СЕДНИЦА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ – НАПЕТОСТ ИЛИ СВЕСНА ПРОВОКАЦИЈА?

Заказивати седницу СБ УН буквално уочи десете годишњице бомбардовања Југославије и рачунати при томе на разматрање некавих животних питања унапред делује некако чудно. И без обзира што је планирано разматрање извештаја генералног секретара УН о ситуацији на Косову, као и предаја већине овчашћења УНМИК-а Еулексу, разговор је брзо прешао у фазу узајамних оптужби.
Први је наступио председник Србије Борис Тадић. Изјаснивши се за одржавање нових преговора о статусу Косова, он је подвукао да Београд никад неће признати независност Косова ни посредно, ни непосредно. Сем тога, Тадић је позвао и друге земље да не журе са признавањем и да сачекају одлуку Међународног суда правде И најзад, крунисао је излагање подсећањем да за Србе у покрајини не постоје основне цивилизацијске норме.
Све ово је изгледа иритирало представника косовске власти Скендера Хисенија, који је, узгред, присутствовао седници као приватно лице. Хисени је почео разговор о достигнућима нове независне државе, коју они тамо тако успешно граде, а затим је прешао на болно за Албанце питање севера Косова. Пошто друго објашњење за своје, који инсистирају на успостављању пуне власти Приштине на целој територији Косова, није нашао, Хисени је опет почео о завери Београда. „Безакоње, уз очигледну подршку Београда, претворило је овај део Косова у прави рај за разну кримининалну и илегалну делатност“, изјавио је самопроглашени министар.
А ови мора да су прави поштоваоци закона, је помислио вероватно српски председник и против обичаја поново затражио реч. „Србија се заједно са целим низом земаља ЕУ суочава са огромним проблемом изазваним активностима етничке албанске мафије на Косову која се специјализује на трговини наркотицима, људима и оружјем“, изјавио је Борис Тадић.
Стални представник Русије у СБ УН Виталиј Чуркин у свом ироничном маниру резимирао је дискусију – „покушаји да се мал те не за све проблеме Косова оптужи Београд само подвлаче неопходност реинтеграције покрајине у Србију“.
Треба истаћи да САД и Велику Британију на овој седници нису предстваљали први људи. И то је занимљиво у смислу да је Хисени остао усамљен у својом покушају да се отресе присутства УНМИКА у покрајини. Да ли се то може оценити као позитиван сигнал српској страни, или су амбасадори поменутих земаља пропусти ову седницу због њене опасне близине десетогодишњици бомбардовања, остаје нерешено.
Али је пре је у питању ово друго, јер помињање ситуације на северу Косова у контексту криминала са тако високе говорнице може да буде заправо почетак легализације те верзије. Како показује пракса, ако много, често и свуда говорите о томе како севером покрајине управљају криминалци под окриљем Београда, светска јавност ће са разумевањем прихватити некакву насилну интервенцију којом би се ова територија могла узети под контролу. Прво под контролу Еулекса, а касније и Приштине.
На срећу, Србија има сведока који заузима активну позицију. Тим пре што смо све ово већ прошли. Сећате се, недавно смо послали писмо у МИП РФ поводом оне реченице из званичног годишњег извештаја – „Супротстављање Русије намерама САД и НАТО-а да прибегну насилним мерама у односу на косовске Србе омогућило је да се избегне дестабилизација региона“. Неколико дана касније добили смо и званичан одговор, који наводимо уз нека скраћења: „Западни покровитељи Приштине покушали су да наметну косовским Србима лојалан однос према једностраном проглашењу независности Косова. На темељу раста напетости у северном делу Косова био је забележен читав низ инцидената. Русија је категорички осудила коришћење насилних метода за потискивање мирних облика протеста косовских Срба поводом противзаконитих аката Приштине. У оквиру СБ УН, савета Русија-НАТО, поред осталог и на априлском самиту оштро смо захтевали од западних партнера да се снаге за Косово стриктно придржавају свог мандата у складу са резолуцијом 12 44 СБ УН“.
Тако да искуства имамо, а постоји и разумевање ситуације, на шта је Виталиј Чуркин и упозорио учеснике седнице СБ: „Понекад примећујемо да поједини представници Европске уније делују на своју руку. Понекад приметимо и одређену бојажљивост у дејствима руководства мисије УН. Али ми покушавамо то да коригујемо, и обично у томе успевамо“. Надајмо се да су господина Чуркина добро разумели, што у Приштини, што у руководству Европске мисије.