четвртак, 23. јул 2009.

БАЈДЕН У УКРАЈИНИ: РАЗМИШЉАЊА О СЛОБОДИ, КРАЈУ И ПОЧЕТКУ


Тешко је наследство припало новој администрацији САД од њених предходника! Расчишћавањем спољнополитичких рушевина које су остале после Буша и Клинтона морају да се баве сви. Оне најтеже преузео је на себе сам Обама - још је млад и храбар. И зато је управо он покушао да се помири с исламским светом и водио преговоре са Москвом.
А што се тиче разновсрсних штићеника, разбацаних по свету, за њихове проблеме задужен је далеко искуснији, - а стога и циничнији - подпредседник Џозеф Бајден. Тако да сада много путује, све се питајући: шта ли смо ми то тамо радили - на Балкану, у Закавказју, на руским границама? Узгред, лична заменица „ми“ у датом случају сасвим је на месту. Управо се Бајден прославио репликом о Косову као првој муслиманској демократији. Сем тога, прошле године, оних ратних дана, хитно је отпутовао за Тбилиси не би ли на тај начин изразио подршку Сакашвилију. А сада, већ у својству Обаминог подпредседника, приморан је да понешто од реченог и учињеног – ајд', да будем фина - лагано коригује.
У мају смо пажљиво пратили његове посете Босни, Србији и Косову. А данас још пажљивије пратимо турнеју у ове наше крајеве, у Кијев и Тбилиси. Па да покушамо да упоредимо.
Истине ради, треба рећи да је задатак на Балкану ипак био једноставнији. Тамо је Бајден имао да обиђе два чисто америчка пројекта и једну увређену, али бесправну Србију. Овде, на постсовјетском простору, далеко је теже. Поготово после сусрета Обама – Медведев.
Дакле, идемо за Кијев. Шта је затекао тамо господин Бајден? Посвађане на мртво име наранџасте партнере, велике економске проблеме и једног будућег председника.
Да почнемо од овог последњег. Кажу да је на сусрету са лидером Партије Региона Виктором Јануковичем потпредседник САД истакао да веома вероватно „разговара са будућим председником Украјине“. А онда је забележен дијалог достојан позорнице. Јанукович је наводно на то одговорио „Из ваших уста у божије уши“, на шта му је Бајден саопштио да га „Бог и не слуша тако често“. И ту не могу да не истакнем префињени смисао за хумор господина Бајдена, који ће још више пута испољити током посете Кијеву. Што је и разумљиво – неће ваљда плакати.
А што се тиче основног садржаја овог сусрета, ево га: „Америка је одбацила политику фаворитизма. Ми смо спремни да сарађујемо са оним, кога изабере народ Украјине. Не типујемо ни на једног од кандидата“. И то је највероватније истина. Као прво, тешко је назвати успешним претходни пројекат: рејтинг Јушченка стрмоглаво се приближава нивоу статистичке грешке. Поред тога, фаворизована је, како се Американцима тада чинило, некаква демократсака коалиција, а добили су класичну политичку пијацу. И као друго, постоје неке украјинске политичке традиције - данас ти је фаворит и савезник, а већ сутра противник, ако не и непријатељ. Могли су и нас да питају, а не да проверавају у пракси – жао ми народа.
Да, узгред, о демократији и коалицијама. Резултате посете Бајден је сумирао у свом наступу пред украјинским политичарима и бизнисменима. Власт је позвао на помирење у име превазилажења кризе. „Зашто постоји толики раскол међу лидерима да то иде на штету развоју...“ – запитао се Бајден. И извео закључке. Назвавши Украјину најдемократичнијом земљом региона, он је приметио: „Међутим, као и у свакој правој демократији, слобода представља тек почетак, а никако крај“. И ту сам поново ухватила себе како се смешкам – обожавам ову Бајденову фину иронију. И било би смешно, да није једне околности – ову лекцију подпредседник није прочитао малолетницима, већ озбиљним, како они сами мисле, и одговорним пред народом политичарима.
Разговор о економији био је смртно озбиљан. „Украјина користи три пута више енергије него земље Европске уније у просеку, укључујући суседну Пољску“ – приметио је Бајден. И то је гаранција да за Украјину више неће били „лаких“ пара, ма кога изабрала себи за председника.
И последње, о НАТОу. У свом говору Бајден није помињао НАТО, ограничио се на неке дежурне, али бодреће изјаве. „Администрација Обаме неће одступити од подршке слободне и независне Украјине. Ми не верујемо да партнерство са једном земљом треба да се развија на рачун друге. Тако не може да буде, тако неће ни бити“. Ако узмемо у обзир да Русија на слободу и независност суседне земље не претендује, Бајденов говор можемо протумачити као апел украјинским политичарима да се смире и нормализују односе са великим суседом.
А сада да покушамо да понешто да упоредимо. У Београду се господин Бајден понашао далеко скромније. Никог није учио како треба да живи, чак је поласкао земљи назвавши је регионалним лидером, предложио је да се болно питање у којем нико није спреман да попусти стави ад акта. А после одласка чак је и обећање испунио – интервенисао у питању зближавања Србије са Европском унијом.
Зашто је онда у Кијеву подпредседник САД наступио тако оштро? За то постоје два разлога. Први је тај што изнимна оданост украјинских политичара Вашингтону, праћена израженим антируским наступима, никако не погодује нормализацији руско-америчких односа. И други – ипак јако горак осећај изазивају резултати делатности наранџастих политичара, које је тако отворено подржавала Америка.
Уосталом, Кијев – то је тек почетак. Сутра идемо за Тбилиси. Тим пре што је праћење ироничних реплика господина Бајдена право задовољство.

2 коментара:

  1. Језик који разуме Америка, а под тим мислим на оне који одлучују, је само језик силе. Према томе, само верујем у снагу руске војске да заштити превасходно руски народ, а и све оне словенске народе који су јој одани.

    ОдговориИзбриши
  2. У праву сте Ненаде.Једино језик силе они разумију,све остало треба заборавити.Добро га је госпођа Ксенија описала као човјека са пуно фине ироније.А ја би га описао као фашисту на квадрат.Није му паметно што звецка оружјем на границама Русије,али када човјек ништа не научи из претходне лекције,понови му се лекција у још горем облику.Шта ће он у Украјини и Грузији?Да шири пацифизам?Да глуми добротвора и пријатеља Украјине и Грузије?Заиста каква иронија.Ускоро ће годину дана како су грузијски фашисти предвођени диктатором Сакашвилијем починили геноцид над народом Јужне Осетије и руским мировњацима.Овај геноцид спонзорисан је из С.А.Д које су биле мозак цијеле операције.И Америка и њен штићеник добили су батине.Те батине идући пут морају бити још жешће и јаче, да се једном заувијек та банда окане и Русије и руског народа.Џозеф Бајден,човјек ван времена и простора или политичка ћускија,не може никоме да дијели лекције.Са овим човјеком нормалан дискурс није могућ.Одвратно је слушати његове белегије,баш као и цијеле америчке администрације.Гаде ми се сви који пљују по Русији и руском народу.Тога је на Западу пуно,али и у марионетским државама постсовјетског простора и овдје на Балкану.И како год да човјек окрене увијек се дође до истог закључка.Канџија,то је лијек за Бајдена и ону банду из Вашингтона.А руско канџијање још нико није издржао.

    ОдговориИзбриши