуске политичке партије Јединствена Русија са страним партнерима“. Треба ли наглашавати да су српске странке ту у положају „једних од...“. Па и цајтнот, наравно. Чак и да постоји таква жеља, организовати за један дан озбиљан опозициони покрет, па још и у туђој земљи - то не може чак ни Путин. Али зато може да се организује међустраначка сарадња, што је један сасвим реалан и достојан циљ. Као што видите, ни мистике, ни интриге.
А сада друго спорно питање. Зашто Томислав Николић и Војислав Коштуница, а не Ивица Дачић и Борис Тадић? Као прво, Дачић у пару са нашим министром за ванредне ситуације Сергејем Шојгуом стоји на челу мешовите руско-српске међувладине комије - учесталости и резултативности њихових сусрета могу да позавиде љубавни парови. Што се тиче представника Демократске странке, њихов тесан контакт са руским званичницима условљен је стратешким карактером односа између наших земаља. Једноставније речено – ниједан ниво међустаначких односа не може да се мери са контактима на председничком нивоу.
Али све то не укида омиљену новинарску игру – нађи или смисли теорију завере, или како то рекоше колеге из листа „Данас“ - “Русија у Србији седи на две столице“. Смешно. Јер, истини за вољу, потрага за руском интригом у земљи о којој се прича да су јој владу састављали локални тајкуни у спрези са западним амбасадорима делује помало глупо.
Али то је само једна од постојећих интрига. Другу рађа питање – ако Јединствена Русија, на челу са суперполураним у Србији Владимиром Путином, потенцира српску опозицију, није ли то знак хлађења односа са владајућом алијансом социјалиста и демократа?
Да почнемо од главне тезе. Русија, пуштајући Србију у своје енергетске пројекте од општег европског значаја, има не само право већ и обавезу да одржава односе са свим мање-више значајним политичким снагама те земље. Тим пре, разматрајући могућност издвајања кредита од милијарду долара Србији, Москва мора да зна и оне који би евентуално могли да одговарају за повратак тих средстава.
А сад детаљније. Тешко да ће тако озбиљна држава као што је Русија да се бави уједињавањем српске опозиције, поготово не у оквиру поменутог конгреса. Да унапред ограничим инсинуације на ову тему, потсетићу да су у Санкт-Петербург позвани представници преко 30 страних делегација. На званичном сајту Јединствене Русије можете прочитати да је „по окончању форума планирано потписивање споразума о сарадњи Сверуске политичке партије Јединствена Русија са страним партнерима“. Треба ли наглашавати да су српске странке ту у положају „једних од...“. Па и цајтнот, наравно. Чак и да постоји таква жеља, организовати за један дан озбиљан опозициони покрет, па још и у туђој земљи - то не може чак ни Путин. Али зато може да се организује међустраначка сарадња, што је један сасвим реалан и достојан циљ. Као што видите, ни мистике, ни интриге.
А сада друго спорно питање. Зашто Томислав Николић и Војислав Коштуница, а не Ивица Дачић и Борис Тадић? Као прво, Дачић у пару са нашим министром за ванредне ситуације Сергејем Шојгуом стоји на челу мешовите руско-српске међувладине комије - учесталости и резултативности њихових сусрета могу да позавиде љубавни парови. Што се тиче представника Демократске странке, њихов тесан контакт са руским званичницима условљен је стратешким карактером односа између наших земаља. Једноставније речено – ниједан ниво међустаначких односа не може да се мери са контактима на председничком нивоу.
Али све то не укида омиљену новинарску игру – нађи или смисли теорију завере, или како то рекоше колеге из листа „Данас“ - “Русија у Србији седи на две столице“. Смешно. Јер, истини за вољу, потрага за руском интригом у земљи о којој се прича да су јој владу састављали локални тајкуни у спрези са западним амбасадорима делује помало глупо.
Постови
И ја волим хумор али ни за Вашу љубав нећу да цркнем од смеха. Ако би се пролетери свих земаља уозбиљили појавио би се „ефекат тегле“: отвориш теглу па бациш белосветску буђаву елиту и остане Чист Србски Народ који је достојно испратијо свог Патријарха. Хвала Ксенија за добре вести – истини за вољу: „локални тајкуни + западни амбасадори=маало глупаво“. Квака је у томе што су „домаћи тајкуни“ синови и унуци „паса рата“ (штенци) које је 1941. године, Валтер Вајс на молбу Стаљина и Павелића добијо од Хитлера да усреће Србски народ. Списак имам – дилему немам! Толико о генетици. Још једном хвала на добрим вестима!
ОдговориИзбришиНе знам Ксенија да ли ви имате такав утисак али ја га сигурно имам,а то је,да док год у Србији буде пролазила политика,филозофија и новинарство између редова никада у Србији неће бити среће.Ви у вашим ауторским текстовима као уосталом и ваше колеге са "гласа Русије" испољавате културу,ону новинарску културу да без обзира на другачије ставове(читајте отворену русофобију и гађење према Путиновој Русији па и према овом цијењеном сајту)новинаре из "Данаса","Блица",Б92 и осталих Сорошевих медија називате колегама.Лијепо је то.Само јесте ли икада добили позитиван одговор на ваш културан стил писања?Вјерујем никако или ако га је било,било га је занемарљиво мало.Недавно је на сајту НСПМ изашао следећи наслов:"Србија наставља рат другим средствима".Ово је из уста Соње Бисерко.Једна госпођа чији је nick name Биљана поставила је нека питања о Соњи Бисерко.Хтио сам да удовољим Биљаниној знатижељи.Међутим све што сам ја могао да јој одговорим то је да и када би јој написао шта је прави разлог понашања Соње Бисерко мој коментар никада не би био објављен.Такође,јавио се и господин Божо Бјелак(команатор на сајту НСПМ) који је написао између осталог да не може ризиковати да заглави робију.Биљана се захвалила господину Бјелаку као да јој је дао одговор и констатовала да данас у Србији пролазе једино непријатељи Србије.Отприлике некако овако је госпођа Биљана констатовала стање ствари у Србији.Оно је тачно 100 посто.Не постоје поштована Ксенија никакве колеге новинари из тих русофобобичних гласила,већ постоје новинарски гмазови који би најсретнији били када не би постојала ова данашња Русија него Русија мокрог брата или "Нобеловца" па да се онда они наслађују и пишу у свом препознатљивом стилу.Пишу и сада.Пишу злурадо,цинично,безобразно али би исти такви били да ФСБ и Владимир Владимирович нису зауставили јудео-западни поход на Русију.То њима смета.Разлика је само у томе што су у дубишини душе свијесни да је ипак ово Путинова Русија али је мрзе и само мрзе.НСПМ је српски медиј,тренутно једини који нечем вриједи у Србији.Само да будем искрен,смета ми што аутори текстова на НСПМ који говоре о рушитељима Србије нису још директнији.Све је лијепо написано али исувише између редова.Нема од тога ништа.Само директно.Онај ко смије да нешто мало смијелије пише јесте професор Антонић.И он то ради са већом дозом храбрости од осталих.Остали пишу са неком стидљивошћу иако је њихова добра воља неупитна.Сви ти људи мисле добро Србији али док год не буду писали да су у врху власти непријатељи Србије,непријатељи Русије,непријатељи овог несретног народа,те док год не буду написали ко је ко у Србији(међу њима и чудовиште звана Соња Бисерко и да се зна зашто она и многи као она мрзе Србију)никада,запамтите никада Србији неће сванути.Знају то одлично у Москви али чекају да овај народ већ једном прогледа и отвори уста.Зна државни врх Русије које Бисерко,Ковачевић-Вучо,Кандићка.Знају лозу предсједника Србије.Знају о свима све.Али нисам сигуран да знају и сви Срби.Неки знају а неки,јелте,због "бијелог шенгена" и Европе без алтернативе нису хтјели и неће да знају.Тома Николић ако воли Русију онда ће морати да се одлучи или Русија или Америка односно Запад.Једно и друго не може.Прича и Исток и Запад је утопија.Мене је његов партијски колега Вучић страшно разочарао када је боравио недавно у Вашингтону.Само наиван човјек или ортодоксни русофоб може да вјерује Америци и њеним "вриједностима".Може Вучић да прича колико год хоће да воли Русију,само док год не видим конкретна дијела,односно дистанцирање од америчке политике,кад не буде било посјета Вашингтону и кад се буде констатовало да се без Ујка Сема итекако може е онда ћу вјеровати у искрене намјере.До тада ништа.Сад кад је Америка пукла сви су се сјетили Русије.Гдје су били прије?
ОдговориИзбришиИ још нешто поштована Ксенија што нема директне везе са овом темом али је ипак важно.Када убудуће будете писали о догађајима у тзв.БиХ, нека вам као путоказ послужи и наслов са антисрпског интернет портала sarajevo-x.com.Наслов гласи:"Високи представник заборавио да у БиХ живе Срби".Ово је директно обраћање премијера Додика Валентину Инцку.Оно што је овдје битно,је то,да су пуштени огавни коментари(нису обрисани)који вријеђају личност блаженопочившог српског патријарха господина Павла.Обратите пажњу на псеудоним "хајван".Ту ћете видјети све јасно.Они говоре оно што мисле.Само Срби у сопственој држави страхују да ће отићи на робију ако проговоре о усташлуку унутар саме Србије.Шта год мислили,то је наш жалостан усуд данас.С поштовањем!!
ОдговориИзбриши