ПРЕТЕЖНА ВЕЋИНА ПИТАЊА КОЈЕ МИ ПОСТАВЉАТЕ НИСУ ПИТАЊА ЗА ДИПЛОМАТУ

Одувек је важило правило да дипломати, спутани низом професионалних ограничења, нису баш најбољи саговорници за нас новинаре. Ову тезу, међутим, потпуно је демантовао Директор четвртог департмана МИП РФ, бивши амбасадор Русије у Београду, Александар Алексејев. Разговор је водила Ксенија Тошић.
Тошић: Ви наравно знате за недавну посету потпредседника САД Србији. Ова тема изазвала је велики одјек међу нашим слушаоцима. Многи су описивали ову посрету на следећи начин: Београд је био украшен америчким и српским заставама и апсолутно празан. Грађани су седели по кућама и многи од њих су на прозоре окачили слике Владимира Путина. И тим поводом питање, које највише занима наше слушаоце – зашто Путин не долази у Србију?
Алексејев: Знате, питање посете Србији на високом и највишем нивоу остаје на дневном реду. И питање је како максимално искористити оно време којим располажемо за њену добру припрему. Тренутно се тиме бавимо. Посета не сме да се претвори у обичну могућност да се седне и поразговара, мада је и то важно у нашим односима. Треба направити тако да то буде приметан догађај. И наши српски партнери, и ми се тиме сада бавимо. Чим буду створени услови да ова посета прође успешно одмах ће бити реализована.
Организовати посету само да би се упустили у некакво такмичење заиста нема смисла.
Тошић: Кад смо већ почели разговор од Бајденове посете, како оцењујете њене резултате и разлоге?
Алексејев: Тешко ми је да говорим у нечије име. Вероватно о разлозима ове посете треба питати наше пријатеље и партнере из Вашингтона, а што се тиче резултата - наше колеге, како из Вашингтона, тако и из Београда.
А што се тиче руске стране, ми сматрамо да су наши односи са Србијом стратешког карактера и спремни смо да учинимо све за њихов развој, али то не значи да има било кавих проблема са наше стане у свему што се тиче развоја односа Србије са другим земљама или групом земаља.
Тошић: Кажете, групом земаља... А како ће Русија реаговати на могуће - ипак могуће - ступање Србије у НАТО?
Алексејев: Ширење НАТО ми не разматрамо као природан процес. Ми не сматрамо да че европска безбедност бити на добитку од тога што ће се алијанси придружити једна или више земаља. Можда ступање Србије у НАТО и не би помогло нашим односима, али им не би ни превише сметало.
Тошић: А однос према ступању Србије у Евриопску унију? И ако је могуће, ваша оцена перспективе придруживања Србије унији...
Алексејев: Ако наши српски пријатељи желе да ступе у ЕУ, ми то подржавамо. И на ту тему не треба да буде ни трунке сумње.
Што се тиче перспектива за ступање Србије у ЕУ, то је наравно боље питати представнике уније.
Ја сам, истина, обратио пажњу на један детаљ, на који сам више пута скретао пажњу својим партнерима из држава чланица ЕУ. Најприметнији прогрес у односима између Србије и ЕУ дешава се негде два, три дана пред изборе. После тога почиње једна дуга дуга пауза. Како оценити овај феномен? Мислим да људи који се баве политиком у Београду то боље знају.
Тошић: Кад смо код избора... Друго најважније питање које нам често постављају: зашто се Русија не умеша активније у унутарполитичке процесе у Србији?
Алексејев: Знате у чему је ствар? Пре свега, из поштовања према Србији. Ми сматрамо да земља, каква је Србија, и народ, као што је српски народ, има право сам да одређује своју судбину.
Људи који раде у Београду, то су људи заиста одани нашим односима, и понашати се бахато у туђој кући – то није наш принцип.
Тошић: Да пређемо на друге земље региона. Како се развијају односи Русије са Хрватском, с обзиром на тешкоће у српско-хрватским односима и очигледну благонаклоност Русије према Србији? Да покушамо из тог угла да размотримо питање.
Алексејев: Правилно сте употребили реч „благонаклоност“. Заиста, Русија се крајње позитивно односи према нашим српским пријатељима. Али наши односи ни у ком случају не могу да нам засметају да развијамо односе са другим земљама региона.
Зашто говорим тако одређено и одлучно? Ми полазимо од чињенице да је свима, укључујући и наше српске пријатеље, потребна стабилна и предвидљива Југоисточна Европа.
И за постизање тог циља ми видимо неколико путева. Пре свега, то је побољшање односа између Загреба и Београда. Ја мислим да су на Западном Балкану то централне престонице. Ако међу њима буду нормални односи то ће значајно олакшати стабилизацију целог региона. И, поред осталог, и из тог разлога ми користимо сваку могућност за развој односа са свим земљама, укључујући Хрватску.
Тошић: Идемо јужније. Ви несумљиво знате колико је комликована ситуација у Босни и Херцеговини. Да препоставимо такав развој догађаја –истина, ово питање није за дипломату - али да покушамо мало да нагађамо...
Алексејев: Претежна већина питања која ми ви постављљате нису питања за дипломату.
Тошић: Разумем. Ипак, ако се догоди тако да Босна почне да се распада по дејтонском шаву, како ће се поставити Русија? Могуће, има више варијанти с обзиром на – опет – посебан однос Русије према Србима, укључујући и босанске Србе...
Алексејев: Русија чини све могуће да се Босна не распадне по босанском шаву. И за то је потребно пре свега поштовање према „дејтону“. О чему стално и говоримо, како у оквиру билатералних односа, тако и у раду много бројних мултиполарних механизама који се на овај или онај начин баве Босном. Ми сматрамо, да ако ми, такозвана међународна заједница – мада не волим ту дефиницију - дакле, ако се ми будемо понашали пристојно, онда босанску државност ништа не угрожава.
Шта значи пристојно? То значи поштовати став сва три народа и два ентитета, од којих се састоји Босна. Ако наши босански партнери буду желели да спроведу реформе – они морају да их спроведу. Али само у случају да се све постиже консензусом. Сваки покушај наметања било чега, и још више прогуравања, по правилу се завршава појавом нових пукотина у дејтонској конструкцији. И то је јако опасно. Зато сматрам да ако од неког и потиче претња по Дејтонски уговор, то сигурно нису они на које обично пребацују кривицу, већ управо они који покушавају нешто да наметну. Понекад помоћу грубе силе, понекад чак прибегавајући уцени. Управо зато сматрамо да су бонска овлашћења одживела своје.
На овоме завршавамо први део разговора који је наша колегиница Ксенија Тошић водила са директором Четвртог европског департмана МИП РФ, бившим амбасадором Русије у Београду Александром Алекесејевом.
Ако пожелите да сазнате како је господин Алексејев одговорио на питање које је вешто ескивирао Вук Јеремић, као и да ли је лакше радити у СБ након промене вашингтонске администрације; ако вас занима зашто Русију тако забрињава проблем „црне трансплантологије“ и зашто се Хашим Тачи позивао на приштинску канцеларију, говорећи да ће Русија признати Косово – одговоре на сва ова питања читајте у другом делу.