петак, 31. јул 2009.

ЗАОКРЕТ НА ЗАПАД КАО МЕТОД ПОПУЊАВАЊА БУЏЕТА


Стални гости блога нашег коментатора све чешће постављају питања која нису директно везана за дешавања у балканском региону. Дијапазон тема је најшири могући – од предлога да прокоментаришемо хистерију око свињског грипа, до молбе да одговоримо на неке инсинуације либералног публицисте Јулије Латињине које је пренела и српска штампа. Све то подстакло нас је да уведемо посебну рубрику под називом „На блогу нашег коментатора“. Надамо се да ће она привући вашу пажњу јер њене теме одређујете ви - слушаоци „Гласа Русије“ посетиоци нашег сајта и коментатори блога Ксеније Тошић.
Тошић: У четвтрак су два члана дискусионог клуба под називом „Блог Ксеније Тошич“ замолили да прокоментаришем тему односа Русије и Белорусије. И ево како је то изгледало: „Ксенија - пише Драган - ја сам хтео да Вас замолим да уколико није преурањено и уколико није контрапродуктивно, напишете понешто и о томе шта се дешава са Лукашенком. Поражавају информације које долазе у последње време до нас. Мада имам осећај да је толико сложено да је просто боље ћутати и чекати“. Тему је подржао и Топољ: „Поздрављам ваш став Драгане да Ксенија нешто напише о томе шта се дешава са Лукашенком. Његово понашање у последње вријеме је забрињавајуће. Последњи његови наступи према званичној Москви одају личност човјека кога би у Вашингтону веома радо имали за сарадника.То ми се нимало не допада“. И ови коментари заиста заслужују одговор.
Одмах да кажем - нити је преурањено, нити контрапродуктивно. Да, заиста, потези белоруског председника изазивају недоумицу посматрача. Али не и Кремља.
Ипак, на почетку да се присетимо неких последњих „достигнућа“ на путу Лукашенка. Путу, који води у никуда.
Када је чуо критику руског министра финансија поводом стања у белоруској економији, господин Лукашенко је најпре извређао самог Алексеја Кудрина да би потом и своје министре инструирао да паре од Москве не траже: „Ако не може од Русије – не треба ићи тамо, клањати се, жалити и плакати, треба потражити срећу у другом делу планете“. Затим се распаламсао такозвани „млечни рат“. Москва, одлучивши да одбрани част свог министра, потегла је тешку артиљерију у виду Главног санитарног лекара Русије Генадија Онишченка који је одмах увео ембарго на увоз млечних производа из Белоруисије. Лукашенко је одговорио тиме што је игнорисао самит ОДКБ у Москви. Сем тога, она изјављује како усвојена на самиту решења, поред осталог о стварању Колективних снага за брзо реаговање, нису легитимна. Целу причу прате изјаве у стилу – „односи двеју земаља су се толико заоштрили да оне ризикују да изгубе једна другу“; наглашавање у разговору са представником ЕУ да Белорусија никоме неће дозволити да угрози њен суверенитет, имајући у виду Москву и увођење царинске и граничне контроле на граници са Русијом - толико о Савезној држави. Али најнепријатнија је била препорука белоруског МИП-а својим грађанима да „приликом путовања у Абхазију и Јужну Осетију поштују законе Грузије“. Односно, да покушају да доспеју на територију наведених република са територије Грузије. Ако им то успе, наравно. Текст препоруке подписао је неки Александар Лукашевич, што целој ситуацији придаје фарсичну арому. Као далеко озбиљнији сигнал Москви може се разматрати чињеница да белоруски парламент није ни укључио питање о признавању Јужне Осетије и Абхазије у дневни ред пролећног заседања. Мада је то било обећано. Наравно, за паре - 2 милијарде долара кредита с неба не пада.
Све је то било. А шта имамо данас? На недавном сусрету са шефом Ревизионе коморе Русије Сергејем Степашином председник Белорусије апеловао је да се не верује гласинама о погоршању односа између Москве и Минска, које шире поједини медији. „Ми никада нећемо напустити Русију, нити ће Русија напустити нас – рекао је Лукашенко – све што они пишу с тим у вези је апсолутна лаж и злонамерно извртање чињеница сваким, па и најмањим поводом. Да и не говоримо о економским и политичким односима Белорусије у Русије“. А, да, на самит ОДКБ овај пут Лукашенко је допутовао.
Значи ли све ово да је Лукашенко заиста одлучио да се посвађа са Москвом и да се окрене Западу? Тешко. Ово ни издалека није његова прва озбиљна свађа са Кремљом. Довољно је сетити се 2007. године, када је у јануару белоруски председник покренуо јавну кампању против изградње „Северног тока“, назвавши га „најглупљим пројектом у историји Русије“. Такође тада говорио је да је „политика Русије усмерена на урушавање тежње белоруског народа и руководства Белорусије да живе са Русијом у савезној држави...“. Негде у исто време, у инревјјуу за немачки Die Welt, Лукашенко изјављује: „Нама су потребни инвеститори из Европе и САД. Ја не желим никакве спорове са Европском унијом. Насупрот, нама унија треба као партнер за диверзификацију наше енргетске политике...“. Допричао се до тога да је у срце дирнуо свог највећег опозиционара Александра Милинкевича који му је у отвореном писму понудио помоћ и подршку у његовој борби против Русије, а „за очување независности Белорусије“.
А чиме се све завршило? У марту 2007. на седници владе Савезне државе Белорусије и Русије био је подписан трговинско-економски споразум између двеју земаља који је белоруску робу мал те не ослободио царина. Осим тога, Русија је пружила Минску повољне државне кредите од милијарду и по долара у децембру 2007. и од једне милијарде у новембру 2008. године. А онда је одлучила да не жури са издвајањем још пола милијарде јер је господин Кудрин изразио сумњу у могућност Белорусије да врати дуг. И све се поново завртело у круг...
Узгред, ако неко мисли да се само Лукашенко игра сличних игара са Москвом - греши. У томе белоруски председник није нимало оригиналан. Ево, баш ових дана, слична прича десила се и са председником Таџикистана. Час тражи паре за размештање руске војне базе, заборавивши да за њу добија из Русије мал те не бесплатно наоружање; час руски језик забрањује; час му сметају руски војни саветници, који чувају границу са Авганистаном. Али чим је Москва одлучила да речју, делом и новцем подржи енергетику Таџикистана, одмах се испоставило да је руски језик унет у Устав земље као један од званичних језика. А што се тиче војне базе бр. 201, консултације се настављају, а база и даље функционише у свом пређашњем статусу.
Овде ћемо се зауставити, јер сви примери једноставно не могу да стану у један коментар. Али чињеница остаје – не треба тражити политику у акцијама и демаршима наших најближих суседа. Све су то само ситне уцене, предузете у племенитом, како они сматрају, циљу – да се своја земља извуче из дубоке економске кризе. А на чији рачун... и сами схватате.

17 коментара:

  1. Много вам хвала Ксенија за овај коментар као одговор на Драганово и моје питање."Заокрет на Запад као метод попуњавања буџета".Овај наслов је изванредно осмишљен.Такође сте погодили у центар када сте написали,цитирам:"Све су то само ситне уцене,предузете у племенитом,како они сматрају,циљу-да се своја земља извуче из дубоке економске кризе". "А на чији рачун... и сами схватате".Овај цитат подсјетио ме је на једну паролу која у Србији доживљава своју кулиминацију.Она гласи:"Помагај Русијо ја хоћу у НАТО".Данас на постсовјетском простору(наравно са изузетком Русије)и свакако у Србији постоје политички чудаци(и не само политички)који сматрају да је могуће служити се свакојаким подвалама али да при томе не доживе ефекат бумеранга.Да мало резимирам почевши од кавкаских догађаја.Многи су се у овој причи понашали као случајни пролазници.Став званичног Београда био је да треба бити суздржан.Суздржаност је показана и на примјеру гасне кризе.Нико из актуелне власти,осим неких опозиционих партија,да јасно и гласно каже да се на Кавказу догодио геноцид које су починиле Сакашвилијеве убице спонзорисане из Вашингтона и Брисела.Такође су се по оној народној правили мутави када су у Украјини амерички агенти завртали вентиле за доток гаса,да би тај исти гас ускладиштили у Украјини за своје потребе а онда оптужили Русију да она не испуњава обавезе према европској клијентели.Теорија адвоката западне "демократије" у Србији гласи да је Русија далеко и да Србија треба да гледа своје интересе,између осталог и да приступи у НАТО.Чудна нека теорија:Русија је далеко а нико да каже колико је то близу Америка?Можда љубитељи лика и дјела Ујка Сема сматрају да је 10 000км колико је далеко Америка пуно ближе од граница Русије?Границе Русије нису тако далеко када су у питању отпораши из Србије и њихов "хуманитарни" рад на постсовјетском простору.Узгој ружа у Грузији,гуљење наранџе у Украјини итд,одсликава на најбољи начин сву прљавштину и лицемјерство актуелног режима у Београду.Са друге стране,када је ријеч о неким земљама бившег СССР-а,такође се дешавају здравом разуму необјашњиве ствари.МИП Бјелорусије показао је сву своју нискост савјетовањем грађанима Бјелорусије да ако путују у ЈО и Абхазију то чине из правца Грузије.Да ли то значи да МИП Бјелорусије у зависности од дневнополитичких потреба данас признаје да се догодио геноцид у Шинвалију а сутра је због попуњавања буџета у Бјелорусији спреман да каже да се то није догодило?Ова дволичност примјерена је и овдашњим просторима а одакле вјетар дува и ко даје сугестије колико ће вјетар јако да дува није тешко погодити.Они који подржавају "ходочашће" Ујка Сема како на постсовјетском простору тако и овдје на Балкану али и шире морају знати следеће:У данашњем свијету опасно и неопростиво је лагати Русију и радити иза леђа Русији.

    ОдговориИзбриши
  2. Ја никада Лукашенка или боље рећи Лукавог Шенка, нисам доживљавао као народног лидера.Он је за мене био и остао комунистички диктатор који зна када на време да промени "дрес".

    ОдговориИзбриши
  3. Поштована Ксенија!!...Једну ствар сам заборавио па користим ову прилику да вас нешто замолим.Наиме ви разумијете колику ми,посјетиоци вашег блога,имамо резерву када су у питању вијести које пласирају овдашњи медији а тичу се Русије.Да ли би у неком од ваших наредних постова,наравно када за то будете имали времена,могли на вашем блогу да нам предочите валидност информација које пласирају поједини извјештачи из Москве,али и да се позабавите проблемом русофобије присутном у неким српским медијима.С поштовањем!!

    ОдговориИзбриши
  4. Користим прилику да још једном поновим и ово: Русија би требало да поразмисли о томе да изгради политичку елиту у поменутим земљама која ће бити срцем одана Русији. У овим земљама живи доста руског народа, па су и прилике боље да се тако нешто оствари. Мислим да то Путин зна да треба урадити, па сам убеђен да он већ на томе и ради, а да ће поменута господа зажалити што се са Русијом играју на овај начин.

    ПС: Позивам цара Русије и Србије, Владимира Путина, да не одобри кретид Србији од милијарду евра. Ако тај новац и стигне у Србију, биће покраден од стране оних политичара који Солани и Бајдену чисте ципеле, када дотични дођу у шетњу по Балканском блату, тако да народ (који воли Русију) од тога неће имати никакве користи.

    ОдговориИзбриши
  5. Bolje da Putin obeca pare Srbiji ako pobedi demokratija na sledecim izborima,mi volimo takve stvari tako su nas zapadnjaci izdresirali.Salu na stranu, mislim da bi Rusija trebala da pojaca informativnu delatnost u Srbiji jer prema istrazivanjima pada gledanost svih domacih televizija a samim tim i uticaj na javno mnjenje. Potrebna nam je jedna Ruska tv stanica na srpskom jeziku.

    ОдговориИзбриши
  6. Потпуно се слажем са Горановим закључком .Медији САД које контролишу творци такозваног новог светског поретка ,и демократије по њиховим "рецептима" су толико наметљиви да неки њихови тв канали попут гласа америке у Србији и Републици Српској свакодневно преносе њихову проганду у виду вести.Њихову пропагандну шему је почео да примењује и дојче веле .

    ОдговориИзбриши
  7. @Goran, Ја о руској ТВ станици пишем на овом блогу по хиљадити пут. Драга Ксенија је написала, ако се добро сећам, да је предложила надлежнима у Русији једну овакву идеју, али како видимо позитивног одговора НЕМА.

    Ако је потребно, почећемо да скупљамо потписе грађана у Србији и да петицију пошаљемо Владимиру Путину.

    ОдговориИзбриши
  8. @Ненад...Ја вам се први придружујем у тој петицији.Кад погледамо истини у очи и да се не лажемо, нама је још једина могућност остала ГЛАС РУСИЈЕ и овај дивни и предивни блог уважене Ксеније Тошић.Медијско небо у Србији је замрачено.Замрачили су га највећи планетарни лаж
    ови и њихови сљедбеници.Ако само покушате да кажете истину која не одговара актуелном режиму у Београду,цензори на сајтовима у Србији ваше писање сматрају субверзијом.Има изузетака али такви су заиста ријетки.ГЛАС РУСИЈЕ је један али вриједан.Нама више не треба.Овдје можемо да кажемо шта мислимо.Поздрав из Републике Српске!!НЕКА ЖИВИ ВОЉЕНА РУСИЈА!!

    ОдговориИзбриши
  9. Желим дати само једну исправку из првог коментара.Када сам написао "Да ли то значи да МИП Бјелорусије у зависности од дневнополитичких потреба данас признаје да се догодио геноцид у Шинвалију а сутра је због попуњавања буџета спреман да каже да се то није догодило",требало је да стоји:Да ли то значи да је МИП Бјелорусије када треба попунити буџет у Бјелорусији руским новцем спреман да призна како се у Шинвалију догодио геноцид,док у зависности од развоја догађаја,по њега неповољног,ипак је спреман да говори супротно.Извињавам се на овој грешци.Куцам јако брзо а прсти су ми овог пута били бржи од мозга.Поздрав редакцији ГЛАСА РУСИЈЕ и уваженим форумчанима!!

    ОдговориИзбриши
  10. Ненад је рекао:
    Ако је потребно, почећемо да скупљамо потписе грађана у Србији и да петицију пошаљемо Владимиру Путину.
    ++++++++++++++++++++++++++

    Исплатније би било започети скупљање финансиских средстава за формирање такве врсте медија у Србији , са обзиром да из искуства знам да је новац темењ реализације сваке идеје .

    ОдговориИзбриши
  11. Коментар и правовремен и комплексан и свеобухватан (изузев укупног броја држава које се појављују у односу на оне које се помињу). Што плени – нема довољног неугодног и опасног посла кога се Ксенија неби прихватила. Но пристајући *мудро* 90-тих година на *либерални капитализам* Русија и поменуте и непоменуте земље су пристале на начин вођења економије и вредновања стања у њој, који даје горе приказане резултате. Много ружно, али се опет у тој равни резултати могу можда и овако тумачити. Док 90-те године том корпусу земаља Русија није вредела ништа, сада лојалност Русији излази у раван угрубо 50 – 60 милијарди долара, или то је она вредност да се те земље смире, или толико је заостајање економија тих земаља за просеком, или толико новца треба Русија да плати те земље да би биле независне и све од реда непријатељи Русије. Сад смо код оног што сам некад напоменуо – ни рубљу помоћи на руке властима Србије у *кешу*. Међутим Руске и заједничке инвестиције у инфра-структуру и радна места тих земаља у раније наведеној вредности су средњерочно и дугорочно најбољи гарант сарадње и стабилности, економског напретка тих земаља и саме Русије. Сад долазимо на поруку господина председника Медведева из задњег обраћања јавности. Русија по свим елементима мора да буде најмодернија технолошка велесила – само тако ће моћи поуздано да контролише капитал који улаже ван територије. Има ли сада Русија снаге за такав наступ обзиром да је најскупља ставка развој који укупан пада на њена плећа? Мислим да има и да мора да има и да се мора вешто служити изумима као што је ММФ, али у својој режији. Мислим да се део зла у братским односима земаља једног народа у доба *либералног капитализма* може и овако посматрати.

    ОдговориИзбриши
  12. Хвала свима на лепим речима. Наручујте теме, бићу вам јако захвалана. Што се тиче анализе русофобије и оцене извештача, могу у овом тренутку да вам кажем да можете да верујете Љубинки Миличић која ради за "Политику" и Бранку Влаховићу из "Вечерњих новости". То су поштени новинари које ја изузетно ценим.

    ОдговориИзбриши
  13. Хвала и Вама Ксенија.

    ОдговориИзбриши
  14. Поштована Ксенија хвала вам на одговору.Али ја ћу се ипак држати ГЛАСА РУСИЈЕ и вашег блога.Слушај своје срце,то је моја животна парола.Мелодија ваших коментара је права руска а и анализа догађаја ипак вам је садржајнија и боље обрађена него рецимо извјештаји госпође Милинчић које шаље из Москве за "Политику".Да будем искрен,имам резерву када су у питању извјештаји из Москве за "Политику".Поједини извјештаји у себи носе неку тајанственост,односно чини ми се да госпођа Љубинка Милинчић мора своје извјештаје прилагодити уређивачкој концепцији "Политике"а када у обзир узмемо да у управном одбору "Политике"сједи једна Соња Лихт и да је главни уредник Драган Бујошевић онда је оправдана моја сумња.Нећу вам рећи ништа ново ако вам кажем да се на сајту "Политике"цензуришу коментари који нису пријатни за уши актуелне власти.У ту цензуру и сам сам се увјерио.И наравно нисам једини.И на крају када смо код наруџби тема,па ево једне моје жеље.Ускоро ће се навршити годину дана од америчко-НАТО-грузијске агресије на ЈО и Абхазију као и геноцида од стране истих над руским мировњацима и народом Јужне Осетије.Замолио бих вас Ксенија да напишете један ауторски текст на ту тему као и о онима који су наоружавали Грузију.Међу њима је на жалост била и Србија.Унапријед се захваљујем и желим вам све најбоље.С поштовањем!!

    ОдговориИзбриши
  15. Драга Ксенија, предлажем да се Глас Русије постави као банер на неколико сајтова дневних и недељних новина у Србији, затим на сајтове неких невладиних организација у Србији. На пример, на сајту Политике поставити банер Гласа Русије, на исти начин као што на сајту Блица (Власници у Немци) стоји банер за ”Дојче Веле”. Наравно,нећу да понаваљам да сајт Гласа Русије треба унапредити. Поред тога, предлажем на да се на сајту Гласа Русије, на српском језику, постави форум. Замолио бих уреднике Гласа Русије, да размисле о томе и да вести на овом сајту пишу ћириличним писмом, у делу који се односи на Глас Русије на српском језику. Унапред хвала!

    ОдговориИзбриши
  16. А ево и једног примјера зашто изражавам сумњу у валидност појединих извјештача.Господин Ђорђе Вукадиновић,уредник НСПМ(Нова српска политичка мисао)написао је ауторски текст под насловом"Лажни европејци против лажних патриота".Наслов колумне господина Вукадиновића у "Политици"гласи "Са законом или без њега".И какву гаранцију имамо да извјештаји дописника "Политике"из Москве Љубинке Милинчић нису цензурисани?Никакву.НСПМ је објавила аутентичан наслов,док се из наслова у"Политици"види да модератори на истој сматрају субверзивним писање о актуелној власти,односно о лажним европејцима,што у ствари и јесу.И не само да су лажни европејци него су лажњаци у сваком погледу.И како сам већ рекао;само слушати своје срце.Оно никада не лаже.Још једном пуно поздрава и све најбоље вама Ксенија и редакцији ГЛАСА РУСИЈЕ.

    ОдговориИзбриши
  17. Ма Лукашенко је смешан лик наспрам Миле Ђукановића. Човек признао Косово, Његош се у гробу окреће, а он и даље жели добре односе са Србијом.

    ОдговориИзбриши