понедељак, 16. новембар 2009.

КРАЈ ОВОЗЕМАЉСКОГ ПУТА...


Кажу да Господ највећим искушењима подвргава оне које највише воли. Ако је тако, онда је сина свог, светог патријарха Српске православне цркве Павла волео неком посебном љубављу...
Пред крај Другог светског рата, спасавајући дете из вода Дрине будући се патријарх озбиљно разболео. Доктори му одредили три месеца највише, али му је Бог сачувао живот. Сачувао га је да буде сведок борбе комуниста против цркве, крвавих ратова с краја двадесетог века, распада земље, великих злочина, издаје, погибије невиних, повлачења своје пастве са Косова, из Хрватске и Босне, рушења храмова и најзад раскола у своме дому – у Српској православној цркви...
Рођен на туђој земљи, тада Аустро-угарској монархији, одрастао је као сироче, у младости прогнаник, увек слабог здравља – зато је кажу и био послат да се школује – Павле је био редак пример премоћи силе духа над слабошћу тела. Проживео је свој овоземаљски живот онако како је другима саветовао – „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује“.
О њему су говорили да је последњи живи светац на овој земљи. О њему кажу да ће бити заступник Срба на небу. Понеки, попут епископа шабачког Лаврентија, чак поручују да смрт патријарха Павла „није велика жалост јер је патријарх целога живота тежио Богу“.
Могуће да је са црквеног гледишта уважени епископ у праву, али смрт патријарха ипак је за народ трагичан догађај. И не ради се ту толико о губитку духовног пастира. Јер како рече председник земље – „постоје људи који самим чином свог постојања повезују читав народ“. Да ли ће се такви наћи после Павла тешко је рећи...
Ипак, и после смрти патријарх ће остати у људским срцима. И можда ће управо крај његовог овоземаљског пута помоћи да се у њима утврди главна мисао, идеја водиља и можда морални тестамент патријарха Павла: „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди”.

5 коментара:

  1. Постоје показатељи да би отуђени центри моћи, за наше паре од пореза из државног буџета врло дрско покушали да наметну личност за новог Патријарха који хоће да испуни обећања која је папи дао Тадић приликом недавне посете Италији.

    Драга браћо и сестре, даме и господо, другови и другарице - Срби и Српкиње, грађани Србије:
    - Учинимо све што је у нашој моћи да заштитимо монаштво и свештенство Српске Православне Цркве да достојно сахрани и ожали патријарха Павла и редовним путем - по канонима црве изабере најстаријег међу једнакима на добро народа и државе наше Србије. Да бар покушамо у тешким временима да прекинемо проклетство које нуди похлепа и нечовештво "модерних трендова" на територији Србије и око територије Србије!

    Нисам сигуран да је Свети Синод СПЦ свима дао благослов који почев од смрти патријарха напрасно пропагирају Православну веру на медијима.

    ОдговориИзбриши
  2. I mene muce iste sumnje,tadic je dobio i zlatnik od papige,ne znam da li je vredniji od 40 srebrnjaka

    ОдговориИзбриши
  3. После смрти српског Патријарха Павла, убрзо следи још већи и тежи урад католичке цркве на православље и Српску православну цркву (СПЦ). Уздам се у Русију и Руску православну цркву (РПЦ) која ће да заштити српски народ од Ватикана. Историјска улога Ватикана и Папе у рату против Срба, је опште позната. Геноцид над српским народом је нешто што се не сме заборавити. Очито да то Тадићи не смета, него иде у Ватикан и клечи пред Папом! То је онај Папа који има чин нацистичког официра!

    ОдговориИзбриши
  4. Смрћу његове светости патријарха Павла ствари више неће бити исте.Његова светост Господин Павле био је ауторитет како у СПЦ тако и у српском народу.Тадићева посјета Ватикану није случајна.Свеочигледнији раскол у СПЦ упућује на закључак да српски народ стоји на једном раскршћу.То раскршће има два рачвања:један води у отуђеност од православља,отуђеност од сопственог идентитета,отуђеност од највеће православне иконе данашњице свете нам Русије.Други крак је прихватање божијих начела,начела православних,приврженост Русији.Треће не постоји.Неутрални спадају у оне отуђене од Бога и православне вјере.Доста пута може се чути да се на двије столице не може сједити.Исправно.Не може.На српском народу је да изабере:буде ли папа долазио у посјету Србији све је јасно.На овим просторима католичанство ће бити приоритет.Не дође ли православље на овим просторима опстаје.Ограђујем се од "мисионара" званог Борис Тадић.Не спадам у његову категорију,не аплаудирам му,не залажем се за оно за шта и он,не подржавам његове истомишљенике.Волим Русију,са западним "вриједностима" немам и не желим да имам икаквих додирних тачака.Уколико мисија Бориса Тадића као и утицај Ватикана почне да се рефлектује по Србији у негативном смислу,(назнаке постоје)Србима ће остати избор и то једини могући,а то је,ако желе да сачувају правослани идентитет али и национални,окретање РПЦ биће једини спас.Све остало је илузија и утопија.

    ОдговориИзбриши
  5. Световна лица (политичари) имају доста својих проблема у световном животу па би било добро да се окану решавања духовног живота Српског народа.
    Комунисти и њихова деца желе да доведу Папу у Србију и да нам наметну да славимо празник "Раденик Јосип (Броз)". Веома је интересантно да су неке НВО у Србији ангажоване на "Пројекту денацификације Србије" али смета им Српска православна црква, па су замолили Ватикан да им помогне у томе.
    Хвала слатком Богу што неће успети у том науму.
    Србин остаје за сва времена ПРАВОСЛАВАЦ.

    ОдговориИзбриши