понедељак, 12. јануар 2009.


Ето, изгледа да ће гас кренути. Ако наравно не дође до техничког куршлуса, што у случају са нашим украјинским пријатељима није тешко замислити.

Уствари, прича је далико компликованија него што делује на први поглед. Док смо се сви помало смејали јадној, малој Украјини испало је да је она и заиста јадна и мала. И веома несрећна. Стручњаци тврде да се курс гривне током 2008. преполовио, и да је металуршка индустрија пала за 65%. Криза удара далеко јаче него по осталој Европи, са Русијом је нема смисла ни поредити.

Можда то понеког и обрадује, некога ко се нада да би ова наранџаста власт могла пасти. Мене лично ова тешка ситуација у суседству само плаши. Док ми не доградимо све заобилазне јужне, северне, плаве и остале токове мораћемо да се договарамо са једном земљом која колабира у економском, политичком и социјалном смислу.

Велика је опасност распада земље, јер политичка подела у земљи је и географска - на источни и западни део.

Још већа је опасност да ће председник земље, који нема шта да изгуби увести ванредно стање.

Социјални бунт у Украјини... с обзиром на темперамент наших комшија увек постоји опасност прерастања у... сами знате.

А да ли је ико спреман после ове гасне авантуре да помогне земљи од неких педесетак милиона становника? Ко, можда Русија или Европа?

А требало би. Јер ништа страшније од нестабилне, растрзане бунтовима Украјине која се протеже по целој граници између Русије и Европе не да се замислити.

Нисам сентиментална. Само размишљам о томе да ипак живимо сви у истој кући, где не можемо да игноришемо нечију пропаст.

2 коментара:

  1. Поштована Ксенија, комплименти на новинарском раду и срећан рад блога. Што се тиче ситуације у Украјини, последњи догађаји само нас подсећају на чињеницу да када се разговара са властима у Кијеву то нису само обични билатерални преговори. Наиме, када је до бизарног нивоа, у готово свим сферама постало очигледно да Украјинске власти увозе своје политичке ставове са потпуно другог континента од оног на коме се налазе Русија и Европа сасвим је оправдано смирење тензија тражити у директном дијалогу са новом администрацијом у Вашингтону. Уколико тако нешто није могуће или се покаже као непродуктивно треба Руску државну политику прилагодити реалности да би физичко одвајање Русије од остатка Европе стварањем некакве непријатељски настројене нато државе са улогом тампон зоне представљало претњу по државну безбедност првог степена. Такве претње озбиљне државе увек уклањају, путем јавне и тајне дипломатије, и свим расположивим средствима. Свет не прашта слабости и грешке. А постоје они који нажалост Русији као ни Србији не мисле добро. Иначе чини се да већина у Србији правилно разуме руски став везано за гас, упркос покушаја спиновања од стране појединих медија и углавном маргиналнох политичара. Толико у овом коментару. :) Поздрав и све најбоље!

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала Марко. Непријатељска тампон зона јесте претња по државну безбедност, и власти Русије траже разрешење проблема пре свега у разговору са својим западним колегама. То изгледа почиње да даје резултат, - поруке Франка Валтера Штајнмајера и Ерве Морена о томе како се без Русије не може градити европска безбедност, упућене новом америчком председнику, говоре саме за себе.
    Друга је ствар што се та нова америчка администрација формира од добро и мени овде у Москви, и вама тамо у Србији познатих ликова. За разлику од београдских званичника који су листом славили Обамину победу ја сам јако скептична према демократама у целини, - за разлику од републиканаца, они су скроз непредвидљиви. 99. је довољан доказ. Увек покушавају да докажу нацији да нису издајници, па вуку неке незамисливе потезе. За републиканце бар знаш да су ти отворени непријатељи.
    Али, да се вратим Украјини... Ни једна власт није вечна, па ни ова садашња, - то је прво. Даље читајте између редова.
    Друго, Европа ни сама није одушевљена идејом пријема Кијева у НАТО и ЕУ. Сада и још мање.
    Ипак, најгоре што је могло да задеси Русију, задесило је - суседна земља у којој се не зна ни ко пије, ни ко плаћа.
    Што се тича разумевања за руски став у гасном спору, чињеница је да ће се у Србији увек наћи снаге спремне да искористе ситуацију у свом и још понечијем интересу. Али ако нас народ у целини буде разумео, то ће бити одлично. И верујем да ће Русија умети да буде захвална за разумевање.

    ОдговориИзбриши