среда, 18. фебруар 2009.

Једна јако тужна констатација


Све разумем. Криза је. Нема се. Све је поскупело. Незапосленост је у порасту. Могу да набрајам до сутра...

Ипак, да ли је могуће да Глас Русије посвети више времена и пажње годишњици проглашења независности Косова од свих српских медија?

Стигли смо дотле да ово питање занима само Јеремића, Ђорђа Вукадиновића и моју маленкост, која је јуче састављала наш програм. Изгледа да све остале питање Косова и Метохије само замара.

Могу и то схватим. Тешко је борити се против оних, којима желиш да се придружиш. Још теже је борити се са неким, кога ти од детињства описују као земљу снова. Испуњених снова.

Али, кад останемо сами, поскидамо одећу, одложимо телефоне и сатове - шта нам остаје?

Остаје нам оно што смо постигли неком надградњом наслеђеног од наших предака. Односно, генетско сећање употпуњено нашим личним искуством.

И када бирамо између бољег живота данас, не би смо смели да одбацујемо оно за шта су се бориле генерације пре нас. Све генерације, па и она која је свој избор правила далеке 1389.

Звучи паптетично? Грешите. Да није њих, не би било ни нас. Можда ни ове и овакве Европе.

Није у питању патетика, у питању је здрав разум. Избор пред којим се налази Србија претпоставља дуализам ставова у једној глави. А то се у медицини зове шизофренија.

5 коментара:

  1. Нема места елегији! Постоји и једна мање видљива, млада и јака, способна и ментално отпорна Србија која зна и воли своје корене, која разуме и види положај Србије која је данас објективно на коленима у готово свим сферама...трудим се да и сам будем део те Србије. Постоје моје колеге и колегинице са београдског и других универзитета, који знамо да Србија заиста може много боље и усправније. Ништа није вечно, доћи ће до промена у Србији, и као што је декада пропадања деведесетих за Русију имала свој крај, доћи ће крај и овом времену српских посрнућа. Надајмо се само да ће тај тренутак доћи пре него што нас задеси још неки велики бродолом, од који се неки већ помаљају на хоризонту...А када је Космет у питању пажњи препоручујем поруку која је у виду 40 метара дугачких транспарената јуче накратко осванула да виси са ограде савског моста: Никада нећемо одустати! Косово је Србија!

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала на утешним речима. Једино што ми је жао то је што су транспаренти осванули накратко. Јако ми је драго што помињете колеге и колегинице са универзитета. Патриотизам је једна јако танана ствар јер је лако прескочити са љубави према свом у народу у нетолерантан однос према другим народима, поготово на Балкану са његовом богатом ратном историјом. Од прелазка те фине границе најбоље спашава управо образовање и култура.
    За будућност Србије јако је битно да је воде људи који су у стању да поштују пре свега себе, свој народ, а самим тим и друге народе.
    И ако се нова, патриотски орјентисана генерација регрутује из универзитетских редова шансе за такав исход су веће.

    ОдговориИзбриши
  3. Не чудите се таквом стању у Србији јер поред мноштва радио и тв станица новина , часописа овде нема слободе да се каже или докаже истина све је угушено или се не спомиње . Нама у Србији је преко потребна истина и правда али како до њих доћи ? Ова окупација је тешка и грозна али то већи део људи не види , родољубље је замењено трком за западне "вредности" новац и ствари (аутомобили ,рачунари ,станови ...).Створена је лажна слика напретка распродајом свега што вреди . Јадна је будућност следећих генерација која неће имати ништа своје заслугом превараната и обмањивача . Невероватна кратковидост политичара после 2000 године свој народ тера у ропство а напретком се подразумева уназађивање школства и здравствене заштите , одрицање од српске историје и културе , традиције . Ружан сан који је стварност мора да прође , надам се да ће у скорој будућности доћи неки нови интелектуалци јер данас нема изгледа ниједног .

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман3. март 2009. 18:44

    Живети под окупацијом НАТО коју спроводе партије на власти у Србији, није ни мало лако. Ево укратко да кажем како ја то осећам. Тихо са најближим пријатељима причамо о томе како слуге окупатора систематски уништавају свако здраво ткиво српског друштва. Корупција која цвета је заправо намерно уведена од стране партија на власти како би се што темељније уништило друштво и држава. У Србији се под овом окупацијом тихо спроводи и духовни геноцид над српским народом и припрема терен за покатоличавање. Уводе се нека нова правила у црквеним обредима, што не води ка миру у земљи. Главна власт у Србији седи по неким амбасадама а председник државе и Владе му ту дођу као пудлице. Просто сам се чудио како је Влада успела да потпише енергетски споразум са Русијом, поред оне Гебелсовске пропаганде против свега што је руско и православно. Универзитет полако умире, и квалитетни кадрови беже. Све ме ово подсећа на последње дане Византијског царстава. Уздам се у то да царска Русија извуче мач из корица и преузме одговорност за мале Словнеске народе којима прети истребљење од стране НАТО, јер ми нити имао снаге ни моћи да се сами супроставимо овом дивљању крсташа.

    ОдговориИзбриши
  5. Није, Ненаде, све тако црно. У тој истој Влади, коју Ви сматрате вазалном, постоје људи који су се за тај уговор борили, и то против својих сопствених колега. Нисам овалшћена да наводим имена,али можете и сами да процените. Сигурно знам, из сасвим поузданих извора, да је било притисака из неких страних амбасада на те људе, али они су победили. За наше опште добро, надам се.

    ОдговориИзбриши