среда, 4. фебруар 2009.

КЕЦ НА ДЕСЕТКУ

У уторак на састанку са колегама поводом 19. годишњице Демократске странке председник Србије Борис Тадић дао је једну доста неочекивану изјаву. Нећу је цитирати у целости, јер како год вртели ту реченицу у сувом остаку остаје ово: „ми смо увек спремни да са легитимним представницима Албанаца са Косова и Метохије разговарамо о свим животним питањима“.
Онда је, вероватно схвативши како то може да буде протумачено, додао нека појашњења: „Ми се налазимо у једној посебној фази српско-албанских конфликата. Србија не жели никакво зло Албанцима, ми желимо одрживе, добре односе, међунационалне односе, али они морају бити постављени тако да не доводе у сумњу легитимне државне интересе Србије и њен интегритет“. И ако Албанци уваже побројане принципе, Србија је увек спремна за разговор.
Није ваљда да председник још има неких сумњи? Албанци, наравно, неће испоштовати наведене принципе, јер они ево већ годину дана сматрају да живе у другој, одвојеној од ове Тадићеве, држави. И разговоре са српским политичарима спремни су да воде само на међудржавном нивоу.
Али, ако оставимо по страни став Албанаца, хајде да размотримо сам предмет евентуалних преговора.
Ево га, рецимо, једно право животно питање - економска криза. Људе и с једне, и с друге стране Ибра треба нечим хранити. И ово питање је у свуда у свету у надлежности Владе и њеног председника. Значи ли то да ће Тадић покушати да посади за исти преговарачки сто Цветковића и Хашима Тачија? И да ли ће то признање легитимности премјерства потоњег? А шта онда да се ради са кривичном пријавом коју је против Тачија поднео МУП Србије?
А ако је председник имао у виду унутаркосовске преговоре на локалном нивоу, што је онда пустио Еулекс у покрајину? Различитих међународних посредника – од Унмика, преко ОЕБС-а, па до ево сада и Европске мисије – на Космету ће ускоро бити више него самих житеља. И ако већ они нису успели да реше сва животна питања која стоје између албанских власти и не-албанског живља, онда није разумно рачунати ни на успех директних преговора.
Не мислим да председник државе све ово не зна. А то значи да не треба разматрати шта, већ зашто је речено. Осим тога, разлог из којег је ова ризична изјава дата мора бити веома озбиљан, јер она ставља Тадића под моћан удар опозиције. Демократска странка Србије већ се огласила – најоштрије осудивши изјаву Бориса Тадића, тамо су председника још и упозорили на кршење Устава.
Али председник се ипак одлучио на ризик. Делимично зато што је опозиција слаба, а делимично због моћног притиска Европске уније која инсистира на нормализацији односа између Србије и Косова. Поготово што је председникова порука стигла некако таман пред изјаву Савета Министара уније поводом годишњице проглашења независности ове српске покрајине.

3 коментара:

  1. I da dodam na sve to njegov komentar koliko covek ima vise drzavljanstva toliko vise vredi to znaci posten seljak,radnik,ucitelj,....srbin koji ima samo srpsko drzavljanstvo on ne vredi nista.Po recima Tadica Milena Dravic i Dragan Nikolic vrede vise nego svi posteni gradjani Srbije kojima je glavno drzavljanstvo Srpsko i nijedno drugo.Sticajem okolnosti svedok sam toga da su na zapadu neki Srbi morali da se odreknu svog srpskog drzavljanstva da bi dobili drzavljanstvo zemlje u kojoj zive i rade.A za ciji ce parlament glasati gradjani Srbije koji imaju dva drzavljanstva(madjarsko,hrvatsko,rumunsko.bugarsko,makedonsko,albansko,crnogorsko,bosansko...)da li ce glasati da je Kosovo deo Srbije ili da pripada Albaniji?na ovaj nacin i zakonom o dva drzavljanstva se ispunjava prorocanstvo Tarabica da ce "svi Srbi stati ispod jedne sljive".Jos uvek postoji sansa, Srbija ne sme ni u kakve NATO integracije,jer poginuli od NATO avijacije nam nikad ovo ne bi oprostili.Zato Tadicu navuci na glavu srpsku kapu ne stidi se jer 1metar moje Srbije vredi vise nego Amerika cela.

    ОдговориИзбриши
  2. Растко цитат о држављанству је одличан, нисам га до сада чуо и добро је да се такве изјаве Политичара понављају.
    Само нешто ми није јасно. Зашто латиница и зашто и таква латиница без квачица, саката - ружи се језик. Није ваљда та брзина баш толико битна.
    А помисли и на ћирилицу, ако на ћирилици ми не будемо писали ко ће...?

    ОдговориИзбриши
  3. Ma Aleksandre prihvatam tvoju kritiku, Ksenija je toliko dobar komentator da joj ne mozes nista dodati.Mozda nisam napisao sve kvacice jel ih nemam na tastaturi.Samo covek se ne gleda u odelo nego u oci a time i u srce.Dozvoli da zakljucim mozemo pisati razlicitim pismom govoriti drugim jezikom ali se istina naj dalje cuje.

    ОдговориИзбриши