петак, 6. фебруар 2009.

Парламентаризам се сматра једним од највећих достигнућа демократије. И заиста, ако разматрамо ову појаву у њеном изворном виду када посланик представља интересе грађана који су га бирали, а сам парламент, који се састоји од тих изабраних, контролише извршну власт, - да, у том случају је и достигнуће, и демократско. А када се парламентом именују разно орјентисане групе лобиста које активно гурају нечије интересе, тада се на излазу добија институција под називом Европски парламент. Ради се о томе да његове розолуције никога и ни на шта не обавезују. И из тих разлога трибина у Стразбуру одавно се претворила у идеално место како за личну промоцију појединих посланика, тако и за формирање различитих интересних клубова.
Тако и овај пут, окупивши се да би обележили годишњицу проглашења независности Косова, коју су, узгред, већина њих активно и лобирали, господа посланици усвојили су још један необавезујући документ који је изазвао оштар и оправдан протест Србије. А успут то је омогућило холандском посланику Јосту Лагендајку да неко време буде звезда српских медија.
И за шта су то гласали европски посланици?
За то да се поново размотре, односно ревидирају споразуми између Београда и генералног секретара УН који се тичу распоређивања Еулекса у покрајини. Односно за то да делатност Еулекса ни у којој мери не зависи више ни од Србије, ни од УНМИК-а.
А још су позвали одвојеним амандманом своје колеге из оних земаља које још нису признале Косово да се што пре предомисле и придруже хармоничном хору албанских лобиста. Ипак, они који су забринути за сопствену територијалну целовитост на ове песме евро-сирена тешко да ће се одазвати.
И најзад, обећавши европску будућност делу српске територије који није законски признат као држава, европски посланици нису заборавили да похвале и Србију. За шта? За то што је пустила Еулекс у покрајину.
И после ове похвале постаје јасно зашто је опозиција, без обзира на постојећи договор Београда са УН који наизглед гарантује одвојене полицијске, судске и царинске структуре за косовске Србе под контролом УНМИК-а, оценила пристанак на распоређивање Еулекса на Косову као корак на путу његовог признања, а у замену за чланство у Европској унији.
А није прошло ни недељу дана од када је државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић изражавао наду да ће Европски парламент узети у обзир став Србије. Београд је тада рачунао да ће у тексту резолуције бити јасно истакнуто да се европска мисија распоређује у покрајини на основу одлуке генералног секретара УН. Одговор европских „пријатеља“ Србије био је предлог ревидирања споразума Београда са УН, поткрепељеног и резолуцијом СБ.
У суштини, ради се о томе да резолуције Европског парламента никога ни на шта не обавезују. А то отвара могућност за кршење закона, резолуција Савета безбедности УН и држање лекција оним „несавесним“ што се придржавају другачијег мишљења. Потпуна слобода од одговорности, допуњена пријатним осећајем да ниси сам и да је у гомили тако лако прегласати сваки глас разума, па још и дивна могућност да се ситно напакости Србији.
Или Русији. И ми имамо богато искуство. Још почетком септембра чули смо како „Европски парламент осуђује неприхватљиву и непропорционалну војну операцију Русије на територији Грузије“. Само нас то некако мање погађа. Могуће зато што ми не тежимо за разлику од Србије придруживању овој сложној породици.

4 коментара:

  1. ''У суштини, ради се о томе да резолуције Европског парламента никога ни на шта не обавезују. А то отвара могућност за кршење закона, резолуција Савета безбедности УН и држање лекција оним „несавесним“ што се придржавају другачијег мишљења. Потпуна слобода од одговорности, допуњена пријатним осећајем да ниси сам и да је у гомили тако лако прегласати сваки глас разума...''

    Изузетно уочавање појаве и изузетна анализа.
    Закључак је посебно прецизан и вредан.

    ''Европа без граница'' све више шири и лицемерје без граница.

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала Александре. Русија са Европским парламентом већ годинама не налази заједнички језик, свако окупљање посланика претвори се у антируску, а сад и антисрпску трибину. Изгледа да има истине у оној констатацији да су Срби "балкански Руси".

    ОдговориИзбриши
  3. ”Када би људи знали са колико мало памети се управља овим светом, умрли би од страха.”
    Иво Андрић

    ОдговориИзбриши
  4. За мене руски и српски народ су један те исти народ. Време је да се направи и војни савез у коме ће се Србија укључити у једниствен систем одбране Руске Федерације и Србије заједно са свим осталим земљама којима прети уништење од НАТО.

    ОдговориИзбриши