ГЛАВУ НА КОЦКУ

У уторак је прича око испорука руског гаса Европи добила веома речит развој. На захтев руског премјера Владимира Путина – „У првом реду задовољити потребе оних земаља које су највише пострадале у овом сукобу, -Балкан и Словачку“, из „Нафтогаса“ Украјине стигао је циничан одговор: компанија не може да испуни захтев „Гаспрома“ о транзиту 76 милиона кубних метара гаса дневно преко гасне станице „Суџа“ пошто би то наводно оставило без гаса Луганску, Доњецку, Одеску и делимично Дњепропетровску област Украјине.
А у међувремену, према подацима Уније послодаваца Србије прошле недеље губици 30 водећих извозних компанија изнели су негде око 220 милиона долара. Ако се криза настави, ове недеље изгубиће још 323,5 милиона. И све то у условима тешке економске кризе.
Откуда толики цинизам? Наравно свој интерес увек је пречи. Ипак, да ли у Украјини заиста верују да ће и овај пут проћи некажњено? Да ће већ по традицији сви да оптужују Русију за енергетску уцену, а да ће Кијеву све отпиосати као демократској земљи која тежи западним вредностима? И да ће му у име ове велике политичке игре опростити не само смрзавање својих грађана, него милионске губитке?
Наравно да не. Чак и украјински политичари схватају да је овај пут истински кривац свима познат. И без обзира на све, стављају главу на коцку. А то је већ јако опасно. Јер објашњења за овај покушај колективног самоубиства наранџасте коалиције могу бити два, и ниједно од њих не слути на добро.
Прво објашњење су понудили Американци. Сами су се прозвали. Дакле, „САД сматрају бесмисленим тврдње да у гасном конфликту Украјина делује по налогу Вашингтона“, - саопштио је званични представник Стејт департмента Шон Мекормак, коментаришући недавну изјаву заменика председника „Гаспрома“ Александра Медведева. Смешно. Медведев је само претпоставио да причом диригује неко из иностранства, а на питање - из које земље? - одбио је да одговори.
Али сама претпоставка делује доста логично. Јер само с оне стране океана може се равнодушно посматрати како се смрзава Европа. Али, ако одбацимо иронију, вреди обратити пажњу на информацију која се појавила у листу „Известија“. Новине, наиме, пишу де се према „Повељи о стратешком партнерству“, коју су децембру потписали Кондолиза Рајс и шеф украјинске дипломатије Владимир Огризко управо Вашингтон обавезао да помогне у модернизацији трошних украјинских гасовода. Прича се, узгред, да је Украјина спремна и да прода свој гасоводни систем Американцима. Ко ће да узме паре јасно је унапред.
А сад пар речи о другом објашњењу тајанственог понашања украјинских политичара, које делује далеко опсније. Украјина се у ствари налази на ивици банкротства. Не само политичког, већ и оног правог – економског. И могуће да је овај корак, - залеђивање Европе, - био сигнал самој Европи, па и Русији, да Украјини треба хитна помоћ. У новцу, кредитима, у гасу... у било чему, само да огромна земља са 50-так милиона грађана на повуче са собом на економско дно пола континента.
И ако је то заиста тако, ако украјински политичари не покушавају да сачувају добро име државе зато што знају да од њега и овако ускоро неће остати ништа, ако знају да је земља банкрот и да се неће извући из дугова и из кризе, - онда су избрали прави пут. Спасаваћемо је сви заједно, немамо куд. Истина, остаје слаба нада да ће тај процес да се одвија већ под руководством неких других политичких актера у Кијеву.