СВЕТ СЕ ПРОМЕНИО, АМЕРИКА ЈОШ НИЈЕ

Јуче је ступио на дужност 44. предеседник САД, тамнопути Барак Обама. У свету овај догађај углавном је примљен са одушевљењем, оцењен као историјски и као пролог озбиљних промена како унутар Америке, тако и ван њених граница.
Ипак, након пажљивог читања инаугурационог говора, који садржи заиста историјску реченицу - „Свет се променио, мора и Америка“ – остаје чудан осећај да се свет сигурно променио, а да Америка за сада не схвата како треба да се мења.
Терористима је саопштено да се Америка неће одрећи свог начина живота и да ће их победити. Ирак, како је најављено, биће препуштен коначно његовом народу, док ће операција у Авганистану, насупрот, постати ефикаснија. Муслиманима је речено да не криве Запад за своје системске грешке, а сиромашнима је обећана солидарност.
А у целини, - „Америка је пријатељ сваке нације, сваког бића које се труди да живи достојанствено и у миру“.
Какви се закључци могу извести? Нажалост, повода за опитимизам нема.
Из срамне ирачке авантуре треба се што пре узвући, - неефикасно, а у ова кризна времена и прескупо. А то значи хитно повлачење и препуштање међусобно непомирљивим шиитима, сунитима и Курдима разорене земље. Ту је наравно могуће повлачење гордо уздигнуте главе, јер, забога, све је то био пуки авантуризам Буша.
Око Авганистана није све тако једноставно, мада увек постоји могућност да се део операције пребаци на савезнике из НАТО-пакта. Можда се управо то има у виду, када је реч о повећању ефикасности операције?
Што се тиче терориста, - наизглед, све је речено како треба. Осим најаве да ће Америка и даље сама да одлучује ко јесте терориста, а ко би могао и да избегне неминовну америчку одмазду. На који начин они то одређују да се наслутити и из чињенице да се у овом тренутку САД баве формирањем армије Косова на бази Ослободилачке војске Косова. А Срби ту изгледа потпадају баш под терористе, јер како се другачије може објаснити изјава новог државног секретара Хилари Клинтон да је управо она наговарала мужа да бомбардује Југославију? „Ја сам га натерала да бомбардује. Једноставно се није могло допустити да на крају двадесетог века имате оно што се могло разумети као највећи холокауст нашег времена. Зашто имамо НАТО, ако не да заштити наш начин живота?“.
Ово му дође као коментар на Обамину изјаву како је Америка пријатељ сваке нације која се труди да живи достојанствено и у миру. А ко је ту мирољубивији и достојанственији, - терористи из ОВК или српска војска и полиција – то ће већ да одлучи сам ујка Сем, ма као се звао у овом историјском тренутку.
Уосталом, има у говору Обаме и момената који уливају наду, - поруке муслиманима и сиромашнима. И у једном, и у другом случају имате осећај да им Америка нуди да сами решавају своје проблеме. Јер солидарност не подразумева директну матерјалну помоћ, а без улагања пада и политички утицај. Што се тиче идеје да се Запад не криви за системске грешке муслиманских земаља, то већ личи на умивање руку. Изгледа да је нови председник спреман мало за прикочи америчку експанзију.
Што би за многе земље, укључујући Србију, могло бити само од користи. У новој америчкој администрацији, поред већ поменуте Хилари Клинтон, имате још и Џоа Бајдена, увереног да независност Косова представља победу муслиманске демократије. Такође остаје министар одбране Роберт Гејтс, који је у октобру подржао независност и територијалну целовитост Косова на терену, у пријатељском разговору са албанском администрацијом покрајине. Треба ли очекивати позитивне промене у односу према Србији? Не баш. Боље би било да у обновљеној Белој кући на њу једноставно забораве.