петак, 29. мај 2009.

ПРЕТЕЖНА ВЕЋИНА ПИТАЊА КОЈЕ МИ ПОСТАВЉАТЕ НИСУ ПИТАЊА ЗА ДИПЛОМАТУ

Како је високи руски дипломата одговорио на питање које је вешто ескивирао Вук Јеремић? Да ли је лакше радити у СБ након промене вашингтонске администрације? Зашто Русију тако забрињава проблем „црне трансплантологије“ и зашто се Хашим Тачи позивао на приштинску канцеларију, говорећи да ће Русија признати Косово – на ова и друга питања одговара директор Четвртог европског департмана МИП РФ, бивши амбасадор Русије у Београду Александар Алекесејев.
Тошич: Да пређемо на другу неуралгичну тачку – како би то рекли у Београду – на Косово. Можемо да разматрамо различите међународне иницијативе Београда, поред осталог и упућивање упита у Међународни суд правде, у чему Србији активно помаже Русија. Али истовремено ми видимо како се развија ситуација на самом Космету, где косовски Албанци, уз помоћ Еулекса који је стигао у покрајину уз благослов Београда, почињу полако да шире своју државност чак на оне делове где живе Срби који се принципјално са тим не слажу. Ситуација коју смо тамо затекли у октобру показала је да су људи дезорјентисани, да не знају шта да раде. Постоји ли начин да се ти унутрашњи процеси накако зауставе? Да се та државност не намеже косовским Србима.
Алексејев: Сматрам да могућности постоје. И пре свега треба учинити све могуће да се очува значајно присутство УН. Ми примећујемо да учвшћивање Еулекса иде паралелно са покушајима слабљења УНМИК-а. Против тога се треба борити.
Уз то, то се приказује као некакав природан процес. У ствари, ја сам апсолутно убеђен да постоји нечеји став да треба смањити присутност УН. Свако смањивање присутности УН може да се догоди само уз одговарајућу одлуку СБ УН. И управо преко СБ треба проводити тај рад, на само против смањивања, већ и против слабљења присутности ОУН.
Тошић: Али како то учинити? Исто питање поставила сам министру спољних послова Србије Вуку Јеремићу и он је виртуозно ескивирао одговор. Мислим да ћете ви учинити исто, али ипак жћу покушати да сазнам: како се то може учинити?
Алексејев: Само упорним свакодневним радом. Знате, постоји у савременом фудбалу појам који се може дефинисати као „густа“ одбрана, која онемогућује продор. Таквим густим, свакодневним радом, поред осталог и у СБ.
Тошић: Да ли се нешто променило након смене вашингтонске администрације? Да ли је можда сада лакше радити у СБ?
Алексејев: Тешко ми је да ишта кажем за сада. Треба видети како ће то да иде даље. Али пшодвлачим, присутност УН је неопходна. Ако УНМИК оде, његово место ће заузети Еулекс.
Тошић: Присећам се једног доста непријатног инцидента, када је кососвки премијер Хашим Тачи, позвавши се на сигнале из руске канцеларије у Приштини, изјавио да ће Русија признати Косово. Био је неки огроман наслов у „Политици“. То позивање на нашу канцеларију, како се то могло догодити?
Алексејев: Знате, то је извртање. Нема апсолутно никаквих чињеница. Ја добро познајем људе који раде у канцеларији у Приштини. То су јако добри професиналци. Они то нису могли да кажу. То је у бољем случају извртање, а у горем - једноставно измишљотина.
Већ смо говорили да руски дипломати увек избегавају да говоре у нечије име. Ми такође не волимо када неко нешто говори у наше име. Ја вас уверавам, да ми имамо довољно снаге и могућности да пренесемо свој став свакоме. И нама не требају преводиоци, који ће да кажу да ће Русија да учини ово или оно. Чим будемо пожелели нешто да учинимо, ми ћемо то и рећи.
Зато вас јако молим, и не само везано за ову изјаву, да се веома опрезно односите према свима који покушавају нешто да кажу у наше име. И када ми будемо говорили у нечије име - и нас опомените.
Тошић: И још једно питање, око којег већина грађана Србије дели руски став, односно Русија дели став већине Срба. То је Хашки трибунал. Да ли га треба затварати или не, и када?
Алексејев: Ми полазимо од тога да треба ипак поштовати стратегију затварања Трибунала. Нажалост, та организација је направила много грешака. И ви знате каквих. Чини ми се да у принципу треба кренути у затварање.
Тошић: Да, али кажу да ће он наставити са радом све док не буду осуђени преостала двојица осумњичених...
Алексејев: Услови даљег рада Хашког трибунала морају бити одређени у Савету безбедности. Зато је у датом случају реч о колективној одлуци, која ће се формирати с обзиром на различита мишљења.
Тошић: И још два питања. Тичу се неких мање глобалних, али важних проблема. Вероватно сте чули да је Фатмир Лимај мал те не купио себи слободу – о томе је много писала српска штампа. Реагује ли Русија некако на сличне појаве? И може ли ишта да предузме? Ипак је Трибунал инициран у СБ УН, уз учешће Русије...
Алексејев: Наравно, на такве ствари треба реаговати и ми на то реагујемо.
Тошић: И још једно слично питање. Тиче се такозване „црне трансплантологије“. Колико се сећам, Русија је некако пропратила ту истрагу...
Алексејев: И данас пратимо. Настављамо тај рад, и у датом случају у активној сарадњи са Србима. Зато што је, ако је веровати оној информацији која се појављује у штампи, било међу жртвама тих догађаја и страних државаљана. Било је, поред осталог, и Руса.
Тошић: Управо то! Али како се тако нешто могло догодити?
Алексејев: То су неки људи који су се у том тренутку затекли на територији Косова. То је могло имати везе са бизнисом, ма са било чиме. Ако је веровати штампи, њих су хапсили и пребацивали тамо где се све то дешавало.
Тошић: Има ли ова истрага некакву преспективу, и чиме би се могла завршити?
Алексејев: Безусловно има, али ће бити јако тешко. Али терба на томе радити. Не смемо се правити да се ништа није догодило.
Посећамо, наш саговорник био је директор Четвртог европског департмана МИП РФ, бивши амбасадор Русије у Београду Александар Алекесејев. Разговор је водила Ксенија Тошић.

2 коментара:

  1. Хвала што сте одржали обећање и омогућили нам информације: шта се мисли а шта подразумева по већем делу најважнијих питања за опстанак и Косова у саставу Србије и саме Србије. Сама чињеница да је било и Руса захваћених *црном трансплатацијом* довољна је да се још енергичније проведе истрага и појача *густа одбрана*. На крају испада да је једина непознаница степен издржљивости људи и организација у Србији којима је до ње стало. Поред медијске хајке јак механизам притиска на обичне људе је *партијско запошљавање* и стицање – губљење насушног хлеба и привилегија. Други јак механизам узурпирање и незаконска *информатичка контрола*. Прво је бијо покушај да Савет за радијо – дифузију узурпира уставно право на приватност и апсолутно контролише интернет. Право грађана одбрањено помоћу штампе и у Скупштини, па изгледа опет изгубљено самовољом узурпатора. Друга појава је са бијометриским исправама. Званично је пропао пошај уноса података из области верских слобода и сл, али се ђаво досетијо да дискредитује част и поштење људи у Топчидеру и квалитет технике како би за енормне паре набавијо нову технику сменијо кадар и омогућијо да се у Топчидеру штампају личне исправе за низ земаља (са недозвољеним уносом података). Степен ерозије одбранбених снага највише зависи од *темпа напада* и времена које је узурпатору омогућено. Ако какву идеју имате са њом пожурите.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман3. јун 2009. 21:58

    Ja mislim da je krajnje vreme,da brat Rus kaze:Dok su izdajnici u Srbiji na vlasti-nista od podrske!

    Mora se poceti govoriti JASNIM tekstom!

    ОдговориИзбриши