уторак, 03. март 2009.

ПРЕСКУПИ ПОЛИТИЧКИ ПРОЈЕКТИ

Последњих дана у штампи су се појавиле четири на први поглед неповезане вести. Ипак, нешто заједничко у њима има.
Дакле, у суботу представник Еулекса у Приштини Кристоф Ламфалуси саопштава јавности да очекује смањење броја особља из Велике Британије на захтев Лондона, а у вези са финансијско-економском кризом.
У недељу на конференцији за штампу посвећеној економском самиту Европске уније, одржаном у Бриселу, канцелар Немачке Ангела Меркел изјављује: „Изградњу гасовода „Набуко“ не треба да финансирају порески обвезници“.
У понедељак „Њујорк Тајмс“ јавља како је амерички председник Барак Обама упутио писмо свом руском колеги Дмитрију Медведеву, у којем се истиче да су САД спремне да се одрекну размештања антиракетног штита у Европи, ако им Русија помогне у решавању иранског нуклеарног проблема.
И најзад у уторак, београдска „Политика“, позивајући се на извор у седишту НАТО-а у Бриселу, саопштава да ће се присутство међународних снага на Косову – КФОР-а - почев од јуна свести на минимум. Према овој информацији, министри одбране земаља НАТО на састанку у јуну договориће се о чисто симболичком присутству КФОР-а у покрајини.
Шта је заједничко за ове разбацане по медијском простору теме? То што су сви поменути пројекти чисто политичке природе.
Испоставило се да је Обами доста тешко да објасни грађанима зашто треба из свог џепа да плаћају антиракетни штит у Европи, намењен заштити од иранских ракета које засад не долећу до циља. Пред још тежим задатком нашла се госпођа Меркел, јер одговора на питање где наћи гас за пуњење „Набука“ нема, а улагања се већ очекују. Што се тиче Косова, тамо је прича још интересантнија – западни политичари већ годинама уверавају јавност да у покрајини, коју су они признали као независну државу, влада апсолутни мир. Зашто онда држати тамо 15 хиљада војника НАТО-а? Поготово што је криза, и све је скупо...
Тенденција је очигледна – политички пројекти се затварају брзином директно пропорционалном развоју светске кризе.
Могуће да у свему овоме постоји и нешто рационално. Заиста, накострешена, са истуреним „Искандерима“ у Калињинградској области Русија, као одговор на антиракетне игре, тешко да ће погодовати побољшању узајамног разумевања и добросуседства у Европи. Па и тихо рђајући гасовод -споменик неоствареним сновима о диверзификацији гасног набдевања Европљана – боље би било градити не оштећујући директно грађане.
Али Косово... Управо овде повлачење мировног контингента може на живом примеру да покаже како је опасно обмањивати јавност. То је, заправо, увек ризична ствар, јер у процесу и сами политичари почињу да верују у оно што причају. А причају да у покајини влада мир и благодет, да су косовски политичати доказали своје мирне намере и да се на Косову гради демократска и мултинационална држава. А кад је већ тако, онда и КФОР треба расформирати, а војнике вратити кући.
А то је управо оно што косовски Албанци са нестрпљењем очекују. Пред њима стоје други, недовршени и тешки задаци, као што су припајање севера, насељеног Србима, и чишћење преостале територије од чудом преживелих не-Албанаца. И ако се КФОР при томе не буде мотао под ногама све ће проћи далеко једноставније и оперативније.
Нажалост, чак и повлачећи се из својих политичких игара, наши западни партнери мисле пре свега на њихову неисплативост, а понајмање на последице ових одлука. Заправо, како су се упустили у све то, тако се и повлаче – потпуно неодговорно. Али у косовском случају то може далеко скупље да их кошта.

5 коментара:

  1. Анониман03. март 2009. 20:10

    Bravo Ksenija..
    Bog je sve nize-Rusija je sve blize...
    Tosici su iz Podblaca...

    Samo Napred-Rusko-Srbska Imperija je Cilj..

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман03. март 2009. 22:57

    Веома занимљиво: ако нема новца за штеточине има могућности за нечињење како држава Србија неби опстала, али ту је Зека...

    ОдговориИзбриши
  3. Опростите моју непросвећеност - а ко је то - или шта - Зека?

    ОдговориИзбриши
  4. Moжда онај зека са слике, из следећег текста.

    ОдговориИзбриши
  5. Пошто је очито да дубока криза хвата Америку, као што је то било давне 1929 године, зна се како они решавају кризу, тако што изазову светкси рат. Исто су урадили 1934 године када су Ротшилди наоружали Хитлера до зуба. Како се зна, и Енглеска је тада са Хитлером тајно преговарала да заједно нападну Русију, али су Енглези одустали из непозантих разлога. Осећам да нешто слично и сада спремају како би се извукли из кризе, само што се овога, пута као и тих давних 40-тих година прошлог века, Русији нуди непристојна понуда. Та понуда се састоји у томе да се Иран пусти низ воду. Користим прилику да упозорим оне који доносе веома важне одлуке како за Русију (тако исто важне и за Србију) да добро размисле шта раде. Рекао бих да се овде Русији нуди нешто трајно за нешто привремено. Кога су змије уједале и гуштера се боји, тако да ја као обичан грађанин Србије који је доживео сва понижења Србије од стране Америке сматрам да је ово једна велике превара коју спремају Американци, жељни крви у свету. Ако Русија пусти Иран низ воду, то значи да Американци долазе на Каспијско море и да им се пружа директан пут према централној Азији. Уништењем Ирана Русија трајно губи своје тржиште у Азији као и углед у свету, посебно код оних земаља у Азији којима се доста Америчког терора. Истовремено, пуштањем Ирана низ воду Америка би ојачала исламски тероризам који би Америка искористила за уништење Русије. Јачањем Ирана као војне силе, Америка ће бити истиснута из Азије, а такође ће се учврстити модерни и напредни режими у Централној Азији. Русија ће на тај начин одбити Америку далеко од својих граница и ојачати потенцијал својих савезника. Надам се да је руководство Русије нешто паметно научило из времена када је Русијом владао Јелцињ и када су Западњаци безкрупулозно понижавали и пљачкали Русију а Србију гађали осиромашеним уранијумом.

    ОдговориИзбриши