петак, 13. фебруар 2009.

ПРОЛОГ ЗА ОКУПАЦИЈУ СЕВЕРА?

Власти Србије опет су испољиле конструктиван став, изјавивши како се не противе ступању Косова у међународне финансијске организације. У ситуацији када светом хара непредвидљива економска криза, то је изузетно хуман потез. Могуће, истина, да је условљен чињеницом да се у Београду још надају да ће успети да посаде косовске Албанце за преговарачки сто са представницима УНМИК-а, а на тему шест тачака уговорених са генералним секретаром УН и потврђених резолуцијом СБ. Тичу се, тек да подсетим, неких пипавих тема као што је посебан статус полиције, царине и судства на територијама несељеним Србима, слободно кретање возила са српским таблицама, границе под контролом КФОР-а и заштита српског културног наслеђа.
И шта им је на то речено? Ево, рецимо, неких изјава последњих дана:
- „Не преговорима, све док Србија не почне да поштује територијални интегритет Косова“;
- „Ти разговори су ван времена и ван простора, није могуће остварити их због чињенице да Србија не признаје независно и суверено Косово“;
- „У евроатлантским вредностима и интересима Косово нема ништа заједничко са Србијом, и Србија нема право на било који интерес, везано за збивања на Косову“;
- „Улога УНМИК-а је завршена, у складу са уставом и косовским институцијама сами ћемо доносити одлуке“.
Све ове изјаве дали су косовски премијер Хашим Тачи и председник Скупштине Јакуп Краснићи. Наводим их измешано зато што разлике мал те не нема, мења се ред, али не и смисао речи.
Откуд толика самоувереност? Испоставило се да одговор треба тражити на површини. Када је Србија истицала своје услове за распоређивање Еулекса у покрајини – а то су оних шест тачака, плус три Тадићева услова: статусна неутралност, непримењивање Ахтисаријевог плана и резолуција СБ УН у којој би све то било фиксирано – нико није могао ни да претпостави да ће је једноставно... преварити. Разместити Еулекс, потиснути УНМИК и натенане спроводити Ахтисаријев план.
Прво звоно одјекнуло је у јануару, када је почело формирање косовске војске, маскиране под Косовске безбедносне снаге. Протесте Србије не само што нико није желео да чује – напротив, у НАТО-у су били страшно изненађени чињеницом да квоту од 10% за мањине нису попунили косовски Срби.
Што даље, све страшније. 11. фебруара на Косову је формиран Савет безбедности. Он треба да делује искључиво у периоду различитих кризних ситуација и – обратите пажњу – на целој територији Косова. И још један детаљ који говори сам за себе – формирању овог органа присутствовали су представници Еулекса и дипломатског кора.
А ево и разлога из којег је формиран: истог дана специјални представник Европске уније у покрајини Питер Фејт на заседању Европског парламента у Бриселу изјављује како предстоји „опасан задатак интегрисања северног Косова у јединствен правни и царински систем“. У том циљу треба обезбедити „добросуседске контакте између Београда и Приштине“ и „изолацију тврдокорних криминалаца на северу“.“Ти криминалци су добро познати, ту су већ 10 година и они морају да се уклоне јер немају легитимне мандате... Они су сами себе поставили“, изјављује представник – sic! – Европске уније на Косову. И на крају, Фејт упозорава да Срби и Београд „не могу да добију вето на дешавања на Косову“.
И ту све стаје на своје место. Нико и никада није намеравао да испуњава резолуцију СБ УН од 28. новембра 2008. Циљ је био да се Еулекс инфилтрира у покрајину као део реализације Ахтисаријевог плана. Сада, кад је Еулекс већ у покрајини, време је да се и север, настањен Србима, обухвати поменутим планом. На то је упозоравала опозиција у Србији, али је доказе пружио лично представник Европске уније Питер Фејт. Што се тиче Савета безбедности Косова, он је формиран баш за реализацију Фејтових инструкција.
А у Београду још чекају почетак преговора косовских Албанаца са представницима УНМИК-а о оних шест тачака из Бан Ки Муновог програма, док шеф УНМИК-а каже да их неће бити до краја текућег месеца. Смешно. Крајем месеца, плашим се, преговараће се не о фамозних шест тачака, већ о томе где да се распореди последња партија одбеглих са Космета Срба.

2 коментара:

  1. Изузетан коментар. Избор и анализа вести и стања.
    Засићеност информацијама у Србији, проистекла из чињенице да постоји бујица дезинформација, отворене пропаганде, али и вести које изазивају немоћан бес, утицала је на то да читаоци или прескачу већину вести везану за неку тему или их читају површно.
    Наведено чини Ваше изврсне коментаре још значајнијим. То би некако и требала да буде сврха новинарства - критичког мишљења.

    Александар

    ОдговориИзбриши
  2. Хвала, Александре. Нажалост, у Србији ја видим само једног човека - на власти - којег ово питање занима. Али он се бави спољном политиком, док проблеми на Космету захтевају и нека активнија дејства на самој његовој територији. Иначе ћемо и даље потписивати накаве важне папире који ће на терену бити једноставно игнорисани.

    ОдговориИзбриши