ПРОЛОГ ЗА ОКУПАЦИЈУ СЕВЕРА?

Власти Србије опет су испољиле конструктиван став, изјавивши како се не противе ступању Косова у међународне финансијске организације. У ситуацији када светом хара непредвидљива економска криза, то је изузетно хуман потез. Могуће, истина, да је условљен чињеницом да се у Београду још надају да ће успети да посаде косовске Албанце за преговарачки сто са представницима УНМИК-а, а на тему шест тачака уговорених са генералним секретаром УН и потврђених резолуцијом СБ. Тичу се, тек да подсетим, неких пипавих тема као што је посебан статус полиције, царине и судства на територијама несељеним Србима, слободно кретање возила са српским таблицама, границе под контролом КФОР-а и заштита српског културног наслеђа.
И шта им је на то речено? Ево, рецимо, неких изјава последњих дана:
- „Не преговорима, све док Србија не почне да поштује територијални интегритет Косова“;
- „Ти разговори су ван времена и ван простора, није могуће остварити их због чињенице да Србија не признаје независно и суверено Косово“;
- „У евроатлантским вредностима и интересима Косово нема ништа заједничко са Србијом, и Србија нема право на било који интерес, везано за збивања на Косову“;
- „Улога УНМИК-а је завршена, у складу са уставом и косовским институцијама сами ћемо доносити одлуке“.
Све ове изјаве дали су косовски премијер Хашим Тачи и председник Скупштине Јакуп Краснићи. Наводим их измешано зато што разлике мал те не нема, мења се ред, али не и смисао речи.
Откуд толика самоувереност? Испоставило се да одговор треба тражити на површини. Када је Србија истицала своје услове за распоређивање Еулекса у покрајини – а то су оних шест тачака, плус три Тадићева услова: статусна неутралност, непримењивање Ахтисаријевог плана и резолуција СБ УН у којој би све то било фиксирано – нико није могао ни да претпостави да ће је једноставно... преварити. Разместити Еулекс, потиснути УНМИК и натенане спроводити Ахтисаријев план.
Прво звоно одјекнуло је у јануару, када је почело формирање косовске војске, маскиране под Косовске безбедносне снаге. Протесте Србије не само што нико није желео да чује – напротив, у НАТО-у су били страшно изненађени чињеницом да квоту од 10% за мањине нису попунили косовски Срби.
Што даље, све страшније. 11. фебруара на Косову је формиран Савет безбедности. Он треба да делује искључиво у периоду различитих кризних ситуација и – обратите пажњу – на целој територији Косова. И још један детаљ који говори сам за себе – формирању овог органа присутствовали су представници Еулекса и дипломатског кора.
А ево и разлога из којег је формиран: истог дана специјални представник Европске уније у покрајини Питер Фејт на заседању Европског парламента у Бриселу изјављује како предстоји „опасан задатак интегрисања северног Косова у јединствен правни и царински систем“. У том циљу треба обезбедити „добросуседске контакте између Београда и Приштине“ и „изолацију тврдокорних криминалаца на северу“.“Ти криминалци су добро познати, ту су већ 10 година и они морају да се уклоне јер немају легитимне мандате... Они су сами себе поставили“, изјављује представник – sic! – Европске уније на Косову. И на крају, Фејт упозорава да Срби и Београд „не могу да добију вето на дешавања на Косову“.
И ту све стаје на своје место. Нико и никада није намеравао да испуњава резолуцију СБ УН од 28. новембра 2008. Циљ је био да се Еулекс инфилтрира у покрајину као део реализације Ахтисаријевог плана. Сада, кад је Еулекс већ у покрајини, време је да се и север, настањен Србима, обухвати поменутим планом. На то је упозоравала опозиција у Србији, али је доказе пружио лично представник Европске уније Питер Фејт. Што се тиче Савета безбедности Косова, он је формиран баш за реализацију Фејтових инструкција.
А у Београду још чекају почетак преговора косовских Албанаца са представницима УНМИК-а о оних шест тачака из Бан Ки Муновог програма, док шеф УНМИК-а каже да их неће бити до краја текућег месеца. Смешно. Крајем месеца, плашим се, преговараће се не о фамозних шест тачака, већ о томе где да се распореди последња партија одбеглих са Космета Срба.