уторак, 17. март 2009.

БРОЈИМО ГУБИТКЕ

Од оних мартовских погрома на Косову прошло је већ пет година. Шта се променило за то време?
Добро, хајде да пребројимо губитке. Косово је прогласило независност, све са последњим гетима у Европи. Администрација УН срамно је побегла из покрајине прикривајући то бегство формулацијом „реконфигурација међународног присутства“. Еулекс, који је победоносно ступио на напуштену земљу са функцијом новог међународног надзорника, обележио је почетак рада ослобађањем албанског терористе Фљорима Ејупија, чиме је наставио славне традиције Хашког трибунала који није нашао доказе кривице једног Рамуша Харадинаја. Његовог некадашњег јатака Хашима Тачија прима као драгог госта нова државна секретарка САД Хилари Клинтон. А понеко је искрено веровао да ће кад дође Обама све бити другачије...
И само је за Србе у покрајини све остало по старом. Живе, ко што су и живели, у гетима, сами на улицу не излазе. Понекад се онако масовно окупе па сви заједно протестују јер су им искључили воду, струју, телефон... У поље исто иду у групама, тако и окућнице ноћом чувају. Нико већ одавно и не покушава да им сагради некакав пут, уведе струју или помогне у оправци куће. Последњи који се још нешто упињао да уради био је Небојша Човић. Јел се сећа ико тог човека? Истина, и после њега су разни долазили, читаве делегације за празник. Положе цвеће на споменик и трком у Београд, да виде како су испали у вечерњем дневнику. А они људи, Срби косовски, разиђу се по кућама да провере да им нису дигли хидрофор док су слушали говоре.
Уосталом, и у самом Београду се мало шта променило. Ево већ девету годину како гледају са надом у Европу. Ево већ девету годину како их стално опомињу за недовољну сарадњу са Хашким трибуналом. И девету годину все чекају и чекају безвизни пут за европске престонице. Све на чекању, од седења на коферима већ ноге отичу.
А за то време порасла једна нова генерација, убеђена да другог живота сем у тој вечитој чекаоници и нема. И та нова генерација већ је спремна да збаци косовски баласт, јер савршено је јасно да европске будућности без признања Косова нит има, нит може да буде. И не примећују више људи да живе усред Европе у истом таквом гету као и они њихови даљи рођаци у јужној покрајини. Мало је наравно боље опремљен, комшије су нешто мирније, али изолација је иста – што на Косову, што у Европи.

5 коментара:

  1. Анониман18. март 2009. 14:19

    Надам се да наш цар неће дозволити да Руси у Украјини прођу као Срби на Косову. Без царске Русије нема ни слободне Србије.

    ОдговориИзбриши
  2. У прилог оној причи о чекаоници: "Још јаснији је председник Европског парламента, немачки демохришћанин Ханс-Герт Петеринг, који каже да ће то дуго трајати," у неким земљама јако, јако дуго."
    То је дискретна порука пре свега БиХ, Црној Гори и Србији да од жељно очекиване интеграције у Европску унију у скорој будућности нема ништа, констатује "Дојче веле"".

    Људи, окрените се себи, својим породицама, посветите се свом послу док га још имате. Маните се лажних идеја. И још - сетите се бар понекад оних људи што још опстају на Косову.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман18. март 2009. 20:54

    Браво, Ксения!

    Мы, в пелене теоретизирования, забываем про обычных людей. Куда как проще выстроить концепцию мироздания, чем ответить на вопрос - а чем должен жить обычный человек, без работы, без государства, без гарантий того, что завтра, выйдя из дома, он дойдет до точки назначения (кажись, какая мелочь -как зубы почистить утром, а кто же знает, там, в Косово, случится ли эта мелочь?)

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман19. март 2009. 13:05

    Драга Ксенија, Ваших неколико братских реченица које описују суштину посртања и пропадања Србије нема ко да чује у Србији!

    ОдговориИзбриши
  5. Не лези враже: заменик министара за Косово није пуштен на Косово. Шеф ЕУЛЕКС-а усред Београда каже да је његова полиција саветодавна – он ту неможе ништа. Опасан вакум – фале паравојске. Док није касно нек РФ пита ОУН о надлежностима – да избегнемо 17.03. – овде влада нема времена спрема геј-параду.

    ОдговориИзбриши