четвртак, 31. децембар 2009.

ГОДИНА ВУКА


2009. према источном календару сматра се годином Бика. Међутим у Србији она је прошла у знаку једне сасвим друге зверке - Вука. Вука Јеремића, дипломца Кембриџа и магистра са Харварда, једног од најмлађих шефова дипломатије у свету – интересантно, има ли још негде 35-годишњих министара? – човека, чија се популарност може поредити са популарношћу председника земље. Уосталом, непопуларност у одређеним круговимаисто тако. Због њега - Јеремића – чак је парафразирана пословица. „Наше умиљато јагње зове се Вук“ – кажу у Србији.
Узгред, о пословици – тешко да би ико сем Јеремића успео да реализује фантастичну идеју о четири светска ослонца Србије. Међутим, принцип нестабилне спољнополитичке хоклице – зачудо - ради. Ни једна земља у свету – сем, можда, Авганистана, али то је сасвим друга прича - не може да се похвали тако израженом пажњом моћника према својој маленкости. Само у 2009. Србију су обишли председник Русије и потпредседник САД. Пекинг је пристао да ову малу и далеку земљу назове својим стратешким партнером. Европске политичаре не треба ни помињати – они су се у Београду већ одавно одомаћили. А и како би другачије, кад већ планирају да пусте Србију у своју породицу. То се, уосталом, такође може укњижити као Јеремићев успех.
Са друге стране, време личног успона Вука Јеремића неће бити запамћено само по томе што Срби сада могу да путују у Европу без виза, већ и по томе што у своју јужну покрајину не могу да доспеју ни са њима, ни без њих. Али чак и у овом на први поглед безнадном проблему Јеремић је успео нешто да постигне – у дискусије око легимности проглашења независности Косова увучен је цео свет. Какву ће одлуку донети Међународни суд правде за сада се не зна, али је чињеница да су се позваним да изнесу своје мишљење осетили сви који мисле да и од њих зависи судбина света. Шта више, Јеремић се у покушају да некако обузда пораст броја земаља спремних да признају Косово кретао планетом у режиму ватрогасне бригаде. Новинари су отровно примећивали да министар тренутно брани територијалну целовитост Србије негде у близини Афричког рога. Међутим, ефекат није изостао - пред почетак расправе у Међународном суду правде резултат је још увек био у корист Србије, и још увек негде око 3 према 1. Ако узмемо у обзир да је своје емисаре на исте адресе, али у супротном циљу, слала и Бела кућа, поређење Јеремића са библијским Давидом намеће се само од себе.
Истина, има тренутака када млади и насмејани министар оправдава своје име. Дешавало се да су из редова западне дипломатије стизале поруке да би Јеремића требало некако обуздати јер свима дели лекције и делује као најугроженији Србин. Ништа зато, прошло време, гуњђање је некако утихнуло, а Јеремић је доказао да тежњу да се пошто-пото ступи у унију не мора пратити понижавајуће пристајање на принудну експропријацију дела територије. Мада, ако ћемо поштено, мени ова идеја - и Косово, и Европа - делује некако шизофренично. Али, кад се већ нашао човек спреман да споји ове супротно усмерене политичке линије - можемо му само пожелети срећу. И овом жељом допуњујемо честитку за Нову годину. Годину Тигра, кажу. А да ли ће проћи под тим, или под неким сасвим другим знаком сазнаћемо тек по њеном истеку.

5 коментара:

  1. Нећу ништа коментарисати поводом овог текста.Овом приликом вама Ксенија,комплетној редакцији "Гласа Русије",и поштованим гостима вашег блога желим све најбоље у новој 2010-ој години.СРЕЋНА ВАМ НОВА ГОДИНА!!!!

    ОдговориИзбриши
  2. Што се министра тиче, као обичан грађанин, видим је велики поштовалац Русије. Ако је то тачно, онда га још више ценим него до сада. Како сам могао, оком аматера, видети знатно је допринео да руски капитал дође у Србију, због чега ми је посебно драго. Можда и овде грешим, али ако је све ово написано тачно, онда стварно заслужује моје искрене честитке. Да сам на његовом месту, још бих оштрије наступао према онима које је он критиковао, а такође бих мало више времена проводио у Москви, него што је он то радио. Да је којим случајем на месту министра одбране, сигуран сам да би дошло до стратешког партнерства између руске и српске војске! Овако ништа за сада од тог партнерства јер то министарство води шпијун ЦИА! Ксенија, срећни Вам празници!

    ОдговориИзбриши
  3. Човек не бира где ће да се роди, често ни услове у којима ће живети и стварати, али бира пут сагласан свом васпитању и стремљењима. Господин Вук Јеремић полако својим делом израста да стане раме уз раме српских предходника: Петра Ичка, Филипа Христића, Милована Миловановића, Јована Дучића...Услови у којима гради будућност Србије су више него скромни: поражавајуће поданичко понашање владајуће „елите“ према свему западном а против свега српског, руског и сл. Стара навика београдских „владара“ да дижу цену парцели пред продају уместо да бране интересе отаџбине, рачунајући да ће Србија издржати распродају за њихова мандата, на крају погубна унутрашња политика да нико не сме довољно ојачати да смета блаженом миру и угледу владара као доброчинитеља народног. Хтео – нехтео Јеремић је продужена рука Тадићеве политике која се карактерише општом збрком циљева, приоритета, крајње нечасним обртима и заокретима са само једном сврхом да му се омогући да се представља као мудрац и доброчинитељ (позер и парадер). Тај привид постиже задовољавајући најцрње захтеве запада за уништењем српске државе и српског народа (често, директно и против руских интереса). У таквим околностима Јеремић успева да избори резултате којима шеф не сме да се противстави и поред тога што су у суштини опречни са Тадићевом политиком и у интересу су Србије. Само постизањем немогућег у стању је да се одржи на положају, а допринесе Србији. Ни млађег – ни мудријег, ни упорнијег - ни флексибилнијег, ни храбријег – ни понизнијег, хвала му и да га Господ прати и подржи.

    ОдговориИзбриши
  4. Glasu Rusije i Kseniji-Ruskinji srpskog porekla-Srecna Nova Godina.
    Jeremic je najbolji politicar Srbije 2009.
    Njegos je zavrsio Gorski Vijenac stihovima..

    A u ruke Mandusica Vuka
    Bice svaka puska ubojita..

    Danas je drugo vreme-vreme diplomatskih ratova.

    Neka u 2010 godini bude

    Sa usana Jeremica Vuka
    Bice svaka Rijec ubojita

    ОдговориИзбриши
  5. О непријатељима Русије много је тога написано и нема ништа недоречено.Поштено речено,сматрам да је спуштање на њихов ниво увреда за човјека који држи до себе,односно који је окренут православљу и који воли Русију.Ипак,не могу да прећутим незапамћени безобразлук "вечерњих новости"у тексту под насловом "Рус који леди погледом".У том тексту пристигла су до сада 42 коментара.Један од њих издваја се посебно,наравно у негативном смислу.Ријеч је о коментару извјесног Ивана Лазића(рецимо да му је то право име и презиме)гдје пише следеће:"Живела Америка и сви непријатељи Русије"?????Послао сам редакцији "вечерњих новости",(потписао сам се аутентичним именом)односно веб сајту реакцију на тај срамотан коментар.Коментар није објављен.Том идиоту дозвољено је да између редова каже да се солидарише са убицама руске дјеце(Беслан),руских мировњака(Кавказ),трагично настрадалих путника у терористичком акту на прузи Москва-Ст.Петерсбург али и са свим терористичким акцијама упереним против Русије и Руса.Рекох,спуштање на њихов ниво је увреда.Али,најпоштеније речено,немам више намјеру да овако нешто прећуткујем и да толеришем испаде овакве врсте."Вечерње новости",чињеницом да су објавиле овај коментар,себе су свртали у исту раван као и поменути који је написао ту гадост.И "вечерње новости" су због овог чина срамота српског новинарства.Да ја радим као новинар "Гласа Русије" толерантан би био онолико колико су толерантне колеге из Србије.Је ли икада написан и у једном руском медију коментар овакве садржине.Је ли се икада ико из Русије обрадовао српској несрећи,мислим генерално.Било је испада попут Вајнштајна-Каспарова,када је тражио бомбардовање Београда.Али он није Рус.Он је пола Јевреј пола Јермен.Овакве ствари се не смију прећуткивати.Српско новинарство обојено је русофобијом и постало је дно дна.Ово заслужује озбиљну анализу.Размислите о томе Ксенија.Не може Русија бити увјек толерантна према Србији а та иста Србија ништа не чини да бар покаже колико толико елементарне културе да узврати ако ничим другим бар једном коректношћу.Нека нико не очекује од мене да волим и подржавам овакву Србију.Не пада ми напамет.

    ОдговориИзбриши