уторак, 5. мај 2009.

ЖИВОТ НА КОСОВУ. ПОГЛЕД ЛИБЕРАЛА

У понедељак увече на радију „Ехо Москве“, у програму „Својим очима“ двоје руских новинара причали су слушаоцима о својим утисцима од посете Косову. Наше интересовање за овај програм било је условљено не само добро познатом тематиком, већ и чињеницом да смо мој колега Тимур Блохин и ја пре свега пола године прошли истим путевима.
Новинар „Еха Москве“ Алексеј Воробјов и специјални дописник руске новинске агенције Новости Олга Протасенко обишли су Косово у саставу велике делегације новинара, на позив једне структуре ЕУ.
„Било нас је око 30. Уосталом, једва да је могло бити говора о неком консолидованом новинарском ставу – каже Алексеј Воробјов. – У једном тренутку сви су се поделили на групице с обзиром на своје, чисто новинарске интересе“.
Већ од првих минута разговора постало је јасно шта је новинар „Еха Москве“ имао у виду. На питање о виђеном на Косову дати су сасвим различити одговори. Олга Протасенко је, вероватно, под снажним утиском од догадјаја у Косовској Митровици, почела брзо и емотивно да говори о сукобима Срба и Албанаца, о дејствима полиције Еулекса.
Међутим, реченицом „да се засада ограничимо на Приштину“, водитељка је вратила казивање на потребан колосек и Алексеј Воробјов наставио је лагану причу о мирном граду у којем се муњевито подижу нове четврти, о пијацама, мноштву странаца, архитектури…
И опет, осетивши да је куцнуо њен час, у разговор ступа специјални дописник агенције Новости.
„Како се мени чини, Приштина представља са архитектонског гледишта некакав хаос. Недалеко од џамије видимо православне храмове – истина, џамије изгледају знатно боље пошто су православни храмови забачени.
Воробјов је морао да јој се придружи:
„Све је у круг ограђено бодљикавом жицом. Тамо је створено неколико безбедносних кордона који се налазе на растојању од око 50 – 70 метара од зидова недограђеног 90-х година православног храма. Један од наших колега, покушавајући да стекне представу о томе шта се тамо дешава, изгребао је леђа, стомак, руке и ноге, али се увукао унутра, где је видео један натпис на албанском језику и трагове доконог боравка припадника друге вере“.
Зар тамо уопште нема Срба? – питала је водитељка. – 68 људи – одјекнуо је одговор.
„Састали смо се са једним од лидера српског становништва, Радом Трајковић, и она је рекла: „У Приштини се већ може говорити српски. И то је велико достигнуће медјународних организација. Али живети у Приштини Срби не смеју.“ – укључила се у разговор Олга Протасенко.
Да пропустимо разговор о самој госпођи Трајковић и другим специфичностима косовског парламентаризма. За наше слушаоце ће, пре, бити интересантнији разговор новинара са таксистом-Албанцем на путу из Приштине за Косовску Митровицу.
„Таксиста је испричао много занимљивих ствари – прича Воробјов. „Он је на путу из Приштине у Косовску Митровицу 2 или 3 пута показао куће, не насеља, већ појединачне куће које припадају Србима. Замислите: стоји насеље у којем има од 20 до 50 кућа и само једна од њих – он показује прстом на њу – припада Србима“.
„Али када показују прстом где станују Срби, они се вероватно не осећају баш комотно“ – сасвим разложно констатује водитељка.
„Ако Србин живи тамо, значи да се осећа комотно“ – каже Воробјов, признајући, истина, да није стекао осећај да Срби могу безбедно да бораве на територији Косова.
„До краја ово питање нисмо успели да разјаснимо“ - предаје се новинар после редовног покушаја водитељке да разуме речено. „Није јасно зашто Срби не могу да опстану у албанским насељима. Уосталом, ова ситуација је истоветна и за албанско становништво на српским територијама“ – додаје новинар „Еха Москве“.
У разговор поново упада Олга Протасенко.
„Али према тврдњама Срба, Албанци се доста добро осећају у низу српских насеља...“
Даље разговор природно прелази на тему живота Срба у Косовској Митровици, и на питање водитељке зашто они не одлазе у Србију, Олга Протасенко одговара:
„Више пута чули смо од представника медјународних организација и од политиколога да косовски Срби нису жељени гости у Србији“.
„А и зашто би били? Србија реализује свој политички интерес - додаје Воробјов. – Срби треба да остану, како се сматра, на свом родном тлу. Београд плаћа овим људима да они, не дај Боже, не оду некуд“.
А на подсећање водитељке да су на Косову сахрањени њихови преци и да тамо стоје њихове цркве, Воробјов износи своју верзију.
„Стичем утисак да ту ипак има више политике, пошто је читав север Косова гарантовани електорат Српске радикалне странке. То је јако приметно“.
Затим је кренуо разговор о исламу, наталитету, лепоти локалних жена, и ми смо се одмах сетили својих утисака који се мало разликују од ових. Све је тачно: жене су лепе, наталитет је нереалан, од радикалног ислама нема ни трага.
Потом, упадајући један другом у реч, руски новинари су причали о догађајима у Брђанима, где су и сами добили дозу сузавца. Али српска штампа је много писала о томе, тако да нећемо да то да наводимо.
Занимљиво је друго – прича о томе како косовски Срби реагују на руски говор.
„Занимљива прича – почео је Алексеј Воробјов своје казивање. –„Прегладнели, свратили смо у једну кафану у Грачаници, и пошто су људи чули да говоримо руски, на нашем столу се одмах појавило пиво. Тренутак касније пришао нам је човек са чашом вина, предложио да наздравимо, попили смо, трипут се пољубили, нисмо ни стигли да презалогајимо, тако да су нам храну запаковали за понети. Отишли смо пресрећни“.
Сумирајући резултате, питају вас: – „Зар вам није било тешко да посматрате како малтретирају вашу сабраћу Србе, којима су одузели земљу и које, уз то, трују гасом? – поставила је водитељка питање неког од слушалаца пред крај програма.
„Чини ми се да су сви криви – одговара Алексеј Воробјов. „Ако се сетимо шта су Срби урадили са Босанцима – тамо је 200 хиљада жртава, укључујући децу, жене, људе у годинама, а на Косову је од руку српских војника и радикала погинуло 15 хиљада“.
Тако је новинар Алексеј Воробјов сумирао резултате своје посете.
А ево које су биле последње речи дописника агенције Новости Олге Протасенко.
„Чини ми се треба да се смени неколико генерација пре него што људи забораве на све што је било раније и почну да мирољубиво коегзистирају. Време је у овом случају, вероватно, једно од најбољих средстава“.
Колегиница је у праву. Преостаје нам само да се схватимо колико времена треба да прође пре него што се ОВО заборави.
А сам разговор је оставио чудан утисак. Његову суштину је, сигурно, најбоље формулисао један од саговорника Алексеја Воробјова, високи функционер УНМИК-а: „Кад си на Балкану недељу дана, - пишеш књигу, после месец дана - чланак, али после годину дана боравка ништа нећеш написати“. Учинило ми се да су колеге спремне за писање романа.

7 коментара:

  1. Опет газда Милер није кући па мишеви коло воде. Садашњи тренутак *научне Србске историје* испуњава све услове ЕУ за душевну болницу највиших стандарда. Шта Срби да забораве? Срби су се доселили у седмом веку, али ако се нађе у Србији старији споменик на Србском онда су се доселили око 5000 година пне – обавезно нису староседеоци него узурпатори (http://forum.aladin.info/u113-drbob). Ватикану је мало било што је огњем и мачем Србску историју братски поделијо Латинима и Грцима него сад остатак дели Бугарима и Шиптарима. Немањићи Бугарски цареви (по бабине линије) http://illyria.proboards.com/index.cgi?board=yugohellenism&action=display&thread=276. Нема потребе да наводим сајтове на којима се тврди да су Шиптари *градили православне цркве по Косову па им Срби цркве преотели* (нема везе ко је какве вероисповести и шта је богохуљење, а тек историјско наслеђе). Е па они 17. марта порушише те цркве да не падну у руке непријатељу кога су протерали? Нешто од наведеног је овде ушло у уџбенике нешто још није, али је идеалан материјал да га јадна деца забораве. Него ако се газда Милер дуже на путу задржи неби ме чудило да либерали узтврде да су Руси у Грузији побили између десет и петнаест милиона становника. Драги Господе просветли Милера да хита кући!

    ОдговориИзбриши
  2. Да може, како ви кажете, газда Милер да утиче на такве људе, ако што Алексеј Воробјов, имале би и Русија, и Србија далеко мање проблема. Такви се позиционирају као врховни жреци, једини носиоци истине. Не треба им ни знање,ни реална слика - они су ти који формирају реалност. А слику сам окачила за оне људе у Грачаници, да знају да није сваки Рус брат.

    ОдговориИзбриши
  3. Nije kriv Vorobjov-krivi su ruski zakoni sto dozvaoljavaju pojedinim medijima i pojedincima da sire opasne dezinformacije i tako diskredituju i Rusiju i Srbiju i Srbe.
    Zapadni mediji tvrde da je broj zrtava rata u BiH ispod 100 000.
    Bosnjaci su ratovali protiv Srba i Hrvata-i veliki broj Bosnjaka je poginuo u njihovom medjusobnom ratu u Zapadnoj Bosni.
    Bosnjaci su i ovaj umanjeni broj najverovatnije uvecali.
    Ocigledno je da su Srbi imali najveci broj zrtava-srazmerno broju Srba u predratnoj BiH.
    Broj zrtava rata u BiH.


    Recent research has shown that most of the 97,207[11] documented casualties (soldiers and civilians) during Bosnian War were Bosniaks (66%), with Serbs in second (25%) and Croats (8%) in third place.

    http://en.wikipedia.org/wiki/Bosnian_War

    ОдговориИзбриши
  4. Опростите погрешно сам мислијо да господин Милер, по принципу *мој – чужој* у време кризе може да не плати ненаменски утрошену струју радију Ехо Москве, а заблуделог уредника *скине на зброс*. Код нас је ситуација много гора: у срећна времена кад се нешто испили као Воробјов сељаци ухвате за ногице и ладно омлате о тарабу. Сад су ојачала друштва за заштиту животиња и кућних љубимаца, упропастише нас лисице по селима а нико не сме да пуца...

    ОдговориИзбриши
  5. Слушајте ви "BOBANE", како вам је већ име, сумњам да сте добронамерни, какви бре "БОШЊАЦИ" јесте ли ви Србин ? Сумњам да јесте.

    Та нација не постоји као ни Украјинци, то је ђаво смислио. То су бивши Срби, ти "бошњаци" о којима говорите. Да ли ви мешате појмове или свесно то радите, одговорите изволите ?

    ОдговориИзбриши
  6. Vorobjov je u tekstu koristi termin Bosanac-sigurno je mislio na danasnje Bosnjake.
    Tako se Oni izjasnjavaju danas-najvaznije mi je bilo da demantujem njegovu izjavu argumentovano.
    O Bosnjacima delim stav Vatikana koji je u svojoj Enciklopediji pre 100 godina danasnje Bosnjake nazvao pravim imenom-Srbi Muhamedanci.
    Ipak to nece da prihvati ni zvanicni Beograd-niti Rusija.

    Izvod iz Katolicke Enciklopedije o stanovnistvu Bosne i Hercegovine pre 110 godina..

    Population

    According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs. Although one in race, the people form in religious beliefs three sharply separated divisions: the Mohammedans, about 550,000 persons (35 per cent), Greek Schismatics, about 674,000 persons (43 per cent), and Catholics, about 334,000 persons (21.3 per cent).

    http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm

    ОдговориИзбриши
  7. Naravno, toliko smo bliski da su nam i liberali slični :) Mirsad Tokača, bosanski Musliman, u svom istraživanju žrtve rata u Bosni stavlja na 97,000 i to svih strana, doduše najviše Muslimana,a da ne govorimo da čak ni Albanici više ne koriste cifru od 15,000 mrtvih na Kosovu. Sad su zadovoljni da pričaju o 12,000.

    Interesantno je da neki Rus ima potrebu da bude veći Albanac od Albanaca, ali kao što rekoh, liberali su liberali... :)

    ОдговориИзбриши