понедељак, 31. август 2009.

РАСКРСНИЦА



За настанак овог коментара заслужна су два информативна повода – интервју председника Сребије „Политици“, у којем је он донекле кориговао спољнополитичке приоритете земље и оштра дискусија покренута ових дана на мом блогу о месту и положају Србије у свету.
Да почнемо од председника. „Наша земља сада има четири стуба спољне политике – ЕУ, САД, Русија и Кина“ – изјавио је Тадић. “Најважније је да Србија постане чланица ЕУ“ – овај циљ председник сматра неприоменљивим. И подвлачи да је „интерес Кине да Србија што пре постане чланица ЕУ“.
На ове изјаве веома заједљиво је одреаговао давнашњи коментатор блога Максимовић: „Његово величанство Борис Тадић коначно је одредио приоритете спољне политике приватне царевине па је сагласно величини царстава и својој улози указао част државицама које би могао да прихвати за стратегијске партнере, ако буду добре“. Неповерење према председнику изродило је и следећу мисао: „Мирише да је имао специјална овлашћења да за амерички рачун забада клин између Кине и Русије“.
Што се тиче овог последњег, одмах да се оградим – не верујем, једноставно је Тадић жив човек, па му утисци од недавне недељне посете Кини засењују све остало. Зато се многима могло учинити да се Кина упркос свим законима географије некако напрасно приближила Србији.
А што се тиче сувише самоувереног наступа председника - нисам стекла такав утисак. Пре ми се учинило сасвим супротно – господин Тадић као да се правдао током целог разговора неком невидљивом саговорнику, све се враћајући на тему главног и неприкосновеног приоритета – придруживања Европској унији.
То и није за чуђење јер председник не може да не зна да Европа данас није спремна за ширење. Последња потврда стигла је од Ерхарда Бусека, координатора Иницијативе за сарадњу у југоисточној Европи. „Балкану треба искрено поручити: у овом тренутку нема позитивног расположења међу европским државама да се настави даље ширење ЕУ“.
А код куће целокупна политика господина Тадића, укључујући коалициони потенцијал Владе, почива на тој магичној формули – Европа нема алтернативу! Зато и мора да доказује својима да се мантра још није променила.
Неки у тај евро-сан најискреније верују. Коментатор блога који је пожелео да остане анониман пише: „Србија је део Европе, хтели Ви признати или не!! Не можемо се кинеским зидом од ње оградити!!“ Истина. Али Европа може, што са задовољством и чини.
Други, као Драган, веома су скептични: „Прича о томе да млади желе на Запад јесте одавно позната. Заволели Срби америчке вредности, а онда културно добили бомбе на главу – то се зове педагогија. Лечење од идолопоклонства у историји људског рода, најефикаснијим се показало уколико се на главу оног ко се клањао страној култури управо сручи иста та култура“.
У ових пар реплика јасно се очитава колико је компликован положај Србије. Куда кренути са ове раскрснице? Треба ли се ослонити на две, три или четири ноге? Која је од ових сложених спољнополитичких конструкција најстабилнија? И какво место припада Србији у свету? Једноставно, коме и каква она треба?
Могуће да је председник у праву. Можда Кина заиста сања да види Србију у Европској унији, а Русија и САД се нешто томе и не противе превише. Рецимо да и у Европи има различитих ставова поводом ширења уније. Ипак, треба ли градити своју политику у потпуној зависности од ставова светских моћника? А шта ако се сутра нешто промени? И шта ће да ради Србија ако се њени стратешки пратнери међусобно заваде?
Мени се чини да постоји само један пут који води у потребном правцу – пут ка себи. Ка својој, а не туђој култури. Ка својој вери, својим традицијама, својој историји. Уз ослонац на себе, на своје снаге и уз неговање добрих односа свима који могу тај ослонац да подупру. Или, што је такође важно, са онима који могу да га пољуљају.

11 коментара:

  1. Поштована Ксенија!
    Србија је у Европи, географски, културолошки, привредно и економски!И то ниједан стратешки савезник не може променити. Не ограђује се Европа од Србије, већ само неке земље Европске уније. Чак неке земље Европске уније подржавају Србију на очувању својих права и националних интереса,иако друге то не уважавају. Шпанија,Словачка,Грчка,Кипар,Румунија..,
    су земље које нису поклекле пред интересима великих сила ( САД, Енглеска, Француска, Немачка и друге).
    Српска дијаспора годинама живи и ради у чланицама ЕУ и Америци! Скоро половина сународника живи и ради, годинама у тим земљама.
    Не можемо их се олако одрећи, као што се не можемо одрећи византијске цивилизацијске основе на којој почива наше национално биће и култура.
    Стога је за Србе,пожељна и најбоља, Деголова Европа. Европа у којој је и Русија!
    Руски народ је народ који припада Европи и исто из ње нема камо побећи.
    Основни проблем је што највеће и најразвијеније европске земље нису самосталне. И од другог светског рата живе под доминацијом интереса Америке. Варшавски пакт се распао, али НАТО и даље ревитализује своју улогу и основни циљ им је да "ухвати за гушу" Руску Федерацију.
    Ко покреће проблеме на Кавказу, Украјини и другим регионима од стратешког значаја за Русију?
    Да би на Балкану, ослабио присуство Русије, спроводи програм "декомпоновања српске државе", где је то била и Југославија. Једноставно, у Србима виде "мале Русе", и то треба потпуно деконпоновати и елиминисати све српске евентуалне националне интерерсе. А све је то политика пузајућег(тихог) наступања према Истоку! Сам Солжењицин је изјавио, да се руски народ "отрезнио од западне демократије" онда када је 1999.године НАТО ( 19 земаља)напао Југославију.То је била преломна тачка и за Русе, да схвате намере Запада.
    Па где ће Србија? Изгледа "ни на Исток, ни на Запад"!
    Лично ми је драго, што је председник Тадић почео да размишља и да му Европа и САД нису једине дестинације за виђење спољне политике. Па Русија и Кина су једине две земље са правом вета, које у Савету Безбедности УН, подржавају територијални интегритет Србије!
    А неспорна је чињеница да Срби, Русе сматрају најближом браћом из целог славенског корпуса народа. Није то само емоција или епско сећање, то је потврдила прошлост српског народа, кроз све недаће његовог живљења и страдања.

    ОдговориИзбриши
  2. Искрено речено, немам ништа против чињенице да се Србија, па чак и Русија и географски, и културолошки налазе у Европи. Али имам доста против такозване европске политике (шта би то значило - европске, ако узмемо у обзир разлике у ставовима земаља?)Не могу више да трпим сва она понижења која Србија пролази на свом европском путу. Питајте људе у тим "цивилизованим" земљама шта мисле о Србима и бићете непријатно изненађени. Зато и потенцирам причу о сусдржанијем односу према Европи, па и осталим моћницима.

    ОдговориИзбриши
  3. Да Ксенија, Србија трпи понижења! Истина је! Но кроз историју трпили смо и злочине од те цивилизоване, "назови европе"! И на крају излазили као цењени државотворан европски народ! А за то смо подносили, после Руса, страховите жртве! Где је ту наша кривица!Нигде!
    Зашто је ПЕТАР БЕЛИКИ, велики??? Зато што је Европу довео у Русију!! Није он велики за Европу, он је пре свега велики за Руски народ!
    Шта мисле неки европљани и Србима? Знате, кад је Наполеон на Корзици донео план да преузме власт у Паризу, за парижане је био лопов, бандит,диктатор, развратник... итд. Како се са војском примакао Паризу, парижани су га прогласили ослободиоцем, лучоношом слободе...итд!!!!. Нажалост Европа се није променила, а поготову у односу (мишљењу) према свим народима из славенског корпуса.Шта би било да се све славенске државе уједине у тој Европи?
    Нашта би личило гласање у Европском парламенту? На песму Евровизије!!! Стално побеђује славенска гласачка машина!!Зато треба "оцрнити" руску државу, па и Србе!! А славене католике одвојити под окриљем вере од славенског корпуса!
    Трагове нове "европске цивилизације" добро је
    осетио и Руски и Српски народ у Првом и Другом рату!! Узгред, летос сам био у Солуну, да одам почаст погинулим српским војницима на пробијању солунског фронта( гробље Зеинтилик).Тамо сам видео и гробове руских војника, них око 800. Занима ме то, дали у данашњој историји руског народа има нешто о томе?

    ОдговориИзбриши
  4. Никако не умањујући погубан утицај западне политике према Југославији и Србији поштено је рећи и ово: На жалост сада у Србији нема опозиционе партије која би преузела одговорност за стање у земљи, дошла на влас и покушала што да поправи. Цела збрка почела је кад је ЦК СФРЈ одлучијо да подели руководство и чланство СКЈ у више партија и одглуми вишепартијси систем. Запад је бијо задовољан па је за шлагворт захтевао један мали десетогодишњи рат. Неки Београђани су једва дочекали да разбију монотонију и увећају капитал. Али сад је фајронт па дошо келнер мора да се плати. Пропао посао - остале последице. Завршава се велика распродаја свег Србског: економије, ресурса, територије, културе на крају и становништва. Паре потрошене а нема се више шта продати. Још по неки страни кредит да се подели међу тајкунима и газда гаси светло у кафани, а становништво неће кући јер другу нема. Народна поезија се најбоље доживљава у мраку: "Ту кнезови нису ради кавзи, нит су ради Турци (Американци) изјелице, ал је рада сиротиња раја која глоба давати неможе и трпети Турског (А) зулума јер је крвца из земље проврела". Кожа ми се јежи јер следи громогласан аплауз, па позивање на бис па додела оскара мајмунима за режију и сценографију - страхота Божја. Зато је Србија мирна јер неће да омета док представа траје. Ако се брзо сви не уозбиље, не дај Боже, може доћи до оног ефекта опруге о коме је говоријо Дмитриј па да се сва питања решавају о једном трошку. Мислим да би у овом тренутку то била за Србију Пирова победа, а нисам сигуран да имамо времена да развијемо сопствене снаге дорасле задатку.

    ОдговориИзбриши
  5. Прије бих Ксенија рекао "Србија у блату" него на раскрсници.Једну мјесец и нешто више дана била је на "раскрсници",када је у питању закон о информисању,усвојен јуче у Скупштини Србије.Наводнике стављам намјерно.Све се знало и много прије.Ово је само генералка пред много озбиљније догађаје који слиједе.А тек ће Србија упасти у живо блато.Сада је,да подсјетим,само у блату,обичном блату.Мени лично преврће се стомак од те Европе која је заправо суверен на тлу српске државе.Заједно са Вашингтоном ведри и облачи по Србији,поставља своје намјеснике а народ ко народ,јелте,гласао је за "бољу будућност".Примиче се дан када ће Србија мора одлучити;или у НАТО тј,срамота довјека или да сачува образ.Бојим се да ће ово прво однјети превагу.Са траљавом опозицијом Србија никуд није приспјела.Србијом из потаје влада ЛДП,вјеровали или не.Та странка ма колико привидно изгледала опозициона,уствари је изнад закона или преведено она законе пише по Србији.Њен шеф никоме не подноси рачун,(осим наравно газдама у Лондону и Вашингтонуј)имају своју телевизију,Б92,која је такође изнад закона,јер,да је другачије до сада би била 50 пута затворена.Али наравно када би било среће као што није.Чудне се ствари почињу догађати по Србији.Рецимо недавно,кабловски оператери у Србији нису искључили сателитски програм ХРТ-2.Да подсјетим овај канал преносио је усташки концерт Марка Перковића Томпсона.Стихови који су се могли чути иду овако:"Јасеновац и Градишка Стара,то је кућа Максових месара",или "Кроз Имотски камиони журе,возе црнце Францетића Јуре"и још много усташких стихова којим су почашћени Срби.Шта мислите Ксенија и уважени форумчани је ли ово раскрница или блато?Ја бих рекао ово друго.Нема овдје раскршћа.Части ми.Све је јасно као дан.Када РТС-2 преноси нпр,утакмицу лиге шампиона,онда нико други не може да преноси исту.У супротном кабловски оператери једноставно искључују тај програм.Али у овом случају који сам навео остали су глуви.Случајно?!Више него сумњиво.О томе ко су људи који данас владају Србијом имам своје мишљење.Задржаћу га за себе.И да било шта кажем ништа ново не бих рекао,што се већ незна или што ви незнате.Ко су,шта су,одакле су,одакле потичу?Боље је о томе ћутати,јер тек онда би добили слику праве Србије.Али и одговор на питање колико данас истина није пожељна у Србији.Законом о информисању она је и дефинитивно сахрањена.Добар дио народа у Србији(апострофирам овдје млађу популацију)уопште није свијестан коме је дао глас на изборима 11.5.2008-ме.Нама који се сматрамо Србима илегала не гине.Лијепо је и прелијепо бити на страницама ГЛАСА РУСИЈЕ.Бар данем душом кад видим какве све хијене окружују Репубилку Српску и Србију.С поштовањем!!

    ОдговориИзбриши
  6. Poštovana Ksenija,
    Daleko sam od toga da Vam dijelim komplimente, ali Vaš zaključak u ovom komentaru je - državnički. I patriotski - srbski.
    I jednostavan, kao što su sve istine jednostavne.
    Problem je u tome što je ova jednostavna istina koju ste izrekli izvan programskog djelovanja sadašnje političke, vladajuće garniture u Srbiji.
    Zašto?
    Oni, prvo, ne vjeruju u Srbiju, jer ne vjeruju u sebe.
    Zato traže oslonac na strani, jer znaju da su sa strane i dovedeni na vlast.
    Onaj ko ih je na vlast doveo sada se i sam nalazi u krizi, ili mu proširenje (E.Busek) ne pada na pamet.
    Zato se marionetska kamarila okreće oko sebe u šizofrenom spoljnopolitičkom transu, tražeći oslonce na nepomirljivim stranama, naivno vjerujući da može ona pomiriti i NATO i Rusiju, i Kinu i EU, koja nas neće.
    A o tome da ne računa da je u dogledno vrijeme moguća promjena rasporeda na tzv. četiri stuba i oslonca spoljne politike - da i ne govorimo.
    Mislim, ipak, da je zaludan posao komentarisati izjave aktuelnog Predsjednika, jer kad se svemu doda i novo kalkulisanje sa nesvrstanima - to sve izlazi na kliničku, a ne na spoljnopolitičku raspolućenost.
    Iza ovakve konfuzne spoljnopolitičke orijentacije stoje dva zloduha Srbije, dva bivša komesara i jedna SKOJ-evka, kao spiritus movens LDP-a.
    Ili, redom : Dobrica Ćosić, Ljubomir Tadić i Latinka Perović.
    Ove sijede glave iživljavaju svoje partijske snove i omraze. Svoju osvetoljubivost prema Srbima.
    Prvi mrzi Srbe nacionaliste (što je i potvrdio u više navrata javno) jer su mu razbili Jastrebački parizanski odred u kome je bio politkomesar. I nikad im to oprostiti neće.
    Zato je volio tuđina Josipa Broza i služio mu vjerno, što na "Galebu", što u specijalnoj misiji u Budimpešti 56-te, što u bijelim kratkim panatalonama na Golom Otoku, kao izviđač situacije.
    Drugom su partizani ubili dvojicu rođene braće, takođe partizane, što nijesu uspjeli da izvrše partijski zadatak i ubiju strica-četnika, a Ljubomir im je ostao vjeran, njima i Londonu do danas dani, jer je oduvjek znao gdje je šifra Brozovog uspjeha.
    Treći zloduh nosi mržnju prema Srbima, s kakvom samo usjedjelice mogu mrziti nakon neuzvraćene ljubavi, jer ona je jedino ideološki voljela Broza, a ovaj je uklonio i po njoj, na njeno mjesto doveo "srpske nacionaliste" predvođene Dražom Markovićem.
    Svi zajedno oni su i teški rusofobi, pa kad instrumentalizuju svoje pulene, prva dvojica, Tadića, a ova treća Jovanovića, da se oko nečega udruže, to čine da bi ostali na Zapadnoj strani, čak i kad traže kredit od Rusije.
    Sve je to neiskreno i Rusija ne treba ništa da im vjeruje, već da postupa prema nalogu svog interesa, odnosno da ih uslovljava, ne kažem i ucjenjuje, kako to Zapad čini.
    Zarad dobra srpskog naroda, a ne njihovog ličnog, partijskog i prozapadnjačkog.
    Unaprijed se izvinjavam na opširnosti.

    ОдговориИзбриши
  7. Gospodine Anonimni,
    Ja se zovem Mihajlo Sučević i više decenija živim na Zapadu, u Francuskoj. Ne svojom voljom.
    Ne sumnjam u Vašu dobronamjernost, ali uz dužno poštovanje, počinjem da sumnjam u Vaše poznavanje srpske, balkanske i evropske istorije.
    Nemam namjeru ni da Vas podučavam, ni da Vas ispravljam, a ni da Vas upućujem na ozbiljnu, a ne propagandnu, literaturu.
    Ipak mi dopustite da Vam predočim, ukratko, nekoliko aksioma u dosadašnjim odnosima između Srbije i Zapadne Evrope, od 1804 :
    1)Srbija i Zapad imali su dobre odnose, samo onda kada je Srbija pristajala na apsolutno potčinjavanje Zapadu i demonstrativno okretanje leđa Rusiji.
    2)Kad god je Srbija pokušavala da vodi nezavisniju ekonomsku politiku sa Zapada je dobijala pretnje, sankcije i ucene, koje su kulminirale i u tzv. Carinskim ratovima protiv Srbije.
    3)U svakom tjesnijem približavanju Zapadu Srbija je morala da se odriče svog kulturnog i pravoslavnog identiteta, kao i svoje tradicije, pa je jedino u takvim situacijama dolazili čak i do smjene i protjerivanja poglavara Srpske pravoslavne crkve, koji su studirali u Rusjiji.
    4)U svojoj istoriji Srbija je bila ratoborna i agresorska država jedino onda kad je imala najbolju saradnju sa Zapadom.Tada je započinjala i gubila ratove.
    5)Kad god bi otkazala poslušnost Zapadu Srbija je bila vojnički napadnuta, pa čak i bombradovana od Zapada kada mu je bila zvanični saveznik.
    6)Rusija nikad nije vojnički ni napala, ni bombardovala Srbiju, čak i kad je ova vodila izrazito prozapadnu politiku.
    7)Rusija je politički, diplomatski, pa i vojno uvijek pomagala Srbiju, kad i sama nije bila u opasnosti : od Štubika i Malajnice, 1809, preko Balkanskih i Prvog svetskog rata i 20. oktobra 1944, pa do današnje diplomatske pomoći u
    odbrani Kosova.
    8)Rusija nas nikad nije zasipala bombama na najveće hrišćanske i pravoslavne praznike, kao što su to na Uskrs dva puta u prošlom vijeku činili naši zapadni "saveznici".
    Molim Vas, krajnje učtivo, da ove činjenice imate u vidu kada pišete o našem evropskom obzorju, sem ako ne mislite da istorija počinje od 5. oktobra 2000. i da se u njoj ništa ne ponavlja.
    Hvala.

    ОдговориИзбриши
  8. Нема ту шта да се дискутује, размишља или анализира. Једини и прави пут који Србија треба да изабере је савез са Русијом. Ваљда су Срби у Србији и ван ње, кроз неколико векова научили ко им је прави савезник. Mihajlo је навео мали списак свега онога што је Русија учинила да Србију спаси до тоталног уништења. Ако је Русија заинтересована за један такав савез, онда Србија треба да крене тим путем и да изрази жељу за уједињење са Русијом. Тиме би Србија била заштићена војно, а такође би сачувала своју културу, језик и писмо. Привредно би знатно ојачала и успела би, својим радом и стварањем, за неколико година да врати све кредите Западу. То би утицало и на неке друге замље на Балкану да крену истим путем. Сигуран сам да би и Црна Гора у једном тренутку кренула прво у савез са Србијом а онда и са Русијом. Политичке прилике на Балкану би се знатно промениле у корист српског народа, као и осталих правосланих народа на балканском полуострву.

    ОдговориИзбриши
  9. Господине Михаило, а како је другачије и могла опстати Србија, да није чинила оно што јој ви "замерате"? Нико никада разуман, у Србији, није оспорио историјску помоћ и бригу Руског народа, за српски народ!!
    Но и чињеница је да је Србија део Европе и нема где да се сели!Са моћним европским земљама морамо разговарати јер су нам "комшије", других "комшија" немамо! Русија нам је братска земља, али је далеко. И схватите, немамо право да Русију увек увлачимо у сукобе са Европом, ради наших интереса!Морамо се одговорно понашати поштујући и животне интересе Русије.
    Па ми смо бирали власт, на коју неки бацају "блато" на овом блогу! Нису Руси, ни Ксенија!!Ми смо бирали власт, и у предходној историји, за коју ви дајете примедбе.
    И најважније, Србија никада није окренула леђа Русији. То напросто није истина. Ко је примио избеглице из Русије ( Белогардејце)? Где се налази гроб генерала Вранглера? Где се налази гроб првог председника Руске Думе? Где се налазила прва Руска митрополија, ван граница Русије?Ко је примио руске Кадете? СРБИЈА!!!!
    Сукоб Тита и Стаљина, нема везе са Русијом и Србијом!!! И Тито и Стаљин, нису припадали Српском и Руском народу! Они су припадали Комитерни! Те за то време, не могу сносити одговорност Српски или Руски народ!

    ОдговориИзбриши
  10. "Глас Русије" остаће Србима још једина алтернатива,гдје ће моћи на миру да се испричају.Живи били па видјели.Све остало треба једноставно заборавити.Власт у Србији је безнадежан случај у сваком погледу.Хајде што је она,лако би било за њу.Проблем су слијепци крај очију,односно они који им још увјек вјерују.Бијели шенген,ЕУ без алтернативе и остале бајке.Ако ништа друго,бар на овом цјењеном сајту нећемо морати слушати филозофију Теоофила Панчића,Петра Луковића,Соње Бисерко,Бориса Тадића,једноставно бићемо поштеђени најодвратнијих ликова другорбијанске позерштине и развратности свакојаке врсте.Српско медијско небо замрачили су својим лажима,баш као што су Вашингтон и Брисел замрачили планетарно.Одвратно је слушати њихова организована дебилна тумачења,некакву истину само њима знану.Даће Бог све ће те развратнике и фукаре и њихове менторе Москва припитомити као ко зна колико пута до сада у историји.О том потом,каже стара народна и све у своје вријеме.Познајем им ментални склоп.Велики су то разбојници,баш као они у Бриселу,Лондону и Вашингтону.Не могу они без кавге као што није могао Наполеон,Хитлер,јапанско царство,и онај сметењак из Тбилисија.Све што раде овом несретном народу,раде намјерно,не либећи се да га понизе на најприземнији начин.Степеницу по степеницу и тако смо у Србији дошли до диктатуре,цензуре а сада како сам и навео у прошлом коментару до истицања усташких стихова.

    ОдговориИзбриши
  11. Dalibor

    Srbija treba pre svega da bude na svome nepriklanjati se nijednom bloku .Usvojiti neke Evropske zakone koji ce nam koristiti za lakse poslovanje sa njima.
    Istoriski gledano sa Rusijom smo uvek bili u dobrim odnosima i to je zdrava osnova za sve vrste saradnji izmedju Srbije i Rusije. Siguran sam da buducnost pripada istoku .Istok poznaje proizvodnju a ima i dosta sirovina.
    Sve veci uticaj na ekonomiju Eu ce imati Rusija.
    Sto se tice Evrope samo u proslom veku su nam tri puta dolazili u goste.Sva tri dolaska su zabelezena crnim slovima u nasoj istoriji.
    Vise smo iskrvarili od Evropljana u dvadesetom veku nego od Turaka iako su nas drzali okupirane 500 god.
    Samo u prvom svetskom ratu evropljani su na nabrutalniji nacin ubili oko milion i po Srba.

    ОдговориИзбриши