понедељак, 6. јул 2009.

БАЛКАНСКА ЛУКАВОСТ ЦРНОГОРСКОГ ПРЕМЈЕРА

Изјава црногорског премијера Мила Ђукановића о могућем ревидирању одлуке о признању независности Косова, ако Међународни суд у Хагу прогласи ову независност незаконитом, изазвала је живо интересовање јавности и најразличитија тумачења. Не чуди, јер је то питање одавно већ напустило границе балканског региона. Независност Косова је поделила свет на два неједнака дела, и уз то постала је непревладиви камен спотицања у односима Русије и САД.
И одједном, у самом јеку америчке борбе за увећање броја земаља које признају Косово, чему се врло активно и за сада сасвим успешно супротстављају Русија и Србија, мала балканска земља изјављује да може да промени политички вектор. Јер није тајна да би ревидирање одлуке у датом случају значило не просто нови обрт у развоју сукоба, нешто попут новог оружја у отегнутом фронтовском рату, он би могао да предодреди победу тима Москва-Београд.
Није ваљда Ђукановић одлучио да промени политичку оријентацију? Или је реч о испољавању таквог својства, не сасвим некорисног за политичара, као што је „балканска лукавост“, како је тачно приметио један од наших саговорника?
Да пробамо да се разаберемо у томе. Али пре него што дамо реч нашим експертима, да поклонимо минуту црногорској опозицији. Ђукановићу опозициона Нова српска демократија назвала је ову изјаву триком усмереним на привлачење туриста из Србије. Ми, са своје стране, можемо да додамо да би овај трик могао да буде и окрет у страну моћника руског коцкарског бизниса, који га активно извозе у земље балканског региона, између осталог у Црну Гору, која је ипак ближе него Алтај и Приморје.
Уосталом, како сматра експерт Интернет издања Фонд стратешке културе Андреј Арешев, изјава Мила Ђукановића може да буде усмерена и унутар сопствене земље:
„Чини ми се да црногорске власти решавају своје политичке проблеме, говори Андреј Арешев – као што знамо, признање независности Косова од стране Црне Горе, изазвало је буру негодовања и поделило јавно мњење у тој земљи. Процес, везан за разматрање тужбе Србије у Хагу, биће дуготрајан и није сигурно да ће резултат бити у корист Београда. Пресуде овог суда, да подсетим, имају карактер препоруке, а Косово су већ признале главне западне државе. Осим тога, убеђен сам да се на Међународни суд у Хагу врши, и вршиће се политички притисак. Ђукановић одлично зна за насталу ситуацију и да тешко да ће му се пружити прилика да реализује своје обећање. У тој ситуацији може се играти дипломатска игра, како би се повратио реноме у очима сопственог народа“.
Наш наредни саговорник, научни сарадник Иститута за славистику РАН Михаил Јамбаев, мање је скептичан како у погледу одлука Међународног суда, тако и у погледу могућег ревидирања признања независности Косова од стране Црне Горе:
„Ђукановић, којег, подвлачим, жута штампа повезује са мафијом, жели да покаже своју приврженост међународном праву и праву као таквом, говори Михаил Јамбаев. Ако суд у Хагу призна да проглашење независности Косова противречи међународном праву, Ђукановић може да ревидира своју одлуку и да се прикаже као лојалан члан међународне заједнице. Црногорски премијер се испољава као флексибилан дипломата, на њега је примењив израз „балканска лукавост““.
Несумњиво, мишљење господина Јамбаева звучи оптимистичније за Србију. Ипак, постоје основе да се сматра да га је већ оповргао сам Ђукановић. Да подсетимо, у истом интервјуу за београдски Блиц он отворено говори: „Више пута смо говорили нашим српским пријатељима да није рационално да настављају да воде политичке битке које су изгубили њихови претходници, једноставно да не троше енергију, своју и политичке јавности, на питањима која су дефинитивно добила епилог, негативан за Србију, као израз вишегодишње погрешне политике“, изјавио је црногорски премијер. И то је његово право мишљење о томе да ли Србија треба да се бори за очување Косова. Па и у позитивну за Београд одлуку Међународног суда правде Ђукановић не верује. А то значи да може мирно да говори оно што прија Москви и Београду - ништа не кошта, а можда и корист донесе?
Ксенија Тошић, Тимур Блохин

5 коментара:

  1. Лицемери товаре овај народ и све народе света причом о томе како је погрешна политика довела Србију довде. А нека послушају Елену Гускову, изврсног познаваоца прилика у Србији и на Балкану и чуће исто оно што паметни људи годинама покушавају да кажу: ниједна политика и владар у Србији не би променила ток догађаја на боље, а сигурно је било би и горе. Јер да није тако Бог би неког другог ставио на место Милошевића и оних после њега.

    Освета германског племена србском, за поразе у 20 веку разбила је несретну Југославију. И настављају да нас сатанизују али ће све сами пожњети што су посејали, нема да омане.

    Расте и јача словенска идеја захваљујући подлостима које се изливају на србско и на руско племе - и све су прилике да ће тако и даље бити. А Мило није ни свестан колико је мали и небитан играч. Шверцер.

    ОдговориИзбриши
  2. Da li je uopšte važno pridavati značaj riječima malog balkanskog diktatora i velikog švercera pod zaštitom CIA ogranka za kontrolu trgovinom narkoticima?
    Njegova političko-kriminalna uloga odigrana je s obaranjem Slobodana Miloševića i razdvajanjem Crne Gore od Srbije.
    A njegov silazak sa političke pozornice Balkana odrediće isti onaj koji je spriječio njegovo pojavljivanje u sudnici u Bariju.

    ОдговориИзбриши
  3. САД су својевремено штитиле и Норијегу, а овај смоопседнути племенски вођа је, приликом прве званичне посете Москви, хтео да седне на Путинову столицу! Памти се то. И те како!

    ОдговориИзбриши
  4. Slazem se sa svima i imam dosta toga da dodam,ali necu!Resenje nije na ovom mestu,vec u medijima koji novac dobijaju sa zapada!Navalite tamo gde smo samo prividno manjina.

    ОдговориИзбриши
  5. Priznanje ce na kraju povuci i Amerika.Mislite li da je to jako daleko i da zavisi od odluka kobajagi suda u istoj takvoj kobajagi drzavi(mislim na EU).Ovi novi istocni vetrovi oduvace sve trulo u podmuklim prestonicama.Milo i Montenegro nisu vazni.Crna Gora ce opet biti sa Srbijom

    ОдговориИзбриши