четвртак, 02. април 2009.

У ПОТРАЗИ ЗА ВЕРБАЛНИМ ДЕЛИКТИМА

Правобранилачке организације често болују од искључивости. И понекад у својој делатности прелазе ону танану границу која их дели од онога против чега треба да се боре.
Тако у Србији две организације - Хелсиншки одбор за људска права и Комитет правника за људска права - подносе кривичну пријаву против писца Добрице Ћосића због изазивања националне, расне и верске мржње према Албанцима. Није их мрзело да проуче дело под називом „Време змија – пишчеви записи 1999-2000“, где су на 211. страни нашли следећу мисао: „Тај социјални, политички и морални талог трибалног варварског Балкана узима за савезника Америку и Европску унију против најдемократскијег, најцивилизованијег, најпросвећенијег балканског народа – српског народа“.
Не бих рекла да је баш најкоректније у односу на Албанце речено. Међутим, ако узмемо у обзир два фактора – професију Ћосића и време када су белешке прављене – постаје јасно да су поштоване даме, које воде поменуте организације, преузеле на себе неке полицијске функције. Лов на писце... Све то некако подсећа на суђење за вербални деликт. Поготово што Ћосић изражава став, али не позива на обрачун.
Вероватно све ово не би било вредно пажње да се не одвија мал те не истовремено са другим великим скандалом из домена српско-албанских односа – истрагом такозване црне трансплантологије с краја 90-х година прошлог века. Истих оних деведесетих када је Добрица Ћосић дао своју емотивно литерарну карактеристику народима Балкана. Која, узгред, у својству кривичног дела некако бледи у поређењу са подацима српског тужилаштва за ратне злочине.
Сигурно би се у свакој земљи која је недавно прошла кроз низ ратова појавили своји осветници и они који позивају на свеопште национално покајање. Српска јавност подељена је на два неједнака дела. Један, онај мањи, позива на преузимање на себе кривице за сва догађања последње деценије минулог века. Други, већи, није спреман да се помири са губицима и да опрости. Ипак, најстрашније се дешава када неко покушава да их судари. А управо то лежи у основи поднете тужбе – тежња да се поново заоштри и извуче на површину вечити сукоб патриота и либерала.

3 коментара:

  1. ”Ипак, најстрашније се дешава када неко покушава да их судари.”

    Покушали су да направе тај судар 05. Октобра, али је господин Иванов спасао Србију од грађанског рата. Тада је ЦИА имејлом послала поруку да се спали Скупштина Србије, што су организатори митинга и урадили. Видео линком газде из Америке су посматрале како тече митинг. Пошто се већина Срба није предала ни после војвног (уранијумских бомби) напада, државног удара 05. октобра, еконосмког напада (унуштавањем производње и привреде у Србији), духовног напада (покушаја поделе Српске Православне Цркве), сада се иде мало другачијим Гебелсовским методама. Подношењем кривичних пријава против свих оних који сметају НАТО плаћеницима, а зарад ширења империјалистичких амбиција НАТО и Америке. Србија им не стоји на путу због неке своје војне или економске снаге, већ због прокса који показује а који би служио као пример другима. Ту господу која је тужила Дробрицу Ћосића, у Србији зовемо деца НАТО бомби. Хушкање једних Срба на друге се наставља! Који је народ следећи?

    ОдговориИзбриши
  2. Поштована Ксенија,
    Допустите ми да Вашим одрживим и одмереним ставовима у вези са овом темом придодам и историјску позадину сукоба на српској политичкој левици. Тим пре, што тај сукоб и даље траје, мути и оптерећује нове српске генерације. Да употребим и тежу реч - залуђује их.
    Ради се, једноставно, о намиривању рачуна две гарнитуре изашле из истог шињела Јосипа Броза Тита. Једну струју предводи Ћосић, а другу Латинка Перовић,звана Еугенија.
    Као миљеник српске тајне полиције Ћосић "пада" на косовском питању само две године након тзв. Брионског пленума и уклањања Александра Леке Ранковића 1966.
    На њихово место Броз доводи Марка Никезића, Латинку Перовић и Мирка Тепавца, који су вољни да му служе без поговора, не постављајући сувишна питања о страдању Срба на Косову. Ова гарнитура,истовремено, гуши сваку критичку реч у Србији. За време њихове владавине забрањено је највише књига, позоришних представа и трибина у Србији, а да парадокс буде комплетан они су се назвали - либералима.
    Ћосић се за њихове владавине склања у Српску академију наука и пуни је својим саборцима-партизанским комесарима. И сам је био комесар јастребачког одреда.
    Због расправе на Правном факултету у Београду око тзв. уставних промена из 1974. "либерали" у затвор терају проф. Михаила Ђурића и са факултета избацују Косту Чавошког и Војислава Коштуницу. Подсећам да су тим изменама Косово и Метохија и Војводина добиле посебан статус држава у држави Србији.
    И таман кад су помислили да су омилели Брозу српске "либерале" је дохватила његова симетрична метла која је чистила на релацији Хрватска - Србија. Уклањајући усташоидне тзв. маспоковце са Трипалом и Савком Дапчевић у Хрватској Броз је одстранио и српске "либерале".
    Њима ни до данас није јасно зашто их је он уклонио када су му у пракси показали да немилосрдно кажњавају сваки глас подигнут зарад српског националног интереса!
    Ћосићев Екерман Славољуб Ђукић бележи у "Паду српских либерала" мучне сцене самопонижавања ових србофоба и русофоба пред Брозом. Латинка, Никезић, Тепавац, Чанадановић,Бора Павловић, Рајко Даниловић...
    Време пролази, мењају се политичке прилике, умиру актери, али иза јавне сцене, као главни идеолог остаје Латинка Перовић која на темељу хабсбуршких предрасуда упорно и са старачком мржњом у десну руку српског народа ставља нож,а у леву улар којим ће до топлих мора водити руске коњанике. Ваљда је пред њима још пре НАТО агресије на Србију склонила своје потомство на Запад, обезбедивши му западне стипендије.Тамо и данас живе удобно, стидећи се земље свог порекла.
    Фигуративна деца Латинкиних НАТО бомби : Соња Бисерко (кћерка удбаша из Хрватске и рођена сестра Зенгиног драговољца погинулог у борби против Срба), Наташа Кандић, Биљана Вучо-Ковачевић, Борка Павићевић, Миљенко Дерета, Душан Јањић, Сташа (Сабахета) Зајовић, Динко (Сабахудин) Грухоњић и бројни други процветали су, међутим, тек када им је руком Соње Лихт врата "Отвореног друштва" у Србији отворио берзански шпекулант Џорџ Сорош. Право име му је Ђерђ Шварц. (Њихова права имена наводим јер ми ни до данас није јасно зашто имају потребу да се скривају иза псеудонима и лажних имена!)
    И тек сада, драга Ксенија, долазимо до главног "судара". Латинка и Лихтова доносе одлуку да је куцнуо час да се одмери реп старом "удбашко-националистичком" вуку Добрици Ћосићу и да се он и кривично гони због вербалног деликта, оквалификованог као говор мржње, изазивање расне, верске и националне нетрпељивости. Тим пре што је Ћосић дугогодишњи пријатељ Љубе Тадића, оца актуелног председника Србије, кога је Запад као дипломираног психолога прво довео за министра војске, а касније и за председника државе. Сад када га полако пушта низ воду, Запад преко првосвештеница тзв.Друге Србије шаље Тадићу недвосмислену поруку, а Латинка и њена менажерија настоје да задају коначан ударац Геџи, како поспрдно називају Ћосића. Они су то доживели као свој "рат" против писца Деоба, а њихови западни ментори као успешан континуитет у затирању, кажњавању и прогону преосталих српских гласова.
    У ту сврху се 24. марта 2009, тачно на десетогодишњицу НАТО бомбардовања СРЈ, доводи амерички лобиста и нашминкани политички мртвац Вук Драшковић да распали по Ћосићевом ретроградном и антиевропском национализму.
    Исте вечери када у сали Коларчеве задужбине Ћосић промовише своју "спорну књигу".
    Уосталом, да ли сте запазили да је Борба на насловној страни донела вест о тужби против Ћосића, и то у сладострасном тону?
    За Вашу информацију прави власници Борбе су Горан Весић, син познатог удбаша и некадашњи истакнути члан Демократске странке и Питер Галбрајт, некадашњи амбасадор САД у Хрватској.
    У тим и таквим змијарницима произведен је овај "случај" о коме Ви пишете.
    Остајте лицем према Казанској икони мајке Богородице и препустите српском змијарнику да неометано доврши своје кућне послове.
    Хвала на уступљеном простору.

    ОдговориИзбриши
  3. Ne ulazim u to da li je Cosic otac nacije ili nije, ali ga tuziti za pisanu rec i to istinitu je van pameti. Niko i nije dokazao da Albanci nisu moralni talog ovog tribalnog varvarskog Balkana pa kad to dokazu neka tuze. A ko ga tuzi NATO izbljuvci Milosrdnog Andjela ili ostaci zaostalih kasetnih bombi mutiralih u liku Vuco, kandic, Biserko, Liht, Dereta...koji treba preostalo srpsko zdravo tkivo da razjedaju iznutra. Oni su tumor srpskog drustva a zele po svaku cenu da se predstave kao savest drustva ali opasan su tumor koji udara na mozak.
    Inace tragajuci o tuzbi protiv Dobrice naidjoh na ovaj odlican blog i ovom prilikom bih pozdravio Kseniju Tosic za odlicno uredjen blog i odlicne teme :)

    ОдговориИзбриши