петак, 22. мај 2009.

И шта на крају?

Посета потпредседника САД Балкану завршена је јуче у Приштини врло успешно. А могло је бити сасвим другачије. Него, да кренемо редом.
Главни град Косова одао је почасти спасиоцу који није пропустио прилику да подсети на некадашње заслуге. „Пут ка независности Косова је прошао кроз жестоку кампању етничког чишћења у организацији режима Слободана Милошевића. Да се оно заустави била је потребна интервенција НАТО-а“, изјавио је и тако крање захвалним косовским руководиоцима и парламентарцима Џозеф Бајден.
Што је карактеристично, дан раније исти тај човек је мирно стезао руку давнашњем саратнику Милошевића, а сада члану најдемократичније проевропске владе у новијој историји Србије, потпреседнику владе и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу.
Уосталом, добри односи са главним полицајцем Србије за човека који је предложо да се Срби преселе у концентрационе логоре корисна је ствар. Тим пре што је буквално наредног дана зграду администрације председника Србије запосео човек наоружан двема гранатама. За његово неутралисање требало је ангажовати не само представнике полиције, већ ивјску и специјалце. Са Бајденовом посетом, како се испоставило, ова прича нема директне везе, али многи су разочарани што се све то није десило мало раније. Посета би испала много садржајнијом.
Узгред и о садржају. Од свега што је Бајден рекао за та три дана проведена на Балкану, највећи утисак су оставиле његове изјаве у којима је више пута подвукао чињеницу да САД и он лично сматрају Србију регионалним лидером.
Овакав цинизам се ретко среће чак и у политици. Србија је заиста била регионални лидер током читавог прошлог века као обједињујуће начело Југославије у свим њеним појавним облицима. А лишена је тог статуса управо захваљујући деловању САД у целини, и Бајдена персонално. Распад СФРЈ, затим савеза са Црном Гором, даље одвајање Косова од саме Србије, а сада и покушаји да се отцепи Војводина – све то су делови поступног плана за повратак Србије у границе Београдског пашалука из доба османске владавине. Узгред, тада је помогла Русија.
Овог пута, очигледно, нешто су понудили и за узврат. Тако је већ данас у српску штампу пуштена информација из, како то обично бива, неименованог извора, о томе како је Холаднија, главна препрека на путу земље у ЕУ, спремна да ублажи став и да не захтева изручење генерала Младића Хагу у замену за либерализацију визног режима за Србе. Ако је то заиста тако, испада да је принципијалност холандског става била израђена у Вашингтону. Јер управо је Бајден је најавио у Београду да ће на све начине подстицати ступање Србије у ЕУ. Ето и помогао је. Сасвим оперативно. Али може још и да се предомисли.
Баш интересантна размена – територије за могућност да се без већих препрека Србија напусти заувек. И они који тако поступе могу се разумети. Мало ко жели да живи у земљи која се претворила у лабораторију за испробавање нових политичких, војних и геостратешких методика Америке.

26 коментара:

  1. Само једна званична посета руског премијера Владимира Владимировича Путина Београду и Србији бацила би на сметлиште српске историје и историје Балкана све ове визите окупационих управника из Вашингтона.
    Тад би се видело право расположење српског народа, повратила његова слободарска традиција и његово самопоштовање, љубав према православној Русији и отпор према сатанском Западу.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман22. мај 2009. 18:43

    Kad SAD budu zaista istinski zelele da naprave multietnicko i demokratsko Kosovo imace tada veliki problem sa Albancima jer ce oni pasti na prvu prepreku gde treba ispostovati ljudska prava. Taj docek nista ne govori tako su isto i Tita docekivali pa su se okrenuli protiv njega pa ce tako biti i sa Bajdenom i bajdenovcima. Kosovo ne moze nikada postati demokratsko drustvo, placace ceh EU ulazuci milione, milijarde evra u bure bez dna. Na kraju koliko god se busali i ko god ga priznao nije Kosovo ne zavisno dok to Srbija ne uradi a ako Bog da necemo nikad a i onaj ko bi hteo ne bi smeo.

    ОдговориИзбриши
  3. Vec duze vreme LIK se sprema za docek visokog zvanicnika SAD Bajdena.Bez novca za prevoz,zbog finansijske situacije u kojoj se nalazi ON kao i citava zemlja,ostalo mu je jedino da rano,zorom,krene pesice iz Valjeva sa spremljenim darovima u znak "zahvalnosti za NATO bombardovanje Srbije".Ni slutio nije da ce se poseta zavrsiti pre negoli stigne do Lajkovca.Njegovo visecasovno zadrzavanje u zgradi predsednistva bilo je sa nevericom:"LJUDI MOJI MA JEL OVO MOGUCE?!..."

    ОдговориИзбриши
  4. Луда кућа као Србска брука: у складу са економском кризом Бајден није дозволијо да Шутановац иде у Вашингтон него га је овде похвалијо и тако онемогућијо ташту и свастике да иду у шопинг о државном трошку. Дачић је схватио историјску шансу да рашчисти са религијом преко леђ СПЦ (ко каже да се држава меша у црквена питања). Е док је он решавао идеолошке ствари његов партнер Динкић олакшао је имовину НИС-а за око 7,5 милијарди динара и поклонијо Бор Аустрији. Марић је посетио председника по принципу *буш –не буш*, насред железничке станице Београдске човека спалише у вагону итд. Може се много шт шта рећи али ценим Али Баба заједо са 40 разбојника неће доживети визне олакшице – ко сме да пусти лопуже да се размиле по Европи или њима тамо фале још само ови лопови својих немају. *О кукавно Србство угашено*.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман22. мај 2009. 20:07

    Svaka cast Mirko za komentar, Rusija ce okajati sve svoje grehe jos od vremena vozda Karadjordja, kada se jos aktivnije i otvorenije ukljuci u ovu trku na Balkanu, kada pomogne svojoj miloj kceri Srbijici koja izdise silovana od belosvetskih vucibatina i zlotvora. Pozuri majko da spasis svoje najvernije cedo dok ne bude prekasno.

    ОдговориИзбриши
  6. И ја се надам да ћу видети Путина у Србији. Али, нешто неће на тај пут. Шта ли му се не допада у данашњој Србији?

    ОдговориИзбриши
  7. Путин размишља о Србији, то је јасно. Сетите се гасне кризе, украјинске крађе гаса, и забринутости Меркелове, на конференцији за штампу у јануару ове године у Немачкој. Рекла је: "ми само желимо наш гас за који уредно плаћамо а не да нека земља Словачка или нека друга балканска земља има приоритет" (обратите пажњу ДА СЕ ИМЕ НЕ ИЗГОВАРА!!!). А Путин је на то одговорио: "Ми сматрамо да су Словачка и земље Балкана најугроженије овом кризом". Немачком уму то је не појмљиво - да неко пре њих може бити приоритет, ако су још и спремни да плате. А Словачка и "нека балканска земља" јесу приоритет јер традиционално имају добре односе са Русијом.

    А ако питате шта се то Путину не допада код Србије ево можда ово:

    Рецимо да објасне Срби зашто су подло прећутали дефицит приликом продаје НИС-а. Ја знам да бих овако рекао да ме је брат тако заврнуо: "брате, зашто то уради ? Па дао бих ти све и одписао бих ти све, али зашто си ме преварио ?"

    И рецимо да престану да кокетирају са западом на културном, пословном, војном и сваком другом нивоу а да отвореног срца почну да за почетак уче руски језик, као наш народ на Косову који се чисти у огњу неприлика.

    Да престану да говоре како неће да уђу у НАТО а да иза леђа интензивно раде на томе, јер то је ПОГАНО до бескраја.

    ОдговориИзбриши
  8. Ne idi u rat zbog prevrtljivih Srba-kostace te to i Krune i Glave Cestiti Care-kazu da je tako savetovao Rasputin Cara Nikolaja 1914.
    Sada je drugo vreme-Putin je daleko mudriji od Cara Nikolaja.
    Putin ce pomoci Srbe i veci je Srbin od vecine srpskih politicara.
    Istina je da Srbija i dalje luta-ali to je rezultat uglavnom teskog istorijskog nasledja.
    Vreme radi za Rusiju i za prorusku Srbiju.
    Sve ce to doci na svoje mesto.
    Zna Putin sta radi.
    Koliko mogu da primetim-Ljudmila vise voli Srbiju od Svetlane.

    ОдговориИзбриши
  9. Здраво Ксенија,

    Пре свега да кажем да је ти је одличан интернет дневник (блог).

    Имам предлог да поставимо везе ка нашим интернет дневницима, ја на твој и ти на мој. Адреса мог интернет дневника је:

    http://svetlostvostoka.blogspot.com

    Поводом овога можеш да ме контактираш на моју и-мејл адресу:

    tesicg@yahoo.com


    Поздрав,

    Горан

    ОдговориИзбриши
  10. Анониман23. мај 2009. 08:49

    Izvinjavam se na izrazu, ali stoka izdajnicka se be motke micati nece, zivi bili, pa vidjeli...

    ОдговориИзбриши
  11. Анониман23. мај 2009. 08:56

    Jos nesto,...neko moze da da vjeruje ili ne vjeruje, al kao sto je govorio Otac Tadej (posle 1999), Srbija ce mnogo da pati i opet da ratuje sa zapadom, a to znaci da ce biti jurnjave ponovo. E kad dodje do toga, onda kom opanci, kom obojci, ali Tadici, tebe i tvoje pajtase: Dinkic, Dacic i ostale vatati zive, to treba da bude amanet svakom Srbinu.

    Sve je zapisano, a mnogi se Srbi izrodili, pa se pitamo sto nam se desava...i treba.

    Gospode gresni smo, oprosti nam.

    ОдговориИзбриши
  12. Анониман23. мај 2009. 09:02

    Ksenija, blago tebi...zivis u majci Rusiji, sto ce biti moj neostvareni san.
    Ja zivim u Kanadi, ali iako sam na zapadu, nisam demonkrata, cak sta vise.
    Zivot je cudan, ali ocigledno je tako zapisano.
    U svakom slucaju, pozdravi mi majku Rusiju, jer moje srce je tamo iako nikad nisam bio, ali ocigledno, to je ona nit koja nas spaja, a koju hladni zapad nikad razumjeti nece, a i ne treba.

    s postovanjem,

    Goran

    ОдговориИзбриши
  13. Свима, који ме питају зашто се Русија не умеша у унутарполитичка дешавања у Србији могу да обећам да ћу исто питање, са већим бројем ваших препорука на ову тему, поставити својим високорангираним саговорницима са којима сам уговорила интервјуе у скорије време. Нећу никог да именујем док не одрадим посао, али верујем да ћемо добити најмање два озбиљна одговора.
    Драгану посебна захвалност за неострашћену анализу неких проблема који постоје између Србије и Русије. Решићемо и то.

    ОдговориИзбриши
  14. Горану Тешићу
    Намерно пишем на овом месту да бих обратила пажњу свих осталих посетиоца мог блога на http://svetlostvostoka.blogspot.com
    Ја сам лично, у свом цинизму једног дугогодишњег политичког коментатора, била потресена искреношћу љубави према Русији, њеном дубином и жељом да се Велики Исток представи у свој његовој сложености. Довољно је рећи да је Горан један од редких ко органски спаја белу и црвену Русију. Хвала. Обавезно ћу поставити везу ка његовом блогу.

    ОдговориИзбриши
  15. Анониман23. мај 2009. 13:23

    ДОЧЕК БАЈДЕНА У БЕОГРАДУ
    Подпредседника Бајдена у Београду дочекале су празне улице. Паљење америчких застава. Погрдни изрази и GO HOME. Није се обратио ни народу ни скупштини. Очито није смео.
    Дочекале су га слике председника ПУТИНА. Да слике ПУТИНА. Више је било слика ПУТИНА код Београђана него затава америчких на бандерама.
    Тако је дочекао Београд Бајдена.
    Тако су срби и Београд показали ко им је у срцу и ко им је пријатељ и кога воле.
    Митар

    ОдговориИзбриши
  16. Хвала ти Ксенија.

    Ево, ја сам поставио везу ка твом интернет дневнику на мом интернет дневнику у секцији "Везе ка сродним сајтовима". :)

    Само напред.


    Поздрав.

    Горан

    ОдговориИзбриши
  17. Анониман25. мај 2009. 14:21

    Не знам ко је аутор али је овај духовит тект одличан, а на интернету сам случајно наишао и на наставак који Вам оде преносим како сам га нашао:

    Из дневника Бајдена:


    Упркос безбедносним ризицима, вратио сам се жив и здрав из Србије, симпатичне државице на крајњем истоку Кавказа. Време је било дивно, нисам веровао да и тамо сија сунце, али се, ето, испоставило другачије. И не само то, чинило се да се нико не плаши те сјајне кугле с неба и не бежи у пећине док не зађе...

    Мада сам био убеђен да ћемо слетети на неки од аеродрома суседних држава, јер Београд, њихова највећа насеобина, нема свој, информације ЦИА о постојању асфалтне подлоге у нечему што зову Сурчин испоставиле су се тачним (проверити да ли се испод писте налази масовна гробница индијанских староседелаца које су Срби истребили 1268. године). Чак су, у част мог доласка, том симпатичном објекту дали име нашег великог научника Николе Тесле! Баш слатко од њих.

    Љубазни момак којем сам по слетању утрапио кофере ипак није био багажиста, већ њихов председник?! Извинио сам му се и дао 20 долара бакшиша... Такође, брадата госпођа, која је ћутке ишла за нама саплићући се о сопствене ноге, уопште није госпођа - већ премијер, зову га Мирко, ваљда. Мало се наљутио када су агенти тајне службе тражили да врати букет намењен првој дами, па сам и њему дао 20 долара. То га је орасположило.

    Фасцинирао ме је еволуциони напредак овог племена - доста њих се усправило и сасвим добро хода на две ноге! Изгледа да су то позитивни ефекти бомбардовања?! Срећан сам што видим да сам се залагао за праву ствар!

    Можда би још неколико налета од њих створило чак и прогресивну врсту. Вреди покушати. Видећемо...

    На путу до хотела (имају и то, Хилари ипак није била у праву) приметио сам да за једну „банду неписмених дегенерика, убица беба, касапина и силоватеља” и не изгледају превише ружно. Из кола нисам успео да видим ловишта у којима се прехрањују једући старе и изнемогле. Симпатични декица звани премијер покушао је да ме убеди да није баш тако и заклео се да познаје човека старијег и од Америке, који не да није поједен, већ има и некакву функцију у њиховом племенском савету?! Не верујем! Презиме тог човека звучи као назив некаквог монструозног плана за истребљење старије популације: Кркобабић?! Срби су то...

    ОдговориИзбриши
  18. Анониман25. мај 2009. 14:21

    Наставак:

    Разговор са председником био је дуг, исцрпан и напоран! Он је инсистирао на причи о некаквом Косову (колико сам схватио реч је о срцу Србије, које је грешком трансплантовано другом), док сам ја покушавао да сазнам шта је урадио с мојим коферима. Дао сам му још 20 долара - назвао је неког Ивицу, тај се ваљда разуме у коферчиће. Питао сам да ли и њему да пошаљем бакшиш, рекао је: „Не, Ивица све ради из убеђења!” Фин неки човек.

    После смо отишли у зграду испред које су у бронзи изливена два човека како злостављају коње. Кажу да им је то скупштина, а да поменути кипови нису приказ њихове традиције, већ уметнички изражај. Сумњам, Срби су то...

    Дочекала ме је госпођа неуропсихијатар, која руководи том експерименталном терапијом: рад без дневница - докторка Славица.

    Чим сам ушао, скочила је огромна жена у белој мајци са ликом неког човека с наочарима и бабурастим носем, ухватила ме за косу и, претпостављам, поздравила на традиционалан начин племена из којег долази: „... вам све по списку, проклети да сте! Затрло вам се семе и племе, Тачијеве слуге!”

    Понео ме је тај емотивни тренутак, одступио сам од протокола, ухватио сам и ја њу за косу и цимао, понављајући: „Тханк yоу, yоу тоо”... Плакали смо обоје...

    Жао ми је што нисам успео да сазнам да ли заиста постоји то што зову Млађан Динкић или је само реч о легенди коју препричавају, тешећи се кад им је тешко.

    „Пројекат Чеда” одлично напредује! Полако му се враћа и боја у лице. Нисмо имали времена да се испричамо, журио је да успава некакву Бебу, каже да је само вожња џипом умирује.

    Није ми било свеједно када је пала ноћ и када су Срби почели да завијају на месец. Склупчао сам се на кревету и бројао „томахавке”, некако сам успео да заспим...

    За дивно чудо, опет је свануло?! За два дана сунце је два пута изашло и над Србијом?! Ваљда још постоји онај аеродром?!

    Сви су дошли да ме испрате. Ивица је нашао коферчиће, сјајан мали!

    Дао сам им још по 20 долара. Нема везе, одбићемо од кредита. Једва чекам да Бараку и Хилари испричам шта сам све видео.

    Чак и „југа”, који се стварно креће, али то ми већ не би поверовали. Прећутаћу.

    Толико од мене за овај пут, драги дневниче.

    Твој: Џозеф Џозика Бајден.

    ОдговориИзбриши
  19. Анониман25. мај 2009. 14:39

    Не знам зашто али овај духовити наставак текста виртуелног дневника нисам успео да поставим као коментар на први део виртуелног дневника на ову тему на Вашем цењеном сајту Гласа Русије па Вас молим да га ако је могуће Ви пренесете тамо уколико нађете да је довољно интересантан и духовит.

    Поздрав

    ОдговориИзбриши
  20. Анониман25. мај 2009. 14:46

    И још нешто слично шта сам случајно нашао на интернету на ту тему али нажалост аутор је непознат:

    Бајден


    Велечасни Џозеф Бајден на страници свог интимног дневника од 20. маја лета господњег уписао је кратка запажања о дестинацији пређеној на путу ка Социјалистичкој Федеративној Републици Косово (СФРК), где пише: „Србија је мала земља у којој уопште нема људи, ако у ту врсту библијског изабраног рода не рачунамо мистер Тадића, психолога овдашњег, мистер Јеремића, једног малог са Харварда који нам прави проблеме, и мистер Шутановца, једног великог са Машинског факултета у Београду који нам не прави проблеме. Шутановац спеакс флуент енглисх. Да... Био је ту и мистер Цветковић, али нисам схватио шта је он по занимању, осим што се на аеродрому отимао с мојим обезбеђењем да носи кофере. Мистер Цветковић спеакс флуент сербиан”.

    А почело је сасвим случајно. Сједињене безбедносне службе Србије (скр. С...СС) добиле су ексклузивне информације од својих доушника још у новембру прошле године да је за председника Америке изабран извесни Обама Барак, а за његовог заменика становити Бајден Џозеф, те су о томе „мртвом јавком” одмах обавестили психолога овдашњег, малог с Харварда, великог с Машинца и носаче кофера са аеродрома. „Коначно неко наш да победи” - ускликнули су сви скупа, довољно гласно да изразе одушевљење, али довољно тихо да не сазна комшилук. Психолог је био особито тих јер он никад не зна ко му је у комшилуку, тачније у згради - да ли је ту Стефан Немања са две виљушке или неки пропали мали привредник с две кашике. Пардон, кашикаре.

    ОдговориИзбриши
  21. Анониман25. мај 2009. 14:46

    Наставак:

    Усхићење је било изазвано тајним податком С...СС да је тог новембра на табли испред православне цркве светог Јована крститеља у Калифорнији освануо графит: „Воте фор тхе црние, тхе отхер гуy ис а педар”, преведено са српско-енглеског - „Гласај за црњу, онај други је педерчина”. И таман кад су се понадали да ће их посетити онај први, посету је за мај најавио онај други. Додуше, аутори графита на српској светињи у Калифорнији мислили су на Мекејна, али да се не мешамо у унутрашње проблеме САД, је л' те. Елем, онај други који то није, примењено патриотским речником описано јесте - „србомрзац” - дакле, његова посета је мерљива једино могућношћу да на билатерални сусрет са Ахмадинеџадом у Техеран оде свињогојска секција Пољопривредне школе у Житорађи, коју је уз све обавезе дипломирала наша позната естрадна уметница. И како се потпредседник нашег човека на месту председника Америке у Београду не би осећао ко крме у Техерану, његова посета организована је под кодним називом „Жвака у пепељари”, те му је намењен осећај „орбита” с укусом пеперминта у пиксли. Сви чекају да дође келнер и испразни је, али келнера нигде нема. Зато је боље да сами испразнимо. Улице.

    Мистер Бајден је коначно стигао овог маја и показао да америчка спољна политика није баш онолики баук колико су нам је представљали - тражио је само да спустимо ролетне и заваримо шахтове. Што и није неки нарочити атак на српски национални интерес. Европа, на пример, тражи да свињама пуштамо Моцарта и дајемо им да пикају фудбал, зато у Европу нећемо, али Америка, што да не. Међутим, они имају већ 50 држава, и само им фали педесет прва, па су сви наши покушаји да покажемо да овде у радно време на улици нема живе душе, да смо ударници и да нам није намера да живимо на грбачи осталих педесет - пропали.

    С друге стране, сценарио по коме би грађани раздрагано дочекали мистер Бајдена са адекватним реквизитима у рукама изјаловио се када су се на зборном месту плаћених и неплаћених статиста појавили: један брадати са противоклопним бацачем, један ћосави са зарђалом кашиком и двојица који су мислили да је у питању кастинг за „Великог Брата”. Уз то, сва четворица су одбијала да скину ципеле и потпредседника дочекају у чарапама, што је уз спуштање ролетни и заваривање шахтова главни амерички спољнополитички захтев још од последње посете мистер Буша Ираку.
    Зато је у дневнику мистер Бајдена остало само оно: „Србија је мала земља у којој уопште нема људи... Сутра сам стигао на Косово... Домороци су дивни... Из Србије су ми јавили да је један њихов човек покушао да дигне у ваздух њиховог председника, оног симпатичног мистер Тадића. Јавио сам му се да га питам како је. Он је рекао: ”Никако, мистер Бајден. Пустили смо људе. Кад нам долазите поново?„

    ОдговориИзбриши
  22. Анониман25. мај 2009. 14:49

    Ако нађем још нешто тако духовито и интересантно на ту тему на интернету оставићу Вам као коментар овде.

    Поздрав

    ОдговориИзбриши
  23. Анониман25. мај 2009. 15:10

    Други део текта је из новина Курир у Србији а ѕа први део наставак виртуелног дневника незнам иѕвор аутора.

    http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-24-05-2009/zvaka-u-pepeljari

    ОдговориИзбриши
  24. Текст нисте успели да разместите на сајту Гласа Русије због ограничења броја карактера. Колико је то ограничење сазнаћу нешто касније.

    ОдговориИзбриши
  25. Мислим да би пред предстојеће изборе у Србији, председник Владе Руске Федерације Владимир Путин требао би јасно и гласно да каже да не желе Србију у НАТО и да исту виде у оквиру безбедоносног кишобрана који Русија прави са својим савезницима. То би требало да значи да би се у случају напада ма Русију, или на било коју земљу из тог блока, у одбрану активно укључила и Србија и максимално дала свој допринос. Једном оваквом поруком српском наорду, изборе би изгубиле оне политичке снаге које раде за ЦИА и НАТО. Еконоски, културни и други односи између Русије и њених савезника се ослањају на безбедносне односе. То би значило да би дошло до реформе одбране у Србији где би се приступило чишћењу војске од про-НАТО кадрова, затим наоружавање српске војске најсавременијом руском војном технологијом, прављење неколико великих руских војних база у Србији. Што се тиче уласка Србије у ЕУ, од тога нема ништа, јер они нас једноставно не желе да виде у том друштву Европских народа у коме ће Немачка бити лидер.

    ОдговориИзбриши
  26. Драга Ксенија мислим да је прошло довољно времена да се може резимирати Бајденова посета. Правилна је била процена *што су им руке краће - вилице су им дуже*. Крајње префињеном интелигентном акцијом Русије спречена је наменска мини криза и Бајден онемогућен у месијанству што је за последицу имало готово минималан негативан учинак у региону (у односу на оланиран) – велико, велико хвала. Наши родољуби су веома достојанствено урадили колико су могли и уз минималне непријатности. СПЦ је такође пронашла начин да не буде жртва у овом периоду. Али као небројено пута до сада... наиме цео мој (пасији) радни век протекао је у борби за народни интерес и одбрану, боријо сам се не жалећи ни себја ни врагов, далеко изнад овлашћења у служби и ја и породица смо били малтретирани и стојички подносила – свој крст смо достојанствено носили, сада из пензије могу се борити једино пером. Но нажалост укупан учинак мојих другова и мој је био *да подигнемо цену парцели* кад Београђани реше да је продају – јер им није ни на памет падало да одсудно бране домовину. Тако је синоћ Тадић објаснијо глупим Србима свој допринос одбрани интереса Србије – сачувај ме боже домаћих, непријатеља и сам знам да се чувам. Допада ми се идеја обједињавања наше дијаспоре уз помоћ Русије. Ви сте за кратко време на том пољу много постигли. Има нешто у Ненадовом предлогу од 15.51!Пуно пуно поздрава!

    ОдговориИзбриши