четвртак, 26. март 2009.

ГУБИТАК ФИНАНСИЈСКОГ СУВЕРЕНИТЕТА

Међународни монетарни фонд ипак је издвојио Србији кредит од три милијарде евра. „ Нови аранжман са ММФ-ом ће инети сигурност међу грађане, а сем тога охрабриће стране иневеститоре да дође и улажу у Србију“ – овако оптимистички је прокоментарисао ову одлуку министар економије Млађан Динкић.
А сада о поводима за песимизам. Као прво, ММФ прогнозира негативан раст српске привреде. И с тим у вези инсистира да Влада Србије „замрзне“ плате у државном сектору у наредних 18 месеци. Осим тога, треба да уведе тзв. „солидарни“ порез од 6 % са свих примања, плата и пензија, који прекорачују износ од 12 000 динара. У преводу на српску стварност то значи да ће са сваког прихода преко 125 евра обавезно да се плаћа 6 одсто. И наравно традиционална у овим условима мера - смањење броја запослених у државном сектору. И то у условима када запослење има 51% становништва Србије.
Постоји, истина, и једна утешна за грађане информација, али се не односи на хлеб као ова претходна - пре обећава много занимљивих игара. Ради се о томе да - опет на захтев ММФ – Влада размишља о укидању дела министарстава. С обзиром на коалициони карактер Владе, укидање министарстава и дужности може да се претвори у ништа мање занимљив процес од прошлогодишњег склапања кабинета министра. И, наравно, ништа мање трајан. Ето вам и забаве за народ.
Ипак највише забрињава информација о томе да ММФ може да затражи од Владе Србије да изложи на тендеру комапније као што су „Телеком – Србија“ и „Електропривреда Србије“, које су у овом тренутку једини ликвидни активи у рукама државе.
Уосталом, чак и ако Србија успе да се отресе ове понуде – а председник је већ говорио да би требало мало прикочити са приватизацијом свега и свачега – земља је већ пустила на своју финансијско-економску територију међународног жандара. И то је очигледан губитак суверенитета.
Узмимо пример Украјине, која се нашла у истој клопци. Прошле године ММФ и Влада Украјине договорили су се о издвајању кредита 16,5 милијарди долара. Прва транша од 4,5 милијарде долара стигла је у Украјину у новембру 2008. Другу Кијев чека и дан данас. По речима премјера, ових недеља Украјина мора да добије другу траншу кредита ММФ-а. Али за то мора да усвоји низ антикризних закона. Да их кратко набројимо: повећање акциза на робу која је у Украјини јефтинија него у свету, смањење јавне потрошње, уплата једнаких за све доприноса у Пензиони фонд. Ако преведемо то на обичан људски језик – цене за становништво подићи, трошкове за његове потребе смањити.
И у том контексту посебно дирљиво звучи јучерашња изјава ММФ да је фонд умекшао принципе издвајања кредита земљама које су погођене глобалном финансијском кризом. А шта је онда било раније, ако је ово „омекшана“ варијанта?
Ова криза многе је људе учинила зависним од различитих поверилаца. Али накако је лакше када човек сам оперише својим средствима – продаје, купује, позајмљује, враћа и планира. Али када то у његово име чини држава, задужујући му често децу и унуке, постаје савим тужно. Ко је живео у Титово време - разумеће ме.

4 коментара:

  1. Незна се шта је горе читати сценаријо који Владимир Александрович Кучеренко излаже о покоравању и уништењу народа, или то доживљавати свакодневно и убрзано у својој земљи. Но Калашњиков није прописао лек који се у Србији може применити. Много су две године овим темпом да се дође у стање да никакав лек неможе помоћи. Коначно је створен довољно јак тим на власти који може да уништи Србију. Ово је опомена за све слободне људе и земље да помогну Србији, али да нађу лек кад дође ред на њих. А криза није још ни почела.

    ОдговориИзбриши
  2. ”Не може један народ да изабере погрешну политику а да га то ништа не кошта.” З. Ђинђић

    ОдговориИзбриши
  3. Хвала Ненаде на подсећању. У праву је био Зоран, и не само у том питању. Понекад мислим -да га нису баш због тога и убили? Онај ко много зна и мисли својом главом често постаје велика препрека, која се уклања малим метком.

    ОдговориИзбриши
  4. Нема на чему и други пут! Има тога још што су неки паметни српски и руски политичари поручили српском народу, само је проблем у томе што тај народ не чује добро (како једном рече Слоба Милошевић на митингу). Понекад помислим да се српски народ прави више глув него што не чује, али то је његов проблем. Како сеје тако и жање. Очито да Србима у ушима лепше одјекују НАТО бомбе са осиромашеним уранијумом, него ли искрени савети искрених пријатеља.

    ОдговориИзбриши