субота, 31. јануар 2009.

Мој прилог рекламној кампањи "Пешчаника"

Обично се не бавим маргиналним за државу Русију и за државу Србију појавама као што је, рецимо, емисија „Пешчаник“. Увек су ме више забрињавали анти-руски лобисти у Влади, него у медијима.
Али, кад је већ игром случаја поменут у једном од коментара на мом блогу, хајде да размотримо и тај феномен.
У принципу, аутори програма сасвим професионално одрађују неке задатке, чим успевају до те мере да изиритирају публику да им та публика организује нападе на сајт, аутомобиле, па чак и да спречава промоцију програма у провинцијским градићима. На неки начин то је успех, и успех незанемарљив. А тек када се сам Председник земље огласи поводом напада... све у свему, имају шта да прославе. Толику медијску пажњу никада не би привукли да није сталних, рекла бих цикличних скандала везаних за „Пешчаник“.
Ко год били они незадовољни, који се питају за кога раде две Светлане, обарајући сатјове и демолирајући возила праве велику грешку. То добро знају, рецимо, естрадне звезде које су руку спремне да дају за један добар, квалитетан и медијски заступљени скандал. Сваки скандал је одлична реклама, која иначе доста кошта. Овако испада да противници „Пешчаника“ добровољно и потпуно бесплатно одрађују за ову емисију рекламни пројекат. Прочитајте коментаре корисника на текст Слободана Антонића у „Политици“ и видећете да се доста људи заинтересовало за „Пешчаник“ управо после оног скандала у Алексинцу.
А што се тиче питања за кога раде... А зар је то битно? Можда не раде ни за кога, можда најискреније верују да им је животни позив да псују Путина уживо и да поправљају Тадићу имиџ сваком приликом га поредећи са руским премјером. То је њихов избор, и њихов ниво. Али и њихово право.
Као што је наше право да променимо станицу зачувши њихове гласове. Пустите кораће, луковиће и слично да пљуцкају са својих друштвених маргина на сав остали свет. Будите хумани, - ништа друго те људе не може да одржи у центру медијске пажње. И они ће се борити за то да остану спомињани качећи своја имена за нека већа и што је најважније, - популарнија имена.
Па треба ли и ми да им правимо додатну рекламу? Ево, већ жалим што сам и ја овим постом дала свој допринос „Пешчанику“.
Ах, да, још нешто. Онај слоган, - „Ако вам је добро, онда ништа“. Довољан повод да сваки човек који воли живот заобиђе ово друштво фрустрираних.

2 коментара:

  1. Posle “milosrdnog andjela” u Srbiji se pojavio “milosrdni pescanik”.Srbija I njeni gradjani dovedeni do prosjackog siromastva iz nedelje u nedelju dobijaju istu poruku:”Ako vam je dobro,onda nista”Ovaj slogan nije spontan, njega su kreirali oni koji vec dugo vremena unazad funkcionisu po sistemu: da siromaha kupimo za sandale ,povecacemo trazenu meru,a smanjiti otkupnu cenu,usput cemo varati na vagi!

    ОдговориИзбриши
  2. Морам рећи да сам давнашњи противник ширења песимизма. На руској телевизији радила је деведесетих година једна госпођа, звала се, а и данас се зове, Светлана (каква коинциденција са водитељкама Пешчаника!)Сорокина. Свако вече завршавала је вести дана некаквом сентенцом у стилу - данас је лоше, а сутра ће бити још горе. Претерујем, наравно, али сам управо тај осећај имала. Та је госпођа била изузетно популарана, уосталом, ако и сви водитељи дневника у ударном термину. И када је нови уредник сменио, ја сам вероватно била једина коју је та вест обрадовала. Програмирање нације на депсресивно стање, по мом мишљењу, вуче на злочин, поготово у тешка времена. Данас Сорокина ради на радију "Ехо Москве" (за неупућене у наше руске прилике - пандан Б-92) и ја све размишљам да јој понудим онај слоган Пешчаника за мото њеног ауторског програма :)

    ОдговориИзбриши