ДУГ ПУТ НА КОСОВО

Прошлог петка председник Србије обишао је косовски манастир Високи Дечани. Шта може бити природније? Борис Тадић, уз благослов патријарха Павла, пожелео је мир Србима и Албанцима, честитао свим Ускрс и вратио се својим државничким пословима.
А онда је почело... Београдски и приштински медији покренули су праву истрагу овог случаја, а све у једном циљу - да сазнају ко је заправо дао дозволу председнику да посети Косово. Испоставило се да кандидата за особу чија је реч последња има толико да не знаш одкале да почнеш.
А све је почело одлуком приштинских власти да не пуштају српске званичнике у покрајину без њихове посебне за то дозволе. Срби су на то одговорили како ће по својој територији да се премештају слободно, као и до сад. Али, испоставило се да то није баш тако лако. Неке од званичника су вратили мал те не са покрајинске границе. И све би то тако ишло и даље, да ову својеврсну блокаду није одлучио да прекине сам председник, па још и тако озбиљним поводом као што је Ускрс.
У председничкој прес служби су разјаснили да нико није тражио дозволу од привремених институција у Приштини, а шеф Еулекса Ив де Кермабон је прецизирао да се кабинет председника обратио специјалном представнику ЕУ у Београду Питеру Соренсену. Затим – или паралелно? – косовским властима се обратио Високи представник ЕУ на Косову Питер Фејт са топлом препоруком да омогуће посету председника манастиру Високи Дечани. На све то косовски премијер Хашим Тачи поручује из Словеније – за сваки случај – да ће донети „мудру одлуку“, депласиравши тиме оштру изјаву портпарола косовске Владе Мемљија Краснићија. Краснићи је, наиме, позивајући се на устав и законе Косова саопштио да „неће дозволити улазак на територију Косова ни једном званичнику неке од суседних земаља, ако не буде за то затражио дозволу косовких институција“.
А затим је уследила поменута „мудра одлука“. Косовки премијер је написао писмо већ поменутом Питеру Фејту, у којем милостиво дозвољава Борису Тадићу посету манастира Високи Дечани, с обзиром да је ова посета „приватне и верске природе“.
Али, не лези враже. Овај пут Тачију нису поверовали његови. Покрет „Самоопредељење“, опозицион званичној Приштини, одмах изјављује како одлуку о посети није донео Хашим Тачи већ... високи представник ЕУ за спољну политику Хавијер Солана. „То није био први пут да премијер Косова Хашим Тачи у последњем тренутку допусти званичницима Србије да се слободно крећу на територији Косова. И поводом ове посете Тачи је чекао до последњег тренутка како би сакрио истину коју сада већ сви знају: да се за посете српских званичника одлуке доносе ван Косова“, сматрају у „Самоопредељењу“. Смешно.
Али, ако ћемо се придржавати формалне стане питања, територија манастира Високи Дечани не припада сасвим Косову, ма како третирали његов статус - као српску провинцију или као самосталну државу. Чињеница да се манастир налази на УНСКО-вој листи Светског културног наслеђа даје му у неком смислу екстериторијални статус. А и председник је тамо стигао хеликоптером КФОР-а. Тако да увек може да се каже да нога председника није ступила на косовско тло. Ово је, ако смем тако да формулишем, мој лични допринос мистичној причи око посете српког председника српском манастиру.
А сад да пређемо на суштину. У Београду су на председника осули паљбу у смислу да је непристојно тражити дозволу за обилазак сопствене територије од некаквих међународних намесника. Истовремено, у Приштини тамошњег премјера оптужују за превише либералан однос према питањима боравака у покрајини „званичника суседних држава“.
И у једном, и у другом случају мета за критику је чист промашај. Ни Тадић, ни Тачи ништа не могу сами да одлуче. Тадић би без КФОР-а био на Косову чист глинени голуб на стрелишту. А Тачи, без руководеће улоге поменутих намесника, не би ни био на власти - тамо у сваком селу имате свог заслужног за победу каманданта који би да проба премијерско одело.
И ту сам, зачудо, склона да се сагласим са верзијом „Самоопредељења“ - одлука је, највероватније, донета негде на самом врху Европске уније. А кад је већ тако, шта ће им све те игре око независности Косова? Што не би једноставно признали да су пре десет година извојевали себи део Србије за своје потребе? Ипак, не. То се тако не ради - није политкоректно. А то значи да ће се Србија и даље играти територијалне целовитости, а Косово независности и државности.