среда, 05. мај 2010.

И после Тита...


Тог дана далеке 80-те многи су плакали.

И мени, тада једанаестогодишњем Титовом пиониру, одличном и переспективном ђаку једне новосадске школе, чији су први литерарни опуси били везани углавном за лик и дело Јосипа Броза – шта ћете, свако доба наручује своје теме – није било свеједно. Али још се живело сито, још се путовало по свету без икаквих препрека и још се у вездуху није осећао мирис барута... Па чак и средином осамдесетих, вероватно већ по инерцији, Бреговић ће написати ону чувену „Пљуни и запевај, моја Југославијо“ сa речима: „ко не слуша песму слушаће олују...“

Не знам како у другим крајевима, а поготово међу старијим људима који су знали и тамну страну „титоизма“, али у Војводини осамдесетих је било тешко схватити шта фали братству и јединству, мада се помало већ читао Драшковићев „Нож“ и нека друга полузабрањена литература. Можда би било боље да је и стала забрањена? Не верујем.



Тито, па и ови после њега, бар прво време, држали су по затворима углавном тада још потенцијалне, али жестоке националисте. Чак је и најповршнији списак веома упечатљив: Туђман, Изетбеговић, Шешељ. Њих су поимали као далеко већу опасност по систем него некакве демократски орјентисане дисиденте. И били су у праву.



Али да би сви они једног тренутка били препознати као водеће фигуре међу својим народима морала је у систему постојати једна глобална грешка. Та грешка, системска грешка, била је направљена још у рату и одмах после њега – нацинално питање гурнуто је под тепих, сви народи бивше Југославије на силу су уврштени међу победнике, жртве и џелати нашли су се у истом табору. Ко се бунио, проглашаван је за националисту. А шта је следовало националистима, зна се.



Да ли је Тито био свестан ситуације? Јесте, јер поигравао се тим национализмима, негде је једнима затезао славину, са другима временом кокетирао, понекад је знао и болно да удари. Али човек који је успео да после рата окупи под комунистичким паролама непомирене и, како сада изгледа, непомирљиве народе, човек који је успео да створи трећу силу у свету - несврстане – и који је деценијама вешто маневрисао између Истока и Запада, знао је и како се одржава мир на Балкану. Једино на шта није мислио - или није хтео да мисли – да ће после њега да се појави још шест до осам „титића“ који ће и да пресуде његовом систему, његовим вредностима, његовом делу.



Знам да ће многи осудити овај текст, углавном присећајући се колико је Тито нанео зла овима или онима. Многи ће рећи да је Тито мрзео Србе, али ће њих још више посегнути за доказима како је мрзео Хрвате, Муслимане (мада, он их је и смислио), Албанце... Ко зна.
Ипак, мислим да је Тито волео све по мало, онако очински, али је највише волео себе и свој систем за који је жртвовао оно једино што је могло да утемељи трајан мир на Балкану – истину. Истину о жртвама и џелатима, која би могла постати добар ослонац за успостављање правде. А без правде нема мира.

6 коментара:

  1. Био је хоштаплер,прворазредна битанга и безвриједна људска нула.Ово му је лична карта.Човјек са лажним идентитетом који је посијао смрт у Србији.Иза њега је остала пустош.Конкретно мислим на "народне непријатеље" по Србији.Без потребе слао је Србе на сремски фронт.Његовом заслугом,несретног Карађорђевића,хазарској банди,Срби су данас у демографском минусу.Ко је тај човјек?Његово име и презиме?То на овим просторима не знам да ли ико зна.Али,ипак га славе.Славити непознату личност је ван сваке памети.Да је Југославија ичем ваљала не би се распала,10 година послије његове смрти.Није он донио никакву слободу.Зна се које то урадио.Први високи представник,то је он био.По том моделу примјењује се диктатура у такозваној БиХ.И као што је Југославија била вјештачка тако је и тзв БиХ вјештачка.Од Карла Билта па до овог Валентина Инцка смишљено се ради на затирању српства.То је радио и "грађанин свијета".Ко то не види тај је слијеп крај очију.Још увјек се народ сјећа усташе из куће цвијећа.Али народ.Апострофирам народ.Данас се многи представљају као Срби а са српством немају додирних тачака.Бора Чорба ову мустру је изванредно описивао у својим стиховима.Па ево једног од њих:"О Боже дај ми црни мерцедес са регистрацијом малом...црни мерцедес јер то је чудо над чудима,лепо је некажњено возити по цвећу и људима".Видите Ксенија,ови стихови се примају као пелцер.Тачни су сто посто.Русима је свануло кад су Руси узели ствар у своје руке.Крим је под украјинском окупацијом.Хрушчов није био Рус.Упамтите ове ријечи:КРИМ ЋЕ ОПЕТ БИТИ ДИО РУСИЈЕ!!Тако мора бити и никако другачије.Грузин Стаљин од Русије је отео Абхазију и Ј.Осетију.У ери Руса(Медведева и Путина)враћени су тамо гдје им је мјесто.Мајци Русији.Због хазарске мафије,због Стаљина,због њемачког фашизма као и због осталог хоштаплераја("пријатеља Русије") Руси су нажалост остали без својих бројних сународника.Све се то поправља у ери Владимира Владимировича.У ери Руса у Русији је наталитет јачи од морталитета.Са срећом од сад па до у бесконачност.У Русији која припада Русима.А чија је Србија?Шта Ви мислите Ксенија?Српска није сигурно.Ово што гледамо са српством нема везе.Људи се користе лажним биографијама баш као и "највећи син наших народа и народности".А народ овца који као хипнотисан прихвата оно што му је сервирано.Само једну истину.Ту нема и од истине.Народ не види даље од носа.Јефтина крџа,јефтина брља,наивна чељад,гола и боса.И још би написао шта тамо неко котрља али бићу пристојан.Рекао је Бора све.Имам поштовања према овом блогу и овом једином и најобјективнијем сајту који сам упознао.Наводни Јосип Броз Ксенија био је гангстер на квадрат.И да закључим.Кад Србији већ није свануло нека је Вама у Русији.Држите се политике коју спроводи Владимир Владимирович и небојте се никога и ничега.Нико Вам ништа не може.Могу само да Вас мрзе и ништа више од тога.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман05. мај 2010. 15:08

    Neka su mu vecne muke u paklu,proklet bio!

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала што сте овај коментар схватили као позив на дискусију.
    Топољ ме пита чија је Србија. Тешко питање, јако тешко. Мислим да је још увек српска, мада многи од оних који је воде мало маре и за саму Србију, и за српство. Чак то презриво могу назвати "србовањем".
    Али земља увек припада њеном народу. И народ зна на то да потсети, и то доста жестоко, оне који га не чују.

    ОдговориИзбриши
  4. Наравно Ксенија,позив на дискусију,то је исправна констатација.Ја волим дискусију у коме су супротстављена различита мишљења.Ви и ја бескрајно волимо Русију али понекад различито видимо догађаје у Србији и уопште на простору некадашње Југославије.Кад кажете "Тешко питање,јако тешко",с овим се могу сложити онолико колико има простора за сумњу с'тим да ја у овој варијанти више нагињем да Србија српска није сигурно.Вјерујем у то зато што је много нелогичности.Једнога дана кад утихне цензура,кад падну све маске,кад се сазна истина о наводним Србима(знате на шта и на кога мислим)тек онда многи ће видјети колико није била српска.Може да се лаже овдје на земљи,да се измишља ово и оно,да се крије права истина од народа,али онај горе,он се не може лагати.Код њега је тефтер гдје је све фино записано.Рецимо да је пола српска а пола нечија друга.Чим човјек не може да каже шта мисли,чим га цензуришу то већ није Србија.То нагиње ка непријатељству према Србима."Али земља увјек припада њеном народу".По Божијим начелима да али земљу треба заслужити.Од петог октобра нешто нисам примјетио да је народ потсјећао и то жестоко оне који га не чују.Оно што ми се свиђа у Вашем одговору Ксенија јесте Ваша констатација да они који воде Србију мало маре за њу.То ми даје за право да закључим да Ви у дубини душе вјерујете у оно што се крије од народа.Ако кажем Срби морам ставити наводнике-"Срби" или наводни Срби или наводни Србин.За све је крива проклета цензура и овај горе коме је посвећен Ваш ауторски текст.Тачније његове обавјештајне службе.И зато да није било њега не би било ни овог данашњег зла.Ево Вам најсвијежији примјер са епископом Артемијем.Типичан примјер да Србијом владају они који са српством немају додирних тачака и они који нагињу 25-том децембру.Што вријеме буде више одмицало све ће Вам бити јасније зашто Срби попут мене више воле Русију него Србију.Само ћу Вам навести пар разлога:Зато што је из Србије између осталих,фашисти у Тбилисију продавано оружје.Зато што је усвојена она срамна декларација о Сребреници.Зато што је Борис Тадић предсједник Србије.Зато што хоће БТ и сви попут њега да угурају Србију у НАТО а овце које су га бирале против тога немају ништа.Они који га не воле у Србији превише су килави за неку озбиљнију акцију.Конкретно мислим на опозицију.И има још много тога зашто.Увјерио сам се у једно и то је највећи разлог моје Платонске љубави према Русији.Изворно православље данас једино постоји у Русији.Ово остало је Ватикан узео под своје.То само слијеп код очију не види.Поздрав Вама Ксенија и гостима вашег блога.И још Вас једном молим пишите чешће ауторске текстове.

    ОдговориИзбриши
  5. Честитке од срца морнарима ратног брода "Маршал Шапошњиков".Е тако то ради права и озбиљна држава.Стварно је Русија привилегована.Има најмоћнији нуклеарни арсенал и најмоћнију армију.Уједно то су два највећа пријатеља Русије.

    ОдговориИзбриши
  6. Александар07. мај 2010. 11:55

    Као и увек одличан текст. У том истом Новом Саду исте 1980. поводом Титове смрти, као једанаестогодишњи пионир био сам вербално укорен два пута. Први пут када је у разред дошао специјални број дечјег листа ''Невен'' посвећен смрти доживотног председника. Након пријема броја враћајући се од катедре ка својој клупи спонтано сам оценио да је цена броја остала иста, а да је број листова дупло смањен. ''Александре како те није срамота да у овом тренутку мислиш на такве ствари?'' Тада наравно, нисам схватао да ће рачун Титове владавине који ће платити моје и друге генерације бити много већи од половине цене дечјег часописа, која се сукобила са мојим пионирским схватањем поштења. Други пут у питању је било чешање на почасној пионирској стражи код књиге жалости у месној заједници. Чешање је било потпуно подсвесно. И очигледно преурењено.
    У корену свега ипак је била, како то аутор тачно закључује ипак страшна и велика - Лаж.

    ОдговориИзбриши