Прошли петак обележила су два врло речита догађаја.
МУП Србије ухапсио је четворицу српских полицајаца из Лесковца за које се сумња да су починили ратне злочине на Косову 1999. године. Сви приведени су бивши припадници Посебних јединица полиције. Претпоставља се да су полицајци учествовали у убиству око 50 цивила албанског порекла у Сувој Реци.
Истовремено, у другостепеном поступку ослобођен је одиозни косовски Албанац Фљорим Ејупи којег је међународно правосуђе осудило на 40 година затвора због подметања и активирања експлозива на путу којим је пролазио аутобус „Ниш-експреса“ 2001. Тада је погинуло 12 особа, 22 су рањене. Пострадали су косовски Срби, избеглице, који су само желели да положе цвеће на гробове својих погинулих у Грачаници.
Унмикове судије дале су Ејупију 40 година затвора. Одлежао је пет, јер је срећно дочекао долазак славног европског правосуђа на косовску земљу. Судије Еулекса, које још нису стигле поштено ни да се распакују по доласку у покрајину, пожуриле су да организују другостепени поступак и да ослободе Ејупија на основу “недостатка доказа“.
А сад да пређемо на нешто свежије вести, од овог понедељка. Наиме, шефови диломатија ЕУ неће расправљати о Србији на састанку Савета министара јер нема нових елемената везаних за сарадњу Хагом.
Шта рећи? Могу само још једном да изразим дивљење српској власти, свој силини њене жеље да се придружи Европској унији. Шта све не чини званични Београд не би ли доказао своју лојалност – са упорношћу којој би се могла наћи и достојнија примена хвата све на које баце око они великани међународног правосуђа из Хага. А заузврат судије Европске уније пуштају на слободу већ осуђеног терористу. Вероватно да би стимулисали сарадњу Србије са Хагом.
Али постоји у овој причи и још једна ружна страна. Она четворица ухапшених полицајаца затекли су се '99. на Косову по налогу руководства, као и хиљаде њихових колега које су тамо упутили да успотављају уставни поредак. И како се данас осећају сви они који су вршили у то време и на том месту своју службену дужност? Да, управо тако – осећају да држава може у сваком тренутку без сувишне сентименталности да их мења за „европску будућност“. А што се тиче њихове умешаности у ратне злочине – то ће већ процењивати оно правосуђе које није нашло шта да предочи Рамушу Харадинају, али је зато на пун век осудило српко војно и државно руководство. Сем, наравно, ако не препусти то својој српској експозитури.
МУП Србије ухапсио је четворицу српских полицајаца из Лесковца за које се сумња да су починили ратне злочине на Косову 1999. године. Сви приведени су бивши припадници Посебних јединица полиције. Претпоставља се да су полицајци учествовали у убиству око 50 цивила албанског порекла у Сувој Реци.
Истовремено, у другостепеном поступку ослобођен је одиозни косовски Албанац Фљорим Ејупи којег је међународно правосуђе осудило на 40 година затвора због подметања и активирања експлозива на путу којим је пролазио аутобус „Ниш-експреса“ 2001. Тада је погинуло 12 особа, 22 су рањене. Пострадали су косовски Срби, избеглице, који су само желели да положе цвеће на гробове својих погинулих у Грачаници.
Унмикове судије дале су Ејупију 40 година затвора. Одлежао је пет, јер је срећно дочекао долазак славног европског правосуђа на косовску земљу. Судије Еулекса, које још нису стигле поштено ни да се распакују по доласку у покрајину, пожуриле су да организују другостепени поступак и да ослободе Ејупија на основу “недостатка доказа“.
А сад да пређемо на нешто свежије вести, од овог понедељка. Наиме, шефови диломатија ЕУ неће расправљати о Србији на састанку Савета министара јер нема нових елемената везаних за сарадњу Хагом.
Шта рећи? Могу само још једном да изразим дивљење српској власти, свој силини њене жеље да се придружи Европској унији. Шта све не чини званични Београд не би ли доказао своју лојалност – са упорношћу којој би се могла наћи и достојнија примена хвата све на које баце око они великани међународног правосуђа из Хага. А заузврат судије Европске уније пуштају на слободу већ осуђеног терористу. Вероватно да би стимулисали сарадњу Србије са Хагом.
Али постоји у овој причи и још једна ружна страна. Она четворица ухапшених полицајаца затекли су се '99. на Косову по налогу руководства, као и хиљаде њихових колега које су тамо упутили да успотављају уставни поредак. И како се данас осећају сви они који су вршили у то време и на том месту своју службену дужност? Да, управо тако – осећају да држава може у сваком тренутку без сувишне сентименталности да их мења за „европску будућност“. А што се тиче њихове умешаности у ратне злочине – то ће већ процењивати оно правосуђе које није нашло шта да предочи Рамушу Харадинају, али је зато на пун век осудило српко војно и државно руководство. Сем, наравно, ако не препусти то својој српској експозитури.
Постови
И овај и претходни текст су изузетни. Вест, анализа, закључак. Горчина стварности зачињена иронијом судбине.
ОдговориИзбришиУ свој тој причи о ЕУ-ропској будућности Србије, најкомичнија је чињеница да до наведене интеграције неће ни доћи, услед економске кризе у коју улазе земље ЕУ.
Нове чланице ЕУ се после много година из самог центра запада који их је ''интегрисао'' поново називају ''земље источне европе''. Оне су у Унију ушле из политичких и изван европских ''цивилних'' интереса, а сада се суочавју са банкротом. Чудно а само су следили савете и упутства својих нових пријатеља.
Новчани банкрот увек изазива и преиспитивање система вредности.
Е па јесте свирепо, ружно и глупо, али није опасно. Опасна је виртуална реалност: све више је нарочито омладини свеједно како нас приказују и уништавају – то се нас не тиче (дезоријентација и малодушје у народу, а вође су НАТО-конфекција).
ОдговориИзбриши