понедељак, 02. фебруар 2009.

АМБАСАДОР ИЛИ НАМЕСНИК?

Још сасвим недавно, 20. јануара, свет је апалудирао програмској изјави новог америчког председника Барака Обаме, који је устврдио да се свет променио, па мора и Америка. А десетак дана касније амбасадор САД у Београду Камерон Мантер у интервјуу за „Политику“ показао како се речи новог председника тумаче на терену.
Дакле, Мантер, гост – да потсетим – на српској земљи, без икаквог устручавања изјављује: „Проблем Косова је завршен, јер је решен проблем статуса“. Поштено говорећи, тешко ми је да замислим ситуацију у којој би се амерички амбасадор у Русији усудио да изговори нешто попут - проблем Чеченије је решен јер тако сматрају у Вашингтону. Али у Србији сличан дипломатски безобразлук постао је толико уобичајен да на њега нико и не обраћа неку посебну пажњу.
Уосталом навика прекрајања граница других држава по својој вољи није једина особеност америчког амбасадора. Он још и активно гради куле у ваздуху. „Са оптимизмом гледам на будућност Срба који живе на Косову“; „Руководства Републике Србије и Републике Косово би требало да разговарају као пријатељски суседи“; „Радимо и на културном идентитету Републике Косово као мултиетничке државе“; „Мислимо да мултиетничке Косовске безбедносне снаге неће бити проблем јер ће обезбедити сигурност људима који живе у Републици Косово, било да су Срби или Албанци. Оне су лако наоружане и неће бити проблем и претња било коме у региону“.
Шта је ово? У наивност амбасадора САД некако је тешко поверовати, што значи да преостаје претпоставка да Мантер свесно изврће чињенице и зачињава то добром дозом цинизма.
Хајде да се сетимо бар тога како је почела ове година. Позваћемо се на исту ту „Политику“: „Прво су нападнути припадници полиције, потом су, само дан касније, 30. децембра два албанска младића ножем убола тинејџера Николу Божовића, 2. јануара експлодирала је бомба код кафића „Вива” у којем се окупља српска младеж, а исто вече на дужности је повређено шест ватрогасаца, као и чланови новинарске екипе РТС-а у Бошњачкој махали. Потом су, пред припадницима Кфора који нису реаговали, у истом насељу претучени Срби, а недуго потом полиција је спречила инцидент између Срба и Албанаца у селу Суви До, јер је претходно каменицама гађан аутомобил Србина из овог места“. Додаћу да је ова евиденција била део чланка посвећеног двема експлозијама које су одјекнуле у насељу Три солитера, чиме овај списак можемо допунити.
И после свега тога амерички амбасадор, седећи у Београду, прича о Косову као мултиетничкој држави, води бригу о његовом мултиетничком имиџу и резонује о вегетаријанском усмерењу Косовских безбедносних снага. Као, лако су наоружане. Вероватно ће то за господина амбасадора бити велико изненађење, али већина Срба на Косову убијена је мецима испаљеним управо из „лаког наоружања“. Уз то, - од руку људи који тренутно попуњавају редове нове косовске војне формације.
За нас је наравно интересантан и одговор Мантера на констатацију новинара „Политике“ да је „гасним споразумом Србија је успоставила чврсте економске везе с Русијом“. Господин Мантер је прво рекао да је „енергетска зависност проблем за свакога у Европи“, да би потом дао Србији пријатељски савет: „Рекао бих да је мудра политике било које европске владе да не буде у ситуацији да затвори фабрике и да се људи смрзавају због једног снабдевача који не може да вас из било каквог разлога снабдева“. И додао да је тражење алтернативних извора енергије заједнички задатак. Каква брига о становништву Србије! Наравно оном становништву, које је преживело тромесечно бомбардовање у америчкој режији. Али шта је то у поређењу са чињеницом да се људи смрзавају!
И најзад, прича о томе, како Американци виде инвестиције у Србију. „Изградњом нове зграде амбасаде САД у Београду која ће ускоро почети, у српску економију биће убачено сто милиона долара“. Немам речи. Сем можда онолико колико ми треба да потсетим да су зграде амбасада валсништво земаља које их заузимају.
А у целини, ако је Брак Обама заиста заинтересован за промену имиџа Америке у иностранству било би добро да тај мучни процес започне у Београду.

4 коментара:

  1. Александар03. фебруар 2009. 15:24

    Остаје дилема да ли је цинизам, који прелази у сарказам, намеран или ненемеран.
    Уколико је намеран, у питању је непристојност која не приличи не само положају амбасадора већ и јавном обраћању уопште.
    Уколико је ненамеран, у питању је недовољна промишљеност која такође не приличи положају амбасадора, нити јавном обраћању.

    Међутим можда цинизма у самим изјавама амбасадора/управљача објективно и нема.

    Цинизам који прелази у сарказам настаје када
    причу о вредностима и добрим жељама доведете у везу са неспорним деловањем америчке политике на балкану. Од саветника хрватских генерала, преко муџахедина у БиХ, до УЧК, Рачка и милосрдног анђела.

    Другим речима, нема цинизма у изјави неке баке у којој она каже да воли децу, изјава постаје цинична уколико то говори бака из бајке о ивици и марици.

    Али како било шта замерити једном амбасадору, уколико су сами министри и председници земље у којој је он амбасадори још већи циници, на исти начин...

    ОдговориИзбриши
  2. Браво за ово "нема цинизма у изјави неке баке у којој она каже да воли децу, изјава постаје цинична уколико то говори бака из бајке о ивици и марици". Да не предајете Ви случајно логику?

    ОдговориИзбриши
  3. Александар03. фебруар 2009. 17:58

    Хвала
    Имао сам срећу да слушам изузетне предаваче - логике у карловачкој гиманзији и филозофије права на факултету.
    Остало је што рече игуман Теодосија Мркојевић у Лажном цару Шћепану Малом -
    ''самоук сам, ако штогод знадем...

    А има ту и разговора са пријатељима, добрих књига и текстова, коментара и наравно блогова.

    ОдговориИзбриши
  4. Тешко је живети под окупацијом, али за сада хлеба имамо.
    Није Мантер први хулиган који је газио светом српском земљом, али спада у неваспитаније.
    У сваком случају хвала Вам на храбрости, подршци и разуменању.
    Срећно!

    ОдговориИзбриши