Победа или почетак краја једне премијерске карјере?

Ове ноћи су се премијери Русије и Украјине договорили око транзита и испорука гаса на веома једноставном принципу - 20% попуста од тржишне цене за Украјину, и иста цена транзита за Русију до краја 2009. године.

Најприродније питање је следеће - зар је морало пола Европе да се смрзне да би се постигао тако једноставан договор?

Ја бих то питање поставила председнику Украјине Виктору Јушченку. Јер лопта је и сада на његовој страни. Мада је председника Медведева у телефонском разговору уверио да је дама стигла у Москву са пуним овлашћењима за склапање валидног споразума око транзита и испорука гаса, што је и она сама потврдила за јавност, ипак, очекујем још спотицања на путу гаса до потрошача. Јер ако је она победник, јасно је ко је ту изгубио. А ја нисам сигурна да је Јушченко спреман за пензију, па још тако срамну.

Дај Боже да грешим, али Јушченко сада може да повуче потез којим би минирао све што је пани Јуља договорила у Москви. Тиме потпуно уништава њен ауторитет, показује и својима у Украјини, и осталом свету ко је газда у кући.

Видећемо већ наредних дана. Али ужасава ме сама мисао да сви ми зависимо од болесних амбиција једног човека чији је рејтинг на ивици цензуса.