понедељак, 06. април 2009.

АУТОМОБИЛ РАЗДОРА

Као што се могло очекивати, Русија није пристала да укључи аутомобиле у спикас робе за коју је гарантован бесцарински коридор за увоз у Русију. Идеја министра економије Србије Млађана Динкића да ће „Фијатова“ возила, произведена у Крагујевцу бити продата нашим грађанима тиме је пропала.
Министар за ванредне ситуације Русије и копредседник руско-српске Међувладине комисије Сергеј Шојгу је у свом отвореном маниру појаснио ситуацију. Он је подвукао да је подписани споразум „ексклузивног карактера и да се не проширује на односе са трећим земљама. Не мислим да треба давати дозволу за слободан увоз у Русију аутомобила марке „Опел“ или „Фолксваген“, који се праве у Србији: ми можемо да их купимо директно у Немачкој“, појаснио је министар. „Не могу немачке или француске аутокомпаније да стварају себи повлашћене коридоре за извоз из Србије у Русију и обрнуто“.
Све је логично, зар не? Али међу реаговањима грађана могло се чути и ово: „Русија... Наравно да ако би они имали воље и ако би нам били пријатељи, како то овде неки причају да јесу, они би лепо дали пролаз аутомобилима и онда би се овде појавило 10 великих светских произвођача и Србија би процветала“.
Одбацујући закономерно питање – због чега Русија треба да прави такве поклоне у ова кризна времена – пробаћу ипак да објасним зашто ми не можемо да дозволимо себи та „мала врата“ за западне произвођаче аутомобила.
Као прво, ми имамо своје произвођаче. На „Аутовазу“ је запослено 115 хиљада људи. А око њега постоји град, - Тољати. И тамо живи већ 700 хиљада грађана, који су на овај или онај начин везани за аутомобилску индустрију.
Ако вас ове цифре нису дојмиле, онда да размотримо ситуацију у којој се нашла сама фабрика. Највећи руски произвођач аутомобила, као и други представници гране, како у Русији, тако и у иностранству, суочио се са проблемом пада потражње због светске кризе. При томе, дуг „Аутоваза“ банкама креће се на нивоу од 800 милиона евра, а ако се томе додају облигациони зајмови – око милијарду евра. Компанија се обратила влади са молбом да издвоји за решавање њених најхитнијих проблема износ од 580 милиона евра.
И то је само једна компанија. У целини у руској аутомобилској индустрији укључујући производњу резервних делова, запослено је 575 хиљада људи, још милион и по ради у повезаним гранама.
Сем тога, ситуација је толико озбиљна да је влада морала да повуче тежак и опасан са тачке гледишта народних немира потез. Земља нам је велика, и један део њене територије налази се на Далеком Истоку. А тамо царују своји „светски произвођачи“ - Јапанци. Дуго година људи у тим крајевима живе захваљујући продаји или послуживању старих, већ рабљених јапанских возила. У том бизнису упослено су десетине, ако не и стотине хиљада људи. Али, израчунавши могуће ризике влада је ипак донела одлуку о повећању царина на увоз половних возила. Сви се сећају каквим се немирима у Приморју то завршило крајем прошле године. Ипак, два милиона људи, који су везани за аутомобилску индустрију далеко је теже збринути, него стотињак хиљада приморских предузетника.
У том контексту пустити у земљу још и западне аутомобиле спрке прозводње био би прави злочин. Али без обзира на све у Србији има незадовољних. А све то само зато што је продају „Фијата“ не руском тржишту обећао министар економије Млађан Динкић. Па добро, он је и друге ствари грађанима обећавао, рецимо по хиљаду евра од продаје јавних предузећа. Али то није повод да се за све оптужује Русија. Ми, господо, такође имамо кризу.

18 коментара:

  1. Ma ne radi se samo o krizi. Pa normalno da ne date uvoz Punta iz Srbije u ovakvim uslovima i u ovakvom trenutnom odnosu izmedju nase dve drzave. Pa nije niko budala. Zasto bi ste i pristali na to? Mi bi ko Crnogorci- da muzemo kravu u Srbiji, a da pase u Rusiji, mada bi po "genijalnom" Dinkicevom planu mleko islo direktno za Italiju?!. A mi.. lepo u NATO, pa ne moze Rusima JAT, pa ne moze sve i svasta, da ne nabrajam, jer kada je ruski kapital u pitanju uglavnom je sve NE. Jesmo bratski narod, ali zar je u redu da mladji brat od starijeg pozeli da uzme sta mu treba, i pritom ne da makar ono sto moze da da. Ne ide tako. Ja sam za, pre svega, posten odnos, pa bi onda sve ostalo doslo do izrazaja, sve ono sto nas spaja a ne spada pod interes. Ali tesko ide to, jer nam ne daju Zapadnjaci cak ni Srbi u Srbiji da budemo, a kamoli jos i sa Rusima da se "druzimo".
    Ksenija, bicu mozda malo patetican, ali divno pisete. Obozavam da vas citam. Vi verovatno znate da u Srbiji vise i nema bas mnogo sta da se procita.
    Puno pozdrava iz Beograda :)

    ОдговориИзбриши
  2. Све честитке министру Шојгу на отворености, коректности и искреном одговору. Лично подржавам све што је рекао. Као друго, сада ће Фијат да оде из Србије, а могу да поведу и господина Динкића са собом. Као један од најбољих економиста света за шта је и добио призанање, њима у Фијату добро доћи са врхунским знањем из економије. Уместо фијата у Заставу довести „Аутоваз” или неки други гигант и покренути заједничку производњу аутомобила. Простора за сарадњу има доста, а поред тога покушати и развој војних превозних средстава јер у оквиру Заставе постоје и погони за развој и производњу оружија. На овај начин би се отвориле могућности сарадње у науци између наших земаља. Тема за размишљање неке будуће Владе Србије, пошто за ову садашњу Европа и НАТО немају алтернативу!

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала, Марко. Имам среће да радим у медију који ми даје могућност да кажем оно што мислим. Верујем да би и моје београдске колеге радо рекле оно што мисле да није притиска тзв. јавног мњења и страха да их оптуже да су ретроградни.

    ОдговориИзбриши
  4. Поздрављам све читаоце блога Ксеније Тошић и наравно ауторку текстова.

    Бивши амбасадор Русије у Србији, господин Алексејев, пре неколико година на филсофском факултету у Новом Саду изрекао је једну мисао која се може сажети овако: однос између наша два народа не треба везивати за тренутне политичке личности и економске прилике које су на снази у нашим земљама.

    И заиста и јесте тако: наша два народа имају дугу, блиску и могло би се рећи - речима не објашњиву блискост, која понекад прелази и у идеализовање, јер кад неког волиш лако се може десити да га понекад идеализујеш.

    Наше народе чине они који сада живе, који су некад живели и они који ће доћи после нас.

    Свима нама је надам се јасно, да старијем брату, у лику његове државне власти, није непознато какво је размишљање народа србског а какво је размишљање његове политичке елите, и какве разлике ту постоје.

    Пошто живим у Новом Саду, ја се молим Богу, да нам старији брат помогне, сада кад се над Војводином надносе тамни облаци, економским везивањем за Русију, макар и принудом а на првом месту мудрошћу, у годинама које долазе. Јер за разлику од Динкића који активно ради на раслабљивању нашег отачаства, господин Тадић, за кога не можемо рећи да је злонамеран, ипак показује одређене знаке неспремности и несхватања опасности ситуације. Јер сви ми знамо да немачки капитал узима део по део Војводине, а наша власт на то нема одговор. Продаја НИС-а улила нам је поверење и наду.

    Ваља благовремено учинити кораке у економској консолидацији наше уморне земље, отклонити опасност економског отцепљења Војводине и даље порадити на враћању надлежности на Косову.

    ОдговориИзбриши
  5. Драгане, хвала што помињете господина Алексејева - он је један од најталентованијих руских дипломата. Што се тиче господина Тадића, он заиста понекад испољава наивност, али ви не можете ни да замислите коликом је притиску изложен са свих страна. Случајно знам како су се ствари одвијале око НИС-а и могу вам рећи да га је коштало пуно нерава да преломи.

    ОдговориИзбриши
  6. Драга Ксенија, да је Тадић такав каквог га Ви сажаљевате и описујете не би правио коалицију са Динкићем, Чанком и осталим партијама које раде Србији о глави. Ради се о једном демагогу који ће уништити Србију, а већ је више од пола посла завршио. Он је само једна марионета у рукама Америчког, британског и Немачког амбасадора. Узгред да додам све похвале господину Алексејеву који је дао велики допринос спававању Србије и искажем личну захвалност на помоћи српском народу.

    ОдговориИзбриши
  7. Да, верујем Вам, и зато ћу се трудити да у свом окружењу будим добра осећања према господину Тадићу.

    И само још пар речи о господину Динкићу. Будући да сам и сам та r'n'r генерација - мислим да знам како господин размишља. Постојао је некада виц како су руског шпијуна у америци ухватили тада – кад је опеглао фармерице у шпиц. Србски фолиранти, којих нажалост има поприлично, будући несретно заражени америчким вирусом, су веома волели тај виц. Ова ситуација са аутомобилским извозом личи на то – одаје ниподаштавајући однос према руском интелекту. Западни економски партнери просто инстинктивно омирисали кога треба да ангажују у овом пројекту. Они су просто истомишљеници – од Русије хоће да узму а она треба да буде сретна и почаствована.

    Овде код нас – на северу, то примећујемо као „аустроугарско фолирање“ али често има примесе америчког фолирања и претварања. Они просто не могу да одоле да понижавају руски интелект, а увече седе, гледају себе на ТВ-у и не примећују да су рецимо баш данас - испали не интелигентни.

    А Руси за такве облике понашања имају израз „ја не ја“.

    ОдговориИзбриши
  8. Eво без жеље да се упуштам у дубоку полемику - ипак бих упитао Вас Ненаде: ако имате новинарку србског порекла, која при том живи у Москви, зна оба језика и познаје актуелне политичке прилике – зашто не веровати њеној процени ако уз то још и можете да се уверите, на основу њених текстова, да политички није острашћена - везана ни за једну партију ? Имате ли ви бољи увид ? Дајте изнесите, ја сам почео причу о Тадићу, тако што сам му упутио критику.

    За мене је видите јасно, да на Тадићевом месту не бих волео да видим ни једног србског политичара осим Коштунице. Ни Тому Николића, ни Ивицу Дачића, ни Вељу Илића ни Вука Драшковића ... А неки опет, на свом путу трансформације од социјалистичке ка социјал-демократској опцији, почињу да воде коло у процесу одцепљења Војводине. И самог Чанка су престигли. Дачић је упознат са њиховим изјавама – сигуран сам у то, то су људи из његове партије. А нашу браћу радикале смо опет видели како се вуку за косу у скупштини, како проклињу своје не истомишљенике а рекло би се да су склони и да користе услуге народне магије.

    Неки од њих чак не говоре ни један страни језик а употреба рачунара за њих је егзотика. Ако ми кажете да су они народни људи – онда ћу Вас питати – зашто се Богу не моле, осим пред камерама уочи избора ? Петар Велики би их све на ћелаво ошишао јер „хлеб једу а беспослени седе“.

    Може ли такав човек да буде озбиљан председник ? Можете ли Ви на србској политичкој сцени да приметите неког озбиљнијег у овом моменту, будући да нам кнез ипак треба у Србији ?

    ОдговориИзбриши
  9. Поштовани Драгане, нисам написао да је наша драга Ксенија политички острашћена. Написао сам да сажаљева Тадића, јер је написала да је трпео притиске због НИС-а и гасног споразума. Имао је прилику да оджи коалицију са Војом али није хтео или није смео, а по наређењу газда из ул. Кнеза Милоша. Такође се не бих сложио са тим да Тадић испољава наивност. Слажем се са вашом закључком у вези Воје Коштунице, као и Вашим ставом у вези осталих политичара. Извините, али то је моје мишљење.

    ОдговориИзбриши
  10. Свима хвала на дискусији. Истина је да имам разумевања за господина Тадића, али не бих то назвала сажаљењем. То би било високомерно са моје стране.
    Против сам етикетирања политичара као издајника, чак и ако се не слажем са њиховим ставовима. Нажалост, већ око 13 година радим управо са њима, они ме хране, и они су ми главни предмет за проучавање. И поуздано знам да сваки од њих прави компромисе, многи од тих компромиса могу се протумачити као издаја. Овде је најважнија реч СВАКИ. И било ко да седне у председничку фотељу мораће да прорачунава када му је боље да се преда једној, а када другој страни. Притисак и игра интереса су неизбежни. Управо зато готово увек покушавам да схватим зашто је донета ова или она одлука. Верујте ми, често човек, ма како се он звао, наискреније верује да је тако боље за Србију. Из тог разлога далеко је важније питање колико је политичар паметан, него питање његових моралних квалитета. Сваки ко се упустио у политику већ се поприлично удаљио од свих моралних категорија.

    ОдговориИзбриши
  11. Мирјана:
    Хвала Ксенији Тошић на објективном и добронамерном коментару! Авај, у каквом ми медијском мраку у Србији живимо! Иако пријатељска, политика државе Русије не сме да дозволи да буде преварена од западних мангупа и шарлатана какв је и Динкић. Нешто слично, само још крупније, припремљено је у Бриселу са Украјином. По излагању премијера Путина у Думи видимо да им ни та превара неће проћи. Отимање националних ресурса од Русије уз помоћ промене свести и испирања мозга - то је главни циљ Планетарне Немани. Збигњев Бжежински је то отворено прокламовао. Највећа снага Руског народа је у Православљу. Руска цивилизација је последња тврђава хришћанства и бедем одбране од Антихриста. То је руска мисија. То је руска идеја. Живела Русија!

    ОдговориИзбриши
  12. Када сам 2005. куповао аутомобил одлучио сам се за Ладу Ниву. Нисам се покајао, то је најбољи ауто на свету. Кад будем поново куповао ауто - већ знам. Поздрав Тољатију и Аутовазу.
    Поздрав Ксенији.

    ОдговориИзбриши
  13. Ништа ново!
    Још од Кримског рата и залагања Русије за своју православну браћу на Блиском истоку Западна политика заузима према Русији отворено непријатељски став.Наставак је, да подсетим,Западна политика на Балкану, која омета ослобађање православних народа од отоманске тираније,играјући на турску и албанску карту. Када после славних победа код Плевне и Шипке православна војска дође до Сан Стефана,предграђа некадашњег Констанипоља на Западу су сва звона позвала на узбуну. Брже боље се сазива Берлински конгрес(1878) и ратне победе ослободилачке руске војске бивају за дипломатским столом обеснажене. Беч и Лондон стварају тзв. Албанску лигу, "великодушно" признају независност балканским државама, мећу којима и Србији, везујући је разним обавезама за своје интересе. Крајњи циљ је, међутим ,остао исти - спречити Русију да добије несметан излаз на Босфор и Дарданеле, одузети јој геостратешкии кључ њеног дома. Не дозволити јој излазак на топла мора до којих ће им Срби, по хабсбуршком стереотипу, послужити као коњовоци!
    У Србију је 2000. на власт доведена марионетска гарнитура са Запада. Постављено је луткарско позориште и народ гледа како се Динкић бори свим силама да онемогићи гасни споразум Србије са Русијим. Посредством окупационих медија заведени део народа мисли да се он бори за српске, а не за интересе својих Западних налогодаваца. Инвеститор Ротшилд, пројектант Бжежински и агент Сорош, ни њему, ни Тадићу никада неће опростити ову изгубљену битку у Србији.
    "Рат", се, међутим, наставља. НАТО заокруживање Русјије иде даље и у "стој" се уводе Хрвати и Албанци, који позивају БиХ и Косово да им се придруже.
    Због нарушеног поверења у самој Србији из игре се већ избацују Тадић и Динкић, а уводе Шутановац и Живуловић (то је право презиме господина, сина Жике Живуловића,званог Серафим, превејаног масона који је већ преко НАТО покушао велику превару са имовином у власништву Војске Србије,па га је у томе спречила Коштуничина влада).
    Још пре Балканских ратова је Константин Леонтјев добронамерно опомињао Русију и питао је : "неће ли њени орлови залуд прелетати Дунав, да би касније, у слободи, Срби и Бугари излегали пилиће европског либерализма"!
    Данашња мудра руска дипломатија сигурно не превиђа ово упозорење и прави јасну разлику између марионетске политичке гарнитуре и стварног расположења српског народа и српско-руског виталног интереса. Уосталом НАТО се још није инсталирао физички на Копаонику.

    ОдговориИзбриши
  14. Мислим да сам да сам довољно и превише причао на овој теми али једно име које је поменула Мирјана навело ме је да напишем још један коментар - тачније питање ...

    Ксенија можете ли да потврдите је ли истина да је Бжежински изрекао ове речи (и да су оне унешене у доктрину деловања САД): "ми можемо нанети нуклеарни удар по Русији само у једном случају - ако они буду установили самодржавност династије Романових" ? Ову реченицу сам чуо раније - и никад је нисам заборавио.

    Опростите што ова порука нема везе са темом али веома ме занима Ваше мишљење, по овом питању - макар и укратко, а просто не знам где бих Вас то упитао. Не замерите.

    ОдговориИзбриши
  15. Родила мајка штеточину – што очима види рукама упропасти, шта дохвати то се осуши, кад млеко погледа оно се уквари тако већина нас у Србији цени *генијалне и неисцрпне* Динкићеве акције за *спасавање* српске привреде. Неки смеју да кажу – већини егзистенција виси па ћуте, али пунолетни све време причају да је покушај извоза аутомобила за Русију имао за циљ против Руску пропаганду. Не верују му ни електро-дистрибуција ни снабдевачи плина у Крагујевцу које хлебом храни, *...а некмоли сиротиња раја која глоба давати неможе ни трпети турскога зулума*.

    ОдговориИзбриши
  16. Драгане, ја никад нисам чула нешто слично, али то и не чуди - нисам баш неки поклоник лика и дела господина Бжезинског. Проверила сам и на руском интернету - ни рунет ништа о томе не зна.

    ОдговориИзбриши
  17. Не би Збиг, како Бжежинског од миља зову његови поклоници, био тако наиван да јавно изговори или напише оно што је Драган несумњиво чуо. Мада је у том ставу садржана сва ендемска мржња главног стратега победе над Русијом у тзв. хладном рату. Не треба сметнути са ума да је Бжежински свакако знао да Руси поседују нуклеарно наоружање и да је једино то оружје одвратило Запад од намере да војно покори Русију. Као богоборац и илуминат он је превидео православље као најјаче одбрамбено оружје Русије, јер је логично да Антихристов високопозиционирани ратни стратег и презире и потцењује ту исконску снагу Русије.
    Преведена на једноставан и свима разумљив језик основна мисао Бжежинског гласи:
    Руси не заслужују да имају толико пространу државу са таквим природним богатствима и зато им то треба одузети! Он чак отворено заговара распарчавање Русије на више делова.
    Е сад је питање - како?
    Порази Наполеона и Хитлера показали су да се Русија споља и оружјем не може покорити. Зато су предузета два унутрашња удара иницирана споља 1905. и 1917. Оба у време када је Русија била ратовима ослабљена и исцрпљена. (По правилу, хијене баш тада нападају.)
    Први удар, после пораза у рату са Јапаном, био је безуспешан.
    Други се, сатанистичко-ритуалним смакнућем царске породице Романових, на радост Запада и усхићење Антихриста, што му дође на исто, услед Првог светског рата успешно окончао.
    Савременици смо трећег и најопаснијег удара, који траје од октобра 1989. и пада Берлинског зида, и то на најподмуклији начин, најубитачнијим средствима борбе за промену свести и испирање мозга код руског и њему суседних и сродних народа.
    Две су пресудне сцене обележиле новију историју Русије и свету недвосмислено показале у ком се смеру (о)креће државни брод руског народа.
    Прва је откриће земних остатака мученичке царске породице, њихова достојна сахрана по свим православним обичајима у цркви светог Петра и Павла у Петрограду и њихова канонизација од стране Руске православне цркве 2000.године.
    Друга сцена је посредством медија такође обишла свет и у затворском кавезу показала Ходорковског, наводног бизнисмена и олигарха који се са својим америчким сарадницима нелегално већ био докопао знатног дела руског националног блага. Првим чином Русија је вратила своју ишчупану душу на њено природно место, у недра мајке Родине, и повратила свој свети хришћански идентитет.
    Искрено је окајала свој велики грах и потврдила свој пуни државни суверенитет.
    Другим чином послала је недвосмислену поруку Планетарној Аждаји и космичком Левијатану, шта чека тадашње, претходне и потоње узурпаторе руског националног блага, које је Русима, заједно са Владимиром Владимировичем Путином, подарио сами Бог! Творац и Сведржитељ!

    ОдговориИзбриши
  18. Hvala gospodji Tosic sto unosi svetlost u medijski mrak danasnje Srbije.
    Redovno slusam Glas Rusije i mislim da treba obavestiti narod da se emituje Glas Rusije jer mnogi ne znaju da postoji i da se emituje na radio Fokusu.
    Zivela majcica RUSIJA!

    ОдговориИзбриши